Glavna Stranica
 Središte


Prevodi:

Català
Deutsch
Ελληνικά
English
Español
Français
Italiano
한국어 / Hangugeo
Polski
Português
Română
中文 / Zhōngwén

                                        

Ostale Stranice:
Ključne reči
Moduli

Sociologija
Sociologija
Beleške Za Lekcije
Internet Diskusije
Središte

Korisni:
Mapa sajta
Kontakt
Korisni dokumenti
Korisne veze

MARKS U ODNOSU NA VEBERA

Autor: Fil Bartl, Dr.

Preveo Goran Petkovic

Materijal Za Obuku

Uporedi Marksova i Veberova objašnjenja za klasu.  Kako se na njihove razlike gleda stotinu godina kasnije?

Marks i Veber doprineli su socijologiji na mnoge načine. Njihov veliki doprinos je u pogledu društvenih klasa i nejednakosti.

Karl Marks je smatrao da su klasne razlike usko povezane s sredstvima za proizvodnju.

On je vidio prelaz od feudalnog društva koje se je baziralo na poljoprivredu, gde su se vlasnici zemlje razlikovali od onih koji su je obrađivali, kroz idustrijsku društvo, gde je vidio razliku između vlasnika sredstava za proizvodnju i onih koji su radili u njima.

Druge osobe, kao književnici, inteligencija i civilni službenici, nisu po Marksu doprinosili ekonomskoj proizvodnji , i potom su bili beskorisni i nisu pripadali klasama.

Maks Veber, koji je pisao četvrtinu do pola veka kasnije, za razliku od Marksa tvrdio je da se klase baziraju na tri faktora, vlast, bogatstvo, i na prestiž.

U današnjoj sociologiji, mi smo prihvatljiviji prema Veberova tri faktora, iako Marksistički sociolozi još uvek ističu umešanost sredstava za proizvodnju (koje sad uključuju i proizvodnju idea i informacija).

Veber je vidio društvo u nekoliko slojeva, a ne samo dva, i smatrao je da su pored materijalizma i drugi faktori važni.

Danas još uvek postoje tenzije izmađu radnika i vlasnika, ali danas se veći procenat ljudi nalazi u drugim situacijama, kao što su civilni službenici, menadžeri, itd. To znači da je značajnost borbe između vlasnika i radnika relativno opao.

Jedan student u učionci je istakao, da su se Marks I Veber rodili danas, verovatno bi došli do drukčijih teorija i perspektiva, jer bi odrasli u društvu koje se je mnogo izmenilo od 1850-1900.

Marks je predviđao revoluciju u razvijenim industrijskim društvima u kojima bih se radnici pobunili protiv vlasnika, ali to se nije desilo.

Jedine zemlje gde su se komunističke revolucije desile su bile one s poljoprivrednim i feudalnim sistemom.

Da je danas Marks s nama bi bio veoma iznenađen vidjevši kako su se stvari odigrale.

On također nije predvidio uspon konzumerizma, i privatizacije javnih službi.

Stvoreni su mnogi mini kapitalisti što je stvorilo jaku ideologiju u korist privatnih preduzeća, plus pad broja velikih tvornica u korist malih, a samim tim i pad tenzija između dve klase.

Danas razlike između Marksa i Vebera nastavljaju da doprinose našem razumevanju.  Obadvoje još uvek doprinose društvenoj perspektivi u današnjem društvu.

──»«──
Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora
i povežete se nazad na www.cec.vcn.bc.ca
Ovu veb lokaciju održava Mreža vankuverske zajednice (VCN)

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn stranice Lurdes Sada
──»«──
Zadnja dopuna: 2012.10.15

 Glavna Stranica