Glavna Stranica
 Središte


Prevodi:

Català
English
Español
中文 / Zhōngwén

                                        

Ostale Stranice:
Ključne reči
Moduli

Sociologija
Sociologija
Beleške Za Lekcije
Internet Diskusije
Središte

Korisni:
Mapa sajta
Kontakt
Korisni dokumenti
Korisne veze

Diskusija o

SAKAĆENJU ŽENSKIH POLNIH ORGANA

Moderator: Fil Bartl, Dr.

Prevodilac: Adriana Dulić

Diskusija

Nasilje Protiv Mladih Žena

Novi doprinosi će biti dodavani na vrhu ove kolekcije kako su primljeni.


Datum: Četvrtak, 24 Mart
Od: Rašel G
Dr Fil,

Hvala za vaš odgovor na moj komentar.  Ja razumem šta hoćete da kažete sa spominjanjem Hitlera i Nacista.  Ja u svakom slučaju nebranim njihova dela kao što pretpostavljam je vama jasno.  Ja sam se samo premišljala o važnosti definisanja svojih sopstvenih i ličnih verovanja/vrednosti (nisam sigurna šta je ispravnije) i o važnosti biti otvoren prema preispitivanju tih verovanja/vrednosti.  Mislim da je važno za svakoga da bude svestan svojih sopstevnih stavova ali da je isto toliko važno za svakoga da bude voljan da preispita poglede drugih ljudi.

Hvala!
Rašel


Ja sam spomenu na času da ja nisam apsolutista. Ja sam kulturni relativista ali ne apsolutni kulturni relativista.

Fil

Datum: Četvrtak, 22 Mart
Od: Rajan H
Pozdrav,

Interesantno je čitati o različitim perspektivama, Rašelina iz antropologije i Dr. Filova iz sociologije.  Ja bi želeo da dodam još jednu perspektivu ovoj diskusiji: filozofijsku.  Relativizam je filozofski pogled koji smatra da je istina relativna i ne absolutna. Ona varira od jednog čoveka do drugog, od jednog vremena do drugog, i od jednog mesta do drugog.  Relativizam je bio diskreditiran zbog razloga koje je Dr. Fil naveo; ako mi verujemo da je istina relativna onda sva dela bez obzira koliko su grozna su prihvatljiva sve dok većina u odredjenoj kulturi veruje da su moralno prihvatljiva.

Ukoliko verujemo u to, onda progon Jevreja od strane Nacista je moralno prihvatljivo kao i ukoliko neka kultura proglasi rat sa nama, mi nemožemo  osudimo njihovo ponašanje zato što je njihova akcija moralno prihvatljiva u njihovoj relativnoj kulturi.  Još jedna filozofska perspektiva u korist groznih dela je Utilitarizam.  Utilitarista bi rekao da je sakaćenje ženskih organa prihvatljivo u odredjenim slučajevima zato što, u primeru koji je Rašel navela gde se devojčice raduju obrezivanju, najveće dobro je do maksimuma iskorišćeno i primenjeno za najveći broj ljudi.  Ukoliko mi verujem u etički sistem (Utilitarizam) u kojem je cilj najveće dobro je postignuto za najveći broj ljudi, onda Dr. Filov primer grupnog silovanja je moralno prihvatljivo jer, iako je žena bila povredjena, to je doprinelo dobrom (fizičko zadovoljstvo i emocionalna moć) većem broju ljudi: grupi koja je nju silovala.  Druge filozofske perspektive postoje koje bi tvrdile da su sakaćenje ženskih polnih organa i ostala grozna dela moralno prihvatljiva, ali ja lično verujem da odredjene univerzalne moralne istine postoje, kao što su da se drugi ljudi nesmeju povrediti ili ubiti, stoga za mene sakaćenje ženskih polnih organa nije moralno prihvatljiva praksa.

Rajan


Datum: Ponedeljak, 21 Mart
Od: Bartl
Draga Rejčel,

Ukoliko želimo da izbegnemo etnocentrizam i ukoliko želimo da budemo kulturno relativni, onda bi trebali da koristimo vrednosti kulture u kojoj se aktivnost praktikuje, a ne etnocentrične vrednosti i terminologiju.

Ali gde treba da zacrtamo liniju?

Da li bi stoga trebali da ne osudjujemo Hitlera i Nazističku etiku, genocid protiv Jevreja, Poljaka, homoseksualaca i komunista?  Oni su mislili da su doprinosili "Dobro" svetu sa njihovim "Krajnjim Rešenjima."

Kao dobrovoljni radnik koji je radio u tim delovima sveta i kao bivši funkcioner sa Ujedinjenim Nacijama, ja se bojim da ja nemogu da budem striktni kulturni relativista o delima koja su osudjena od strane Ujedinjenih Nacija i koja su toliko bolna i ponižavajuća nevinim devojčicama.

Za bilo kojeg aktivistu, koji radi na promeni nepravednih praksa širom sveta, njihova želja da otklone te nepravedne prakse mora biti kulturno nerelativna. Ako bi bili kulturno relativni, feministi bi morali da prihvate ulogu domaće sluge, homoseksualci bi morali da praktikuju heteroseksualni način života, i mi bi još uvek imali zakone i vrednosti koji zabranjuju brakove izmedju različitih kultura u Kanadi.  Opštinske starešine koje su silovale ženu u Pakistanu bi bili vidjeni kao neki koji samo sprovode njihove kulturne vrednosti, kažnjući je za seksualnu aferu njenog brata sa nečijom suprugom.

Antropolozi i sociolozi su ljudska bića; stoga imaju odredjene vrednosti.  Da se pretvaramo da to nije slučaj bi zahtevalo da se pretvaramo da naučnici nisu ljudska bića.

To je moj lični pogled,
Fil Bartl


Datum: Ponedeljak, 21 Mart
Od: Rašel G
Ćao Dr. Fil!  Ovo je Rašel iz Sociologije 160.

Ja sam mnogo razmišljala a ispitnom pitanju o sakaćenju ženskih polnih organa.  Ja znam da ispit nije mesto za diskutovanje o nečijem mišljenju ili osećanjima i stoga bi želela da sada podelim drugačiju perspektivu koju sam naučila na času antropologije.  Na ovom času antropologije bili smo upozoreni da ne osudjujemo ovu praksu kroz korišćenje te terminologije.  Reč obrezivanje je prilagodnija.  Ja sam pročitala knjigu koja se zove Aman: Priča o Somalijskoj Devojčici, i u ovoj knjizi ova praksa se nije smatrala sakaćenjem nego obred prelaska u odraslost.  Mlade devojčice su jedva čekale da prodju kroz obreznu ceremoniju.  To neznači da opis obreza nije bio vrlo grafičan i vrlo bolan osoba koje su bile učesnici u tom obrezivanju.  U našem društvu mnogi ljudi nepostavljaju nikakva pitanja kada se radi o muškom obrezivanju i u drugim delovima sveta žensko obrezivanje je normalno. Ja neznam da li žensko obrezivanje bukvalno otklanja žensko zadovoljstvo u seksu ali znam kakvo je mišljenje o tome od tih osoba koje učestvuju u ovoj praksi.  Da li vi imate neko mišljenje o ovoj "antropološkoj perspektivi"?  Pretpostavljam da je dobra ideja uzeti mnoge različite perspektive u obzir pri formiranju mišljenja o nekom predmetu kao što je ova praksa.  Ja sam uživala slušajući o sociološkoj perspektivi o stvarima!  Hvala na vašem vremenu koje ste proveli čitajući šta sam ja htela da podelim!

Rašel


Predmet: Sociologija 100: Sakaćenje ženskih polnih organa
Datum: Ponedeljak, 09 Februar
Ćao Dr. Fil,
Nadam se da ste imali lep vikend i da ste se dosada potpuno oporavili.

Ja imam samo jedno kratko pitanje za vas u vezi: "Zašto se žensko obrezivanje smatra posebnim oblikom nasilja prema ženama?"

Nije mi jasno šta imate u vidu kada kažete "poseban."

Da li hoćete da se diskutujemo o ozbiljnosti same prakse (otklanjanja kože klitorisa) ili da je poredimo sa ostalim oblicima nasilja protiv žena kao što su silovanje i nasilje u kod kuće.

Izvinjavam se za smetnju,
Malkolm

──»«──
Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora
i povežete se nazad na www.cec.vcn.bc.ca
Ovu veb lokaciju održava Mreža vankuverske zajednice (VCN)

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn stranice Lurdes Sada
──»«──
Zadnja dopuna: 2012.10.17

 Glavna Stranica