Tweet
Prevodi:
Català
中文 / Zhōngwén
Deutsch
English
Español
Filipino/Tagalog
Français
Ελληνικά / Elliniká
Italiano
Polszczyzna
Português
Română
Српски / Srpski
Ostale stranice:
Lekcije
Mapa sajta
Glavne reči
Kontakt
Korisni dokimenti
Korisni preporuke
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
KRAJ KATASTROFE
Pretvaranje Milostinje U Unapredjenje
Autor: Fil Bartl, Dr.
Prevodilac: Adriana Dulić
Strategijski Dokumenti
Kako pretvoriti pomoćni program iz jednog koji je namenjen hitnoj pomoći do tog koji podržava održavajući samooslanjajući razvoj
Transformacija: Od Zavisnosti Do Unapredjenja:
Katastrofa je mogla biti rat ili gradjanski rat, ogromna prirodna nesreća kao tonjenje ostrva u okean, ili gradjanski nemir koji je prisilio izbeglice da traže zaklon u susednim zemljama. Gde su ljudi izgubili njihove kuće, izvore prihoda i hrane, njihov način izdržavanja, njihove roditelje i decu, njihov identitet, neophodne usluge koje su im pomagale da budu to što su bili, onda su oni preživeli katastrofu na kojoj je ovaj dokument baziran.
Pomoćni program baziran na hitnoj pomoći je već bio postavljen, ima osoblje, i funkcioniše. Momentalne potrebe za opstanak društva i zajednica su zadovoljene, i društvo je u fazi prelaženja od stanja u kojem je prva pomoć bila potrebna, do stanja u kojem je razvojna pomoć potrebna.
Razvojna pomoć je ta koja će doprineti održavajućem samooslanjanju (otklanjanju zavisnosti) u stabilnoj i sigurnoj sredini. Proverite Zajednično Unapredjenje. Ova lekcija promatra potrebne promene u programu hitne pomoći, i potrebne promene u agenciji koja sprovodi taj program.
Namenjena je i mobilizerima i nadzornicima.
Potreba Za Transformacijom U Programu:
Situacija je promenljiva. Vreme za pružanje hitne pomoći je prošlo, i vreme za pružanje pomoći u održavajućem razvoju je tu. Agencija kao pomoćna organizacija stoga mora biti fleksibilna i sposobna da se prilagodi ovim promenljivim vremenima.
Da bi bila u mogućnosti da to izvede, ona mora imati osoblje koje je upoznato sa pojmovima društvene promene, zajedničnim razvojem, samooslanjanjem, i unapredjenjem, i mora posedovati volju, sposobnost i organizaciju neophodnu da se transformiše i prilagodi promenljivim potrebama.
Svrha ove lekcije je stoga da pruži pregled ovih pojmova i principa u centru ovog novog pristupa, pruži uputstvo u proceni sposobnosti osoblja da se prilagodi promenama, i da pruži uputstvo u potrebnim organizacionim promenama da bi se sproveo pomoćni program u razvoju.
Osoblje će već imati dobru ideju o njihovim sopstvenim organizacionim prednostima, nedostacima, mogućnostima i pretnjama (PNMP). Ova lekcija je namenjena kao uputstvo u sveobuhvatnu analizu. Da li bi organizacija i njihov program trebalo da nastavi kao i pre? Zatvori? Pretvori u nešto novo? Ili preseli negde drugde? Odgovori na ova pitanja se mogu naći u PNMP sastanku.
Uvod; Zdravstvena Metafora:
Metafore imaju svoja ograničenja. U ovoj, niko nemože da tvrdi da je zajednica koja se suočila za katastrofom i tu katastrofu preživela ista ko i osoba koja je preživela udes. Šta je važno, medjutim, je da profesionalni tretman koji je potreban nakon što se katastrofa svršila i kada je vreme za sporiju, manje uzbudljivu fazu oporavka i razvoja je isti.
Kada je osoba bila u udesu i, na primer, slomila ruku, onda je hitna pomoć potrebna. Zdravstveni radnici će postaviti kost i staviti ruku u gips. Lekovi (protiv bolova, na primer: morfinski derivati) mogu biti propisani. Nakon odredjenog vremena upotreba tih lekova mora biti ukinuta da bi se izbegla pacijentova zavisnost na njih.
Telo pacijenta će proizvesti koštani kalus koji će držati kosti u mestu, ali mišići će oslabiti pošto nisu korišteni. Nakon šest nedelja, gips se mora otkloniti. To je bolno i traumatično za pacijenta, i zdravstveni radnici moraju biti strogi i bezosetljivi. Da gips nije otklonjen, mišići ruke bi atrofirali i ruka oslabila.
U medjuvremenu pacijent postane ovistan na gips i mora se odviknuti od njega da bi postao ponovo u potpunosti funkconalna i zdrava osoba. Tada je vreme za dugu, dosadnu i munu fizioterapiju da bi mišići i kosti ruke postali snažni kao pre udesa.
Zajednica ili društvo koje prodje kroz prirodnu ili ljudski prouzrokovanu katastrofu je, na nekoliko načina, kao taj pacijent. U uzbudjenju punom adrenalina prouzrokovanim od katastrofe, pomoć je slobodno pružena jer je neophodna za opstanak.
Ali vreme će doći kada će milostinja postati negativni faktor i kada će morati biti zamenjena sa razvojnom pomoći čiji je cilj unapredjenje; dosadna i mučna fizioterapija. Kao i pacijentovi mišići, sposobnost za donošenje odluka i uzimanja odgovornosti može da atrofira od nedostatka upotrebe. Proverite Zavisnost.
Profesionalno osoblje mora ostati mirno i strogo. Iskušenja će biti da se nastavi sa pružanjem milostinje, oslabljivajući zajednicu, možda stoga jer je lakše da se nastavi raditi ista stvar, možda stoga jer neki imaju koristi od toga da se ista stvar nastavi, možda jer rukovodstvu nedostaje vizija. Profesionalno osoblje mora da nauči kada je vreme da se gips otkloni i fizioterapija započne, kada da se milostinja polagano ukine i pomoć u unapredjenju polagano uvede. Tu odluku nije lako doneti i otpora će biti i od strane osoblja a i tih koji su imali koristi od milostinje.
Program mora biti transformisan. Profesionalno osoblje mora kreirati i sprovesti tu transformaciju; izazov herojskih dimenzija.
Kontinuum Se Ne Nastavlja Automatski:
Medju profesionalnom osoblju pri bilaterlanim i višestranim donorskim agencijama, ova transformacija se zove "kontinuum."
Reč "kontinuum" medjutim može biti varljiva. Ona podrazumeva neprekidnost ili glatki prelaz od hitne pomoći do razvojne pomoći, metaforska "promena u brzinama od prve do druge brzine. Prirodna neprekidnost, medjutim, nepostoji, i sama glatkost tog prelaza zavisi od stručnosti pomoćnog osoblja. Dok bi promena trebala biti glatka koliko god je to moguće, ona je sličnija metafori "promene brzina" od unazad do unapred.
Pružanje milostinje kao hitne pomoći odmah nakon katastrofe doprinosi momentalnom opstanku, ali ona takodje i slabi zajednicu. Pacijenti koji su preživeli udes, bez obzira da li su se u njemu povredili ili ne, nebi trebali da očekuju da će ostatak života preživeti u kolima hitne pomoći. Pružanje milostinje je lako sprovesti (kada su sredstva na raspolaganju) od strane pomoćnog osoblja i lako prihvatiti od strane tih koji od nje imaju koristi (kao nošenje gipsa i uzimanje lekova). Pomaganje tima koji od milostinje imaju koristi da učestvuju u izboru, planiranju, i nabavljanju neophodnih sredstava, nasuprot tome, je dosadan i mučan posao, i sporo (kao fizioterapija).
Očekujte otpor transformaciji od strane osoblja a i tih koji od milostinje imaju koristi.
Učesnički Pristup:
Zadatak je da se transformiše program agencije, i da se ponovo obuči i preorijentiše osoblje od prethodnog “milostinjskog” pristupa i ka "unapredjivačkog” pristupa. Ova transformacija se nemože sprovesti bez aktivnog i motivisanog učestvovanja osoblja (državnog i internacionalnog) u zemlji.
Ukoliko je osoblje nezadovoljno i skeptično, oni će predvideti da transformacija neće uspeti, angažovaće se u sabotaži, i obezbediti da se njihovo proročanstvo ispuni. Ukoliko, nasuprot tome, oni su uključeni u donošenju odluka i planiranju neophodnih promena, šanse su bolje da će oni osećati odgovornost (ponekad nazvanom "vlasništvo”) za transformisani program, te će stoga raditi ka njegovom uspehu.
Pružanje milostinje će možda dati nekom osoblju neke naknadu preko plate i zadovoljstva u svedočenju ljudskog opstanka; ona pruža mogućnost da se stekne moć i prestiž (lična dobit). To mora biti priznato i zapaženo, jer "unapredjivačka” metodologija, nasuprot “milostinjskom” pristupu, nepruža istu mogućnost za ličnu dobit. To često predstavlja prepreku u transformaciji. To može zahtevati da se odredjene mere preduzmu, od savetovanja takvog osoblja, pa do, u nekim ekstremnim slučajevima, otpuštanja odredjenog osoblja.
Uključivanje svog osoblja u utvrdjivanju potrebe za transformacijom, njihovom informisanju o posledicama takve transformacije, učesničkom donošenju odluka o potrebnim promenama, i planiranju (uključujući kreiranje radnih planova, novih opisa poslova, potrebnih dokumenata, organizovanjem osoblja), detaljno i suosećajno razumevanje i diskusija svih prethodno napomenjenih primedbi predloženim promenama, i učestvovanje osoblja u pronalaženju rešenja očekivanim problemima, će doprineti umanjenju otpora promenama i programu transformacije.
Mi znamo da učestvovanje svih članova zajednice u donošenju odluka, planiranju i u sprovodjenju zajedničnog projekta pomaže i podstiče održavanost, providnost, boljem upravljanju i projektnom uspehu. Isto važi za učestvovanje osoblja u transformaciji.
Ključne Materijalne Teme:
Koja obuka u pojmovima je neophodna za osoblje da bi razumela transformaciju programa od milostinje do razvoja? Osnovni pojmovi u društvenoj promeni, zajedničnom razvoju i stabilnosti su ovde pregledani. Za detaljniji spisak tema, razne stranice na ovom sajtu pregledaju pojmove i principe neophodne za razvojni program. Mapa Sajta
Obuka osoblja u društvenoj promeni bi trebala biti praktična (u smislu da bi trebala literature i zadataka). Ona mora biti bazirana na ispravnim sociološkim principima i na praktičnim i konkretnim situacijama. Ona zahteva razumevanje sociološke perspektive prirode društva, veze izmedju društva i pojedinačne osobe, i procesa promene.
Informisanje bi trebalo biti koncentrisano na principe unapredjenja, umanjenje siromaštva/otklanjanje (ne ublažavanje), razvoj (ne milostinju i zavisnost), i obuci u upravljanju. Ono mora biti manje koncentrisano na pružanje društvenih usluga i više na metode za unapredjenje zajednice.
Principi stabilnosti su bazirani na sigurnosti; gde metodologija hitne pomoći treba da se pretvori ili transformiše u samooslanjanje (bez da se izgubi iz vida potreba za sigurnošću u smislu hrane i ostalih potreba posle rata). Nije dovoljno da se samo upamte definicije ključnih pojmova, nego je potrebno diskutovati probleme koji su u njima sadržani: unapredjenje, zavisnost, sigurnost, održavanost, samooslanjanje, milostinja, društvo, učestvovanje, upravljanje, zajednica, i ostali pojmovi.
Proverite: Ključne Reči
Započnite Transformaciju Sa Procenom O Potrebama:
Prečesto pomoćna organizacija će početi planirati sa sektorskim pristupom. “Mi imamo zdravstveno osoblje i učitelje, tako da ćemo pružiti zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.” Takav pristup proizvodi neorganizovano i neuravnoteženo pružanje sredstava u oštećenom društvu. Pomoć je bazirana na potrebama agencije nego na potrebama i uslovima društva kojem je pomoć potrebna.
Planiranje razvojne pomoći treba da je bazirano na uslovima u društvu kojem je pomoć potrebna. Ono bi trebalo da počne sa procenom o potrebama, učesničkom preocenom u kojem ti koji će imati koristi od pomoći rade u partnerstvu sa agencijom. Procena bi trebala da utvrdi kakva vrsta pomoći će doprineti održavajućem samooslanjanju, otklanjanju siromaštva, gradjanskom angažovanju, boljoj zdravstvenoj zaštiti, ravnoteži medju polovima, dobrom upravljanju i drugim uzajamno utvrdjenim ciljevima razvoja.
Društvena Promena:
Društvena promena je društveni proces, ne samo zbirka pojedinačnih promena. Društvo i zajednica, dok se one sastoje od pojedinačnih ljudi, nisu isto ko pojedinačni ljudi, ne funkcionišu isto ko pojedinačni ljudi, i ne rastu i nemenjaju se isto ko pojedinačni ljudi.
Pojam "superorganičan” podrazumeva da zajednica ili društvo prevazilazi pojedinačna ljudska bića; celina je veća od sume njenih delova. Proverite Kulturu. Pojedinci su rodjeni i napuste nas kroz rodjenje, smrt i seobu (kao što atomi udju i napuste živi organizam), ali društvo ili zajednica se i dalje nastavi.
Društveni sistem se sastoji od naučenog ponašanja i vera, interakcija i očekivanja. Društvena mera prenosa i reprodukcije je simbol, ne gen. Proverite Zajednicu.
Šest društvenih dimenzija obuhvataju: (1) tehnološku/kapitalnu, (2) ekonomsku/bogatstvo, (3) političku/moć, (4) društvenu/ustanovsku, (5) ideološku/vrednosnu, i (6) versku/pogled na svet. Svaka od ovih dimenzija je povezana sa ostalima, i promene u jednoj dimenziji utiču na ostale.
Sociolozi su preuzeli nekoliko stavova u razumevanju društvene promene, od Marksa, koji je predložio da promene u tehnološkoj i ekonomskoj dimenziji se prvo dese (kroz dijalektički proces) i prouzrokuju promene u ostalim dimenzijama. Maks Veber je, nasuprot tome, predložio da se promene u vrednosnoj i verskoj dimenziji prvo dese i prouzrokuju promene u ostalim dimenzijama. Moderni sociolozi na promene gledaju kao mnogo komplikovaniji proces, i da su svih šest dimeznija uključene u promenama.
Društva i zajednice se stalno menjaju; ništa ne ostaje nepromenljivo. Šta može delovati kao "gradjevina" u društvu ili zajednici je kao "gradjevina" u vodi koja teče kroz fontanu; njena stabilnost je više prividna nego stvarna.
Na praktičnom nivou, instrumenti društvene promene, mobilizeri i podstakači, uključujući privatne organizacije koje su orjentisane na razvoj i vladine agencije, nepromenjuju društvo ili zajednicu; društvo i zajednica menjaju sami sebe. Najviše što oni mogu da urade je da deluju kao katalisti promene, i stoga imaju neki mali efekat na ratu i direkciju te promene. Da bi bili efektivni, oni moraju biti svesni razlike izmedju akcija pojedinaca u zajednici ili društvu, i promena (obično ka većoj društvenoj složenosti ) u samoj čitavoj zajednici ili društvu.
Kada se društvo promeni oko pojedinca, efekat može biti sličan tome kao kada se pojedinac preseli u novu zajednicu; neudobnost koju ta osoba iskusi može biti slično tome što se zove “kulturni šok.” Da bi organizacija funkcionisala efektivno u brzo promenljivoj zajednici ili društvu, osobe u toj organizaciji moraju biti sposobne da zapaze i predvide društvene promene, i da planiraju i promene planove po potrebi.
Ravoj:
“Niko nemože razviti društvo; društvo samo sebe razvija.” Džulijus Njerere
Razvoj neznači jednostavno postati bogatiji, ili primati veće prihode. Razvoj znači menjati se i rasti. To je društvena promena u svih šest socioloških dimenzija. Zajednični razvoj, u ovoj seriji, se nesastoji od obezbedjivanja društvenih usluga, nego od metoda koji će podstaći i uputiti, i možda uticati na taj sociološki razvoj, kako je on promenjen zajednici.
Kako žir raste i razvija se, on nepostane samo veliki žir, nego se njegov oblik promeni, on razvije nove organe, i postane hrast. To je isto istina sa zajednicom ili društvom; razvoj je društvena promena, ne samo povećanje u veličini.
Najčešći pravac društvene promene je pravac ka većoj složenosti, većoj organizaciji, znači razvoju. Kada je ona organizacija formirana, ili kada su nove uloge dodate postojećoj organizaciji, onda se društvena složenost poveća.
Agenat promene može imati drugačije ciljeve od ljudi u zajednicama i društvima koji će imati koristi od pomoći. Važno je da je agenat bude jasan kada se radi o ciljevima, i vrednostima (nijedna osoba ili organizacija nemože biti bez vrednosti). Pregovaranje i komunikacija su potrebni tako da agenat i zajednica razumeju i prihvate medjusobne vrednosti.
Agencija može imati uopštene i podrazumevane razvojne ciljeve i vrednosti kao što su: smanjenje siromaštva, providnost, ravnoteža i pravednost medju polovima i etničkim grupama, dobro upravljanje, demokratizacija, mir, pismenost, razvoj sposobnosti, dobro zdravstvo, samooslanjanje, gradjansko angažovanje, društvena tolerantnost, zajednična i nacionalna ujedinjenost, unapredjenje, poštovanje ljudskih prava, vladavina prava, društvena harmonija, verska tolerantnost, i ostali koji su ugradjeni u program i projektne zadatke. Ti koji će imati koristi od programa mogu imati iste ili slične vrednosti, ali možda ne sa istim naglaskom na svakoj vrednosti. Mi nemožemo podrazumevati da su ovo univerzalno prihvaćene vrednosti. Važno je da, kao deo gradjenja i transformacije agencije (njenog osoblja i organizacije), da se elementi poželjne društvene promene (svaki smatran neophodnim delom razvojnog procesa) utvrde, pojasne i zapišu. Isto mora biti uradjeno sa korisnicima.
Bez pojašnjenja i medjusobnog razumevanja, agencija i ti koji će imati koristi od programa mogu delovati jedno protiv drugog.
Proverite: Skriven.
Stabilnost:
Nijedna zajednica niti društvo nemogu ostati iste; promena je neizbežna, sveprisutna i stalna. Ponekad, kada je promena brza kao pri kontaktu radikalno različitih društava, ratu, selidbama, i glavnim političkim razvojima (na primer: osvajanje carstva), promena može biti nasilna i traumatska. Dok se promena nemože sprečiti, pametno je za nju se pripremiti i pronaći načina da članovi društva ili zajednice zaštite od najlošijih efekata brze i nasilne promene.
Bezbednost hrane je samo jedan aspekat; bezbednost svih osnovnih potreba za opstanak (zaklon, zdravstvena briga, bezbednost, predvidljivost) je potrebna. Bezbednost za opstanak (bezbedni izvor hrane, zaklon itd.) je najveći doprnos miru i bezbednosti u zajednici ili društvu.
U bilo kojoj nesreći (prirodnoj ili ljudski kreiranoj) momentalne potrebe su zadovoljene od strane hitne pomoći, i ona je bazirana na modelu "milostinje” (tima koji će imati koristi od pomoći je potrebna pomoć da prežive i donori je obezbede). Najveći nedostatak ove metodologije je da se ona nemože održati. Da bi se bezbednost održala, dva faktora su potrebna: (1) nivo sposobnosti ka samooslanjanju mora postojati, da zajednica može postati dovoljno snažna da može samu sebe da podrži, i (2) ekološka sredina mora biti takva da može da podrži opstanak zajednice.
Da bi agencija doprinela bezbednosti samopodržavajućeg opstanka to zahteva radikalnu "promenu brzina,” od milostinje (hitne pomoći) do razvoja (unapredjenja). Ovaj prelaz je pogrešno nazvan "kontinuum," gde se hitna pomoć pretvori u samooslanjanje (bez zaboravljanja potrebe za daljom bezbednošć hrane i ostalih potreba).
Da bi se podržalo samooslanjanje i podsticala društvena promena ka povećanoj bezbednosti, “unapredjivački” pristup je potreban, gde je sindrom zavisnosti napadnut i gde, naročito, korisnici učestvuju u donošenju odluka i planiranju njihovog sopstvenog razvoja.
Održavajući samooslanjajući razvoj zahteva unapredjivački pristup. Jednostavna milostinja (samo davanje sredstava korisnicima), podstiče zavisnost.
Gde korisnici moraju da se bore ili potroše energiju u obezbedjivanju sredstava za same sebe, oni će postati snažniji. Da bi se proces bezbednosti hrane održao – stoga stabilsnost – to zahteva unapredjenje, razvoj sposobnosti, ne milostinju koja podstiče siromaštvo i zavisnost –– stoga nestabilsnost.
Četiri Ključna Pitanja:
Kao i sa metodima za pomaganje i upućivanje zajednice u njenom sopstvenom razvoju, promena u obuci u upravljanju je korisna tehnika u uključivanju osoblja u njihovom programu transformacije, i u podsticanju održavajućeg uspeha u transformaciji.
Srž svog planiranja i upravljanja, uključujući proizvodnju dokumenata kao što su radni planovi, projektni dizajni, programski dizajni (i kao ramovi za izveštaje o napretku i nadgledanju), je obuhvaćena u četiri ključna pitanja:
- Šta želimo?
- Šta imamo?
- Kako možemo iskoristiti to što imamo da nabavimo to što želimo? i
- Šta će se desiti kada nabavimo to što želimo?
Prvo pitanje obuhvata istoriju, definiciju problema, i utvrdjivanje uopštenih ciljeva i specifičnih zadataka. Drugo pitanje je analiza postojeće situacije, utvrdjivanje mogućih i postojećih sredstava i obaveza, ulaganja i prepreka.
Treće pitanje obuhvata uopštene i specifične opise strategije, zakazivanje, organizacione promene (za donošenje odluka i za akciju) i predloženi sastav. Četvrto pitanje obuhvata ne samo predvidjene rezultate, nego bi takodje trebalo da pojasni metode nadgledanja i ocenjivanja procesa u toku njenog sprovodjenja.
Pri uključivanju osoblja u transformaciji agencije od te za hitnu pomoć ka toj za unapredjenje, i pri uključivanju zajednice u utvrdjivanju i planiranju njenog razvoja, ova četiri pitanja se mogu koristiti u podsticanju potrebnog učestvovanja.
Dok glavni cilj agencije je da pretvori njen program od tog za hitnu pomoć ka tome za razvojnu pomoć, ciljevi pojedinačnih članova osoblja su verovatno bazirani na njihovoj bezbednosti i karijerskim željama. Na prvi pogled će delovati da tu postoji sukob u interesu, naročito ukoliko oni nisu proučeni i obraćeni.
Neki članovi osoblja će se možda osećati da je njihova pozicija ugrožena sa predloženom tranformacijom (zbog straha da će njihov posao postati suvišan). Kada je ova zabrinutost iskazana pri učesničkom sastanku sa osobljem, veće su šanse da će se rešenje pronaći. Oni mogu obuhvatiti obučavanje nekog osoblja, neke promene u pristputu i orjentaciji, i neke organizacione promene, koje mogu biti blage, postepene, providne i jedva primetne.
Neko osoblje će možda samo odlučiti da oni nisu spremni da se prilagode, i tražiće posao drugde nego ostati i sabotirati proces transformacije.
Proverite: Četiri Ključna Pitanja.
Procenjivanje Sposobnosti:
Sposobnost (sila, moć) je “spobnost”’ da neko nešto uradi. To "nešto” je šta su članovi čitave organizacije ili zajednice odlučili da urade ili postignu. (U ovom kontekstu promene od time za hitnu pomoć do tima za razvojnu pomoć, to “nešto” je sposobnost za transformaciju). U zajedničnom razvoju, to “nešto” je sposobnost zajednice da odredi svoju sopstevnu sudbinu.
Razvoj sposobnosti (unapredjenje) je proces povećanja moći organizacije ili zajednice. Merenje tih promena je najbolje postignuto korišćenjem učesničkih metoda.
Sposobnost ima šesnaest elemenata: velikodušnost, komunalne usluge, sredstva javnog informisanja, samopouzdanje, kontekst, informacija, intervencija, rukovodstvo, povezanost, organizacija, moć, podeljene vrednosti, veštine, poverenje, ujedinjenost, bogatstvo.
Kada je čitavo osoblje ili čitava zajednica uključena u proceni svakog od ovih šesnaest elemenata, i promena u njima, onda koristan indikator sposobnosti (i promena u sposobnosti) može biti proizveden. Da bi se postigla ta učestvovanost, mobilizer mora koristiti metode da izvuče posebna zapažanja svog osoblja ili svih članova i onda ih kombinovati u jednu jedinu procenu.
Da bi se izmerila sposobnost i njeno povećanje, mobilizer mora da objasni svaki elemenat, i da objasni kako svaki učesnik može da izmeri postojeći nivo sposobnosti i promena u sposobnosti preko odredjenog vremenskog perioda. Kao deo grupnog procesa, mobilizer može da kombinuje sve procene da stigne do indikatora sposobnosti i promena (obično poboljšanja) u toj sposobnosti. Proverite: Merenje Sposobnosti.
Merenje sposobnosti organizacije je vrlo slično u principu sa merenjem unapredjenja zajednice. Zadataka za učesnike pri osoblju agencije u ovoj vežbi je da izmeri sposobnost organizacije da samu sebe transformiše i da pretvori svoj program od tog za milostinjsku hitnu pomoć u taj za pomoć zajednicama koji će od njega imati koristi da postignu održavajući razvoj.
Šta je potrebno programu i njegovom osoblju da bi sam sebe transformisao? Koristite četiri ključna pitanja. Šta je njena sadašnja sposobnost i njen potencijal da se transformiše?
Svaki Program Je Drugačiji:
Dokument za obuku kao što je ovaj nemože predvideti sve karakteristike programa; svaka agencija i svaki program ima svoju jedinstvenu organizaciju. Medjutim, odredjene stvari se mogu predvideti i te su ovde napomenjene.
Dobar program za hitnu pomoć se može postaviti sa čestim (na primer: polugodišnjim) pregledima gde su zapažanja i procene od strane osoblja podeljeni pri sastanku sa osobljem. Ukoliko to dosada nije bilo uvedeno, onda je vreme da se to uvede.
Pri sastanu sa osobljem, sprovedite PNMP analizu. PNMP je skraćenica za prednosti, nedostatke, mogućnosti i pretnje. Za svaku od ovih kategorija, mobilizer bi trebao da traži od osoblja da naprave spisak karakteristika programa. Ukoliko je "pretnja” suviše snažna reč, onda je zamenite sa "preprekom."
Zatim bi mobilizer trebao da traži da ih članovi iznesu, stavi ih na tablu (proverite Idejni Sastanak ), stavi ih u grupe i utvrdi najvažnije karakteristike. One mogu bite sažete i dokument dostavljen osoblju i detaljno studiran od strane upravnika.
Kada je glavni predmet transformacija programa od milostinje do razvojne pomoći, onda bi osoblja trebalo biti traženo da ističu prednosti, nedostatke, mogućnosti i pretnje vezane za transformaciju programa od milostinje do razvojne pomoći.
Vi ćete verovatno naći da je većina osoblja pri organizaciji obučeno i iskusno u stvarima kao što su brojenje (demografija), inventaru, logistika, i distribucija. Šanse su manje da ćete naći ljude sposobne u stvaranju prihoda, samopomoćnom mobilizovanju, obuci o upravljanju (sem ukoliko je milostinjski program imao veliki razvojni aspekat ugradjen u njemu; što je dobro ukoliko je slučaj, ali mogućno).
Dobra stvar, i sigurno nešto što je na pameti osoblja koji se pribojavaju transformacije, je da većina osoblja koja ima energiju, inteligenciju, privrženost, i pozitivan stav u sprovodjenju milostinjskog programa, stoga takodje ima dobar potencijal da za obuku-na-poslu potrebnu za transformaciju programa. Šta je njima potrebno je fleksibilnost i volja da nauče i budu obučeni u novom pristupu. Ti kojima nedostaje ta volja (ne ta stručnost) su ti koji će verovatno tražiti novo zaposlenje.
Potrebne veštine i tehnike se mogu naći medju ovim stranicama za obuku. Pojmovi su prethodno napomenjeni, i objašnjeni detaljnije na nekoliko stranica na ovom sajtu.
Šta je potrebno, stoga, je providnost i učesnički proces za pretvaranje u razvojni program, uključujući svo osoblje. Upravnici agencije treba da koriste učesničke i podsticajne metode (metode koji su takodje obuhvaćeni na ovim stranicama na ovom sajtu) u kreiranju novog programa.
Poboljšavanje Sposobnosti:
Nekoliko odgovarajućih akcija će doprineti poboljšavanju sposobnosti (unapredjenju) organizacije i/ili zajednice.
Dobar početak bi bio da se koriste isti šesnaest elemenata koji su se koristili za procenu sposobnosti i, u grupnom sastanku utvrde koji najviše odgovaraju u postojećoj situaciji, koji će proizvesti najbolje rezultate, i koji su najpotrebniji. Za svaki od njih, idejni sastanci se mogu koristiti kao deo učesničkog procesa da se proizvedu i izaberu najbolje strategije. Proverite: Razvijanje Sposobnosti.
Jedan od najpopularnijih elemenata je "stručnost.” Učesnički metod može biti koristan kao način na koji se može stvoriti program za obuku (nastava). Budite pažljivi da obuka nepostane krajnji cilj jer mnoge osobe su zainteresovane za obuku koja unapredjuje njihovu karijeru a ne koja doprinosi unapredjenju sposobnosti organizacije. Nezvanična, praktična, na-poslu obuka, gde je “delovanje” važnije od čitanja ili slušanja lekcija, je obično korisnija i efektivnija za razvoj sposobnosti.
Korisna strategija je da se utvrdi prioritetne potrebe (kroz idejni sastanak) i da se podstaknu osobe koje će imati koristi od zadovoljavanja tih potreba u izboru, planiranju, sprovodjenju i nadgledanju njihove akcije (na primer: projekta). Kroz ovaj pristup, zajednica ili organizacija može da poboljša svoje sposobnosti. Proverite: Pronalaženje Ideja, Beleške Mobilizera
Nemojte zaboraviti da svaki organizam će postati slab kada su stvari suviše lake za njega; i da će postati snažniji kroz borbu. Sportski trener zna da je osobi potrebno mnogo vežbi da bi njeni mišići ojačali. Učitelj zna da su djaku potrebne mentalne vežbe da bi njegov mozak ojačao. Zajednica ili organizacija neće postati snažnija ukoliko joj je sve dato, nego kada se izbori za te stvari sama. Kako onda kroz učesničke metode može organizacijska sposobnost da se poveća da bi bila sposobna da pretvori svoj program milostinje i hitne pomoći u program za pomoć koja podržava održavajuće unapredjenje zajednica?
Zaključak:
Nakon što se katastrofa svrši, sklonost postoji ka pružanju milostinje prvobitno opravdanom zbog štete prouzrokovane kroz katastrofu. Odredjena doza otpora prema promeni će verovatno postojati od strane tih koji imaju koristi od milostinje i koji nisu svesni kakve koristi će imati od promene.
Ne samo da milostinja više nije potrebna, nego njeno nastavljanje može doprineti održavanju siromaštva i može da spreči razvoj. Agencija koja je bila angažovana u hitnoj pomoći i koja se odluči da nastavi da bude angažovana u kasnijim fazama oporavka, rehabilitacije i razvoja, nemože koristiti iste metode korištene u prošlosti i mora promeniti svoj program.
Pojmovi koji se moraju razumeti da bi se razumeli novi metodi koji treba da se primene se mogu ovde i u drugim dokumentima na ovom sajtu naći. Osoblje nije neophodno zameniti, većina se mogu obučiti da sprovedu novi program, i većina potrebnog materijala za njihovu obuku je na raspolaganju u dokumentima na ovom sajtu.
Potrebne promene u ogranizaciji, njenom osoblju, njenom sastavu, i njenim rezultatima su ostvarljive ukoliko su one sprovedene providno i kroz učestvovanje svog osoblja, i uputstva za to su navedena u materijalu za obuku na ovom sajtu.
Proverite Mapu Sajta.
––»«––
Udar Katastrofe:
 |