Tweet
Prevodi:
Català
Deutsch
English
Español
Français
Ελληνικά / Elliniká
Italiano
Português
Română
Српски / Srpski
Tiếng Việt
Türkçe
Ostale strane
Moduli
Mapa sajta
Ključne reči
Kontakt
Korisni dokimenti
Korisni linkovi
LJUDSKI FAKTOR I ZAJEDNIČNO UNAPREDJENJE
Pregled Studija Ljudski Faktor
2008 Leto, Tom 14, Br. 1, Specijalno Izdanje
Autor: Fil Bartl, Osnivač, Zadruga Unapredjenja Zajednice
Viktorija, Britanska Kolumbija
Prevodilac: Adriana Dulić
SVA
AUTORSKA PRAVA SU U VLASNIŠTVU ŽURNALA. TEKST SE MOŽE CITIRATI ILI NAVESTI.
NASUPROT
VEĆINE STRANICA NA OVOM SAJTU, TO AUTORSKO PRAVO NIJE ZAŠTIĆENO COPYLEFT ILI CC OD STRANE SA
Isečak
Zajednično Unapredjenje, specijalna metodologija za unapredjenje zajednica, počinje sa idejom da se sposobnost nemože izgraditi (društveni inžinjering), ali zajednica može biti podsticana da samu sebe razvije. Zajednica je ustanova i deo kulture, ideja i akcija naučenih od ljudi, i sa time drugačija od ljudi koja uče. Rad na polju otkriva da je snaga zajednice bazirana na šesnaest faktora snage. Pokazano je da ovi faktori pripadaju šest dimenzija kulture, i na taj način su deo Ljudskog Faktora koji uzima u obzir čitavu osobu.
[English, French, German and Spanish versions of this abstract]
Uvod
Kao što svaki student sociologije ili antropologije nauči na prvoj godini studija, biti ljudski zahteva kulturu (Henslin, 2004). Životni proces sticanja kulture, iskulturenje, je proces učenja.(1) Kultura i njene ustanove, u suštini društvo, se ne sastoji od ljudi, nego od ljudskih misli i akcije; kultura (sama stvar koja nas čini ljudskim) je "prenošena“ ljudima.
Zajednica je jedna od najstarijih ustanova čovečanstva, i navodno u postojanju odkad postoje ljudi. Kao sve društvene ustanove, zajednica nemože biti vidjena, čujena, niti dotaknuta, nego je društveni pojam, kao model atoma. Zajednica nije ljudsko biće, nemože jesti, misliti, prosuditi, niti igrati golf, i mi nebi trebalo da je antropomorfiziramo ukoliko želimo da budemo ispravni u njenom razumevanju, i u predvidjanju njenih akcija.(2)
Poreklo Metodologije Zajedničnog Unapredjenja
Metodologija zajedničnog unapredjenja ne potiče iz školskog ili akademskog istraživanja. Potiče iz istraživanja u polju kao način rešenja vrlo teškog problema, društveni problem siromaštva. To znači da nema papirnog traga akademskih izdanja na tu temu. Kada je Ajnstaijn izdao svoje studije na početku dvadesetog veka, svako je znao značenje elemenata koje je on opisao e, m, c na kvadrat, ali njemu je bilo potrebno da na novi način pogleda na kosmos da bi ih sastavio. Vi ćete možda videti elemente zajedničnog unapredjenja i pretpostaviti da je to već pronadjeno; ali nije.
Ljudski Faktor i Zajednično Unapredjenje
Ovaj prilaz je nastao iz prepoznavanja potrebe da se prostudira čitava osoba, uključujući njene duhovne aspekte. Metodologija zajedničnog unapredjenja je bazirana na analizi šest dimenzija ljudske kulture, od čega je duhovna jedna dimenzija, uključujući vere i pogled na svet. Te dimenzije: tehnološka, politička, društvena, dimenzija vrednosti, i pogled na svet, i njihove uloge u unapredjenju, će biti objašnjene kasnije.
Unapredjenje i Razvoj
Jedan razlog zašto neki čitaoci misle da je ovo stara stvar je sličnost u zvuku zajedničnog unapredjenja i zajedničnog razvoja. Razvoj znači postajanje većim i složenijim. Unapredjenje znači postajanje jačim. Dok se razlikuju u definiciji, blisko su povezani.
Zajednično unapredjenje se razlikuje od zajedničnog razvoja jer ne potiče od i ne orentiše se na kolonijalizam, neprimenjuje se samo na seoskim zajednicama, i baziran je na kompleksnijim istraživanju zajednica, uključujući šest dimenzija kulture, i šesnaest elemenata zajednične snage.
Razvoj, uključujući zajednični razvoj, je razvoj u složnosti. To nije samo razvoj u veličini, kao što je rast u stanovništvu, veličini teritorije, ili bogatstva. Razvoj više liči na razvoj fabrike nego na gradnju mašine. Uzmite u obzir šišarku kako raste. Ona ne izraste u ogromnu šišarku nego u hrast.
Kako zajednica postane jača, ona postane unapredjenija. To poveća njenu sposobnost da postigne stvari koje njeni članovi žele. Dok mi možemo da podstaknemo zajednicu da razvije svoju sposobnost, mi nemožemo da sagradimo njenu sposobnost.
Metodologija zajedničnog unapredjenja je bazirana na praktičnoj primene društvene nauke. Ona prevazilazi tradicionalni zajednični razvoj, sa svojim seoskom sklonošću i kolonijalnim vezama. Ona gleda na zajednicu, kao organizam, kulturni ili biološki, kao nešto što postane snažnije i jače kroz vežbu i borbu.
Kada mi damo sve za zajednicu, i uradimo sve za nju, ona postane metaforično kulturni kaučni krompir. Za taj milostinjski pristup postoji odgovarajući momenat, kao što je nakon prirodne ili ljudski kreirane katastrofe, kada data milostinja može značiti razliku izmedju života i smrti. Ali ukoliko je milostinja nastavljena predugo, to će doprineti zavisnosti koja zauzvrat oslabi zajednicu i čini je siromašnijom. Predugo znači više od par meseci, ne, kao što mnogi ljudi pri humanitarnim agencijama pretpostavljaju, par godina. Kao što biološki organizam atrofiše, tako isto i primaoci milostinje izgube njihovu sposobnost da se na sami sebe oslone.
Glavni Elementi Zajedničnog Unapredjenja
Ova metodologija je bazirana na osam važnih principa:
- Stvaratelji mišljenja i vodje, ne samo demografska većina, moraju želeti da zajednica postane sposobnija u oslanjanju na samu sebe i spremni da se žrtvuju za to. (Stvaratelji mišljenja i vodje mogu biti to zvanično i prepoznato ili ne). Bez toga, mobilizer bi trošio vreme i bolje bio zaposlen pri nekoj drugoj zajednici;
- Iskusan i/ili obučen zastupnik mora biti dostupan da interveniše u stimulisanju i vodi zajednicu pri ogranizovanju i akciji da prevazidje siromaštvo i postane sposobna da se oslanja na samu sebe. Mobilizer će možda biti prirodno nadaren i vešt, dok je obuka na ovom sajtu je namerena razvoju i pooštravanju tih veština i nadarenosti;
- Dok se pomoć može ponuditi, to nebi trebalo uraditi u obliku milostinje koja podstiče zavisnost, nego u obliku partnerstva, pomoći i obuke koja podstiču oslanjanje na sebe i poboljšava sposobnost;
- Primaoci pomoći nebi trebali biti kontrolisani ili prisiljeni na promenu, ali profesionalci obučeni da budu aktivisti ili mobilizeri bi trebali da intervenišu sa podsticanjem, informacijom i rukovodjenjem. Društveni inženjering se mora izbeći. Podsticanje i ubedjivanje se moraju primenjivati;
- Organizmi postaju snažniji kroz vežbu, borbu i suočavanjem prepreka. Metodologija unapredjena uključuje ovaj princip za društvene organizacije. Sportski treneri koriste slogan, "Bez bola; nema dobitka." Mi ne podstičemo bol, ali podstičemo borbu i napor;
- Praktično učestvovanje od strane primaoca, naročito u donošenju odluka, je neophodno za poboljšavanje njihove sposobnosti. Odluke nemogu biti donešene za njih ili u ime zajednice;
- Značajni deo (varira) sredstava potrebnih za zajednični projekat (akciju) moraju obezbediti članovi zajednice;
- Od početka, cilj treba da je da učesnici budu u kontroli, donose odluke, i prihvate puno odgovornost za ackije koje će ih osnažiti.
Proverite Bartl (2004) za više detalja o ovim principima
Ovo je sržna lista principa metodologije unapredjenja. Svaka od šest kulturnih dimenzija, i svaki od šesnaest elemenata unapredjenja, su uključeni u procesu pomaganja zajednici pri unapredjenju, koristeći ove glavne principe.
Elementi Unapredjenja
Četrdeset godina rada u zajedničnom unapredjenu je otkrilo nekih šesnaest elemenata unapredjenja.(3) Kasnija istraživanja su pokazala, kao što su Veberski elementi koji čine birokratije snažnim,(4) da istih šesnaest elemenata važe za unapredjenje porodica i zvaničnih organizacija.
Šesnaest Elemenata Unapredjenja
Nesebičnost:
Proporcija i stepen do kojeg su pojedinci spremni da se žrtvuju za korist cele zajednice (odražen u stepenu velikodušnosti, pojedinačnoj poniženosti, grupnom ponosu, medjusobnoj podržljivosti, vernosti, brige, drugarstvu, bratstvu). Kako zajednica razvije nesebičnost, tako postane sposobnija. (Gde su pojedinci, porodice, ili grupe dozvoljene da budu pohlepni i sebični na trošak zajednice, time je zajednica slabija).
Zajedničke Vrednosti
Stepen do kojeg članovi zajednice dele vrednosti, naročito ideju da oni pripadaju istoj zajedničkoj celini koja zamenjuje koriste članova u njoj. Sve što više članovi dele - ili barem razumeju i tolerišu─ tudje vrednosti i stavove, snažnija će njihova zajednica biti. (Rasizam, predrasuda i netrpeljivost slabe zajednicu i organizaciju).
Zadružne Usluge:
Ljudsko naseljni objekti i usluge (kao što su putevi, tržišta, pijuća voda, obrazovanje, zdravstvene usluge), njihovo održavanje (pouzdano održavanje i popravka), i stepen do kojeg svi članovi zajednice imaju njima prilaz. Što više članovi imaju prilaz potrebnih zadružnim uslugama, s time je zajednica unapredjenija. (Pri merenju sposobnosti organizacija, to uključuje poslovnu opremu, aparate, zalihe, prilaz nužnicima i ostalim objektima, radnim objektima, fabrici).
Komunikacije:
U okviru zajednice, i izmedju zajednice i spoljašnjeg sveta, komunikacija se sastoji od puteva, električnih metoda (na primer: telefon, radio, TV, internet), štampana medija (novine, magazini, knjige), mreže, medjusobno razumljivi jezici, pismenost i volja i sposbnost za komuniciranje (što podrazumeva takt, diplomatiju, volju za slušanje kao i pričanje) uopšteno. Kako zajednica dobije bolju komunikaciju, tako postane snažnijom. (Za organizaciju, ovo obuhvata opremu za komunikaciju, metode, vežbe i dostupno osoblje). Loša komunikacija znači slaba organizacija ili zajednica.
Pouzdanje:
Iako izraženo u pojedincima, koliko pouzdanja je deljeno medju zajednicom kao celina? Na primer: razumevanje da zajednica može da postigne šta god zaželi. Pozitivni stavovi, volja, samo-motivisanost, entuzijazam, optimizam, oslanjanje na samo sebe umesto zavisnost na druge, volja za borbu za svoja prava, izbegavanje apatije i fatalizma, vizija mogućeg. Povećanje u snazi obuhvata povećanje u pouzdanju.
Kontekst (Politički i Administrativni):
Zajednica će biti jača, biti u mogućnosti da ojača i da to održi, ukoliko postoji u okruženju koje podstiče unapredjenje. To okruženje obuhvata (1) političke (što uključuje vrednosti i stavove državnih vodja i zakona) i (2) administrativne (što uključuje stavove državnih službenika, kao i državnih regulacija i postupaka) elemente. Pravno okruženje - Kada političari, vodje i gradjanski službenici, kao i zakoni i regulacije, uzmu privremeni pristup, zajednica je slaba, dok kada uzmu omogućavajući pristup prema zajednici koja destvuje na samo-pomoćnoj bazi, zajednica će biti snažnija. Zajednice mogu biti snažnije kada postoje u okviru omogućavajućeg konteksta.
Informacija:
Više od samog posedovanja ili primanja nepreradjenje informacije, moć zajednice zavisi od njene sposobnosti da preradi i analizira tu informaciju, stepena svesnosti, znanja i mudrosti medju ključnim pojedincima i u okviru cele grupe. Što je informacija efektnija i korisnija, ne samo ogromna količinski, time je zajednica snažnija. (Zapazite da je ovo srodno, ali drugačije od elementa komunikacije).
Intervencija:
Koliko je efektivna animacija (mobilizacija, rukovodstveni trening, publicitet, stimulacija) sa ciljem ojačanju zajednice? Da li spoljne ili unutrašnji izvori milostinje povećaju stepen zavisnosti i slabe zajednicu, ili da li izazivaju zajednicu na akciju i time je ojačaju? Je li intervencija održiva ili zavisi od odluka spoljnih donora koji imaju drugačije ciljeve nego sama zajednica? Što više izvora stimulacije za razvoj zajednica ima, sve je moćnija.
Rukovodstvo:
Rukovoditelji imaju moć, uticaj, i sposobnost da pokrenu zajednicu. Što je rukovodstvo efektinje, zajednica je jača. Dok ovo nije pogodno mesto da se raspravljamo šta je ideološki bolje, demoktratsko ili uključujeće rukovodstvo, nasuprot totalitarnog i diktatorskog režima, najefektivnije i najodržanije rukovodstvo (za ojačanje zajednice, ne samo njenih rukovoditelja) je ono koje deluje na način koji prati odluke i želje čitave zajednice, da zauzme podsticajnu ulogu. Rukovoditelji moraju posedovati veštine, volju i karizmu. Što je rukovodstvo efektivnije, organizacija ili zajednica je sposobnija. (Nedostatak efektivnog rukovodstva je slabi).
Korišćenje Poslovnih Veza:
Izvog moći je ne samo "šta znate" nego i "koga znate." (Kao što se često kaže u šali, ne samo "znaš-kako," nego i "znaš-koga" što pronalazi poslove). Stepen do kojeg članovi zajednice, naročito rukovoditelji, znaju osobe (i njihove agencije i organizacije) koje mogu omogućiti korisna sredstva što će ojačati celu zajednicu? Korisne veze, potencijalne i ostvarene, koje postoje u okviru zajednice i sa ostalima izvan nje. Što su veze efektivnije, s time je zajednica ili organizacija jača. (Izolacija proizvodi slabost).
Organizacija:
Stepen do kojeg članovi zajednice vide sebe u ulozi koja podstiče čitavu zajednicu (nasuprot postojanju kao kolekcija pojedinaca), uključujući (u društvenom smislu) organizacioni integritet, strukturu, procese, proces donošenja odluka, efektivnost, podela rada i komplementarnost uloga i funkcija. Što je organizovanija, ili efektnije organizovana, zajednica ili organizacija, s time je sposobnija ili snažnija.
Politička Moć:
Stepen do kojeg zajednica učestvuje u državnim i opštinskim odlukama. Kao što pojedinci imaju različitu moć u okviru zajednice, tako i zajednice imaju različitu moć i uticaj u okviru opštine i države. Što više političke moći i uticaja zajednica ili organizacija može da dejstvuje, sa time je sposobnija.
Veštine:
Sposobnost, manifestovane od strane pojedinaca, koje će doprineti organizaciji ili zajednici i njihova mogućnost da svrše stvari koje želi da izvrši, tehničke veštine, rukovodstvene veštine, organizacione veštine, mobilizacione veštine. Što više veština (grupno ili pojedinačno) zajednica ili organizacija može da nakupi i koristi, unapredjenija će biti.
Poverenje:
Stepen do kojeg članovi zajednice imaju poverenja jedno u drugog, naročito u njihove rukovodioce i službenike, što je za uzvrat odraz stepena integriteta (iskrenosti, pouzdanosti, otvorenosti, transparencije, poverljivosti) u okviru zajednice. Što više poverenja i pouzdanosti u okviru zajednice, s time je zajednica sposobnija. (Neiskrenost, podmetljivost, kradja i razbacivanje zajedničnih sredstava svi doprinose slabosti zajednice ili organizacije).
Ujedinjenost:
Osećaj pripadanja groupi koja sačinjava zajednicu, iako svaka zajednica ima klanove (religiozne, klasne, prihodne, starosne, polne, etničke), stepen do kojeg članovi porodice su voljni da tolerišu razlike i varijacije izmedju sebe i do kojeg su voljni da suradjuju i rade jedno sa drugim, osećaj zajedničkog cilja i vrednosti. Što je zajednica više ujedinjena, time je snažnija. (Ujedinjenost neznači da svako mora biti isti, nego da svako mora da toleriše medjusobne razlike, i radi u korist zajedničke koristi).
Bogatstvo:
Stepen do kojeg čitava zajednica (nasuprot pojedinaca u njoj) kontroliše stvarna i potencijalna sredstva, i proizvodnju i distribuciju oskudnih i korisnih proizvoda i usluga, monetarnih i ne monetarnih (uključujući dobrotvorno datu radnu snagu, opremu, zemlju, zalihe, znaje, veštine). Što je bogatija zajednica, snažnija je. (Kada pohlepni pojedinci, porodice ili grupe nakupe bogatstvo na trošak zajednice ili organizacije, to slabi tu zajednicu ili organizaciju).
Šest Dimenzija Kulture Pri Zajednici
Prethodno smo napomenuli da metodologija zajedničnog unapredjenja priziva šest dimeznija kulture, i primenjuje pet principa svakoj dimenziji. Ovde je svaka dimenzija detaljnije opisana.
Tehnološka Dimenzija Zajednice:
Tehnološka dimenzija kulture je njen kapital, aparati i veštine, i načini manipulisanja fizičke okoline. To je veza izmedju čovečanstva i prirode.
Upamtite, to nisu sami fizički aparati koji čine tehnološku dimenziju kulture, nego naučene ideje i ponašanja koji dozvoljavaju ljudima da ih izmisle, koriste i obuče druge u tome.
Ova kulturna dimenzija je što bi ekonomisti zvali "pravi kapital" (nasuprot finansijskom kapitalu). To je nešto vredno što nije proizvedeno da bi se direktno upotrebilo, nego da bi povećevalo proizvodnju (i sa time i bogatstvo) u budućnosti; investicija.
U razvoju sposobnosti, to je jedan od šesnaest elemenata unapredjenja koji se menja (povećava) kako organizacija ili zajednica postane snažnija. U ratu protiv siromaštva, tehnologija pruža važnu garnituru oružja.
Za pojedinca ili porodicu, tehnologija obuhvata njihovu kuću, nameštaj i kućne stvari, uključujući kuhinjske aparate i posudje, vrata, prozore, krevete i lampe. Jezik, koji je jedan od važnih odlika koji nas čini ljudskim, takodje pripada tehnološkoj dimenziji (jezik je alat). To ide zajedno uz komunikacione stvari kao što su radio, telefon, TV, knjige i pisaća mašina (sada kompjuteri).
U organizaciji, tehnologija uključuje stolove, kompjutere, papir, stolice, olovke, kancelarijski prostor, telefone, kupatila i kuhinje. Neke organizacije imaju specifičnu tehnologiju: futbalske lopte i uniforme za futbalske klubove, table, stolovi i kreda za škole, klupe i oltari za crkve, pištolji i palice za policiju, odašiljači i mikrofoni za radio stanice.
U zajednici, tehnologija uključuje njene objekte kao što su javni nužnici, putevi, tržišta, bolnice, škole, znaci na putevima, parkovi, zajednični centri, biblioteke, sportski centri. Zajednična tehnologija koja može biti u privatnom vlasništvu uključuje prodavnice, fabrike, kuće i restorane.
Kada mobilizer podstiče zajednicu da izgradi nužnik ili izvor vode, nova tehnologija je uvedena. Nužnik (ili izvor vode) je isto toliko aparat kao i kompjuter ili čekić.
Uglavnom (iako postoje izuzeci) tehnologija je možda najlakša dimenzija za uvodjenje kulturne i društvene promene. Lakše je uvesti novi tranzistor nego novu religioznu veru, nove stavove ili novi oblik porodice. Paradoksno, medjutim, je da uvodjenje nove tehnologije (uz pronalak ili pozajmljivanjem) prouzrokuje promene u svih ostalih pet dimenzija kulture.
Nemojte zaboraviti da uvek postoje izuzeci; u Amiš zajednici, na primer, oni su svesno i namerno odlučili da odole uvodjenju nove tehnologije. Oni se oslonjaju na očvanje stare tehnologije (ne koriste traktore, automobile, radije) kao što su konjski povučene orače i kolica, da pojača njihov smisao kulturnog identita.
Te promene nisu lako predvidjene, niti uvek idu u željenom pravcu. Kada se dese, one mogu delovati logično, iako prethodno nisu mogle biti predvidjene.
Kroz istoriju čovečanstva, tehnologija se promenila uglavnom postajući komplikovanijom, prefinjenija, i sa većom kontrolom nad energijom. Jedan oblik odmah nezamenjuje drugi (konjski bičevi se više nekoriste nakon što su automobili zamenili konje preko veka promene).
Promene se obično nagomilavaju, sa nestankom starijih aparta i tehnologija kada one postanu relativno manje korisne, efektivne i skuplje. Kroz istoriju, poljoprivreda je zamenila sakupljanje i lovljenje (sem u nekim malim grupama). Na isti način, industrija je zamenila poljoprivredu. Ljudi koji još uvek koriste starije manje efikasne tehnologije često nadju sebe izolovanim i suočenim sa siromaštvom. Gde je tehnologija jako napredna (na primer informaciona tehnologija, kompjuteri, internet) koristi je samo jako mali deo svetskog stanovništva.
Tehnologija koju uvede mobilizer će možda obuhvatati medicinu (bolnice i lekovi) i zdravlje (čista voda, higijena), školske objekte ili pokrivena tržišta u seoskim područjima. U tom slučaju stanovnici obično nisu svesni promene; oni ih jednostavno nisu imali pre nego što su bili mobilizovani da ih nabave. Mobilizer mora biti spreman da razume uticaj uvoda promene u tehnološkoj dimenziji na ostale kulturne dimenzije.
Ekonomska Dimenzija Zajednice:
Ekonomska dimenzija kulture obuhvata različite načine prozivodnje i raspodele korsnih i oskudnih proizvoda i usluga (bogatstva), bilo da li je to kroz davanje poklona, zaduženja, trgovinske razmene ili državne dodele.
Ova dimenzija neobuhvata fizičke stvari kao što je gotovina, nego različite ideje, vrednosti i ponašanja koja daju vrednost gotovini (i ostalim stvarima) pri ekonomskim sistemima koje su kreirali i koriste ljudi. Bogatstvo nisu samo pare, kao što siromaštvo nije samo nedostatak para.
Bogatstvo je jedno od šesnaest elemenata zajedničnog unapredjena. Kada je organizacija ili zajednica bogatija onda je i moćnija i sposobnija da postigne stvari koje želi da postigne.
Kroz istoriju čovečanstva, trend u ekonmskoj promeni je bio od jednostavnog do komplikovanijeg. Jedan sistem ne zameni odmah drugi, nego su novi sistemi dodani, i manje korisni polagano izumru.
U jednostavnim malim grupama, bogatstvo (bilo šta što je retko i korisno) je dodeljeno prema jednostavnim porodičnim obavezama. Kada je neko došao kući sa hranom i odećom, to je bilo dodeljeno ostalim članovima porodice bez ikakvog očekivanja da će to biti odmah uzvraćeno.
Kako je društvo postalo komplikovanije, i razne grupe su došle u kontakt jedno sa drugom, jednostavna razmena kroz razne oblike trampe su upotrebljavanje. Raspodela u okviru svake porodice je manje više ostalo isto. Kako je razmena postala komplikovanija i skuplja, nove ustanove su bile dodate da pojednostave računovodstvo: valute, računi, banke, kredit, kreditne kartice, debit kartice. Ovo nije odmah otklonilo ranije oblike, ali pokloni i porodična raspodela su polako postali relativno manje korišteni u poredjenju sa ostalim sistemima raspodele, i razmena je postala manje važna.
Nemojte zaboraviti da sama valuta (gotovina, pare) nema sama od sebe vrednost. Ona ima vrednost samo zato što joj društvo ─ zajednica, kultura ─ daje odredjenu vrednost. Novčanica od stotinu eura, na primer, može biti korištena da započnete vatru ili da zamotate duvan u cigaru, ali njena nominalna vrednost je mnogo više vredna.
U bilo kojoj zajednici, naći ćemo različite oblike raspodele bogatstva. Za mobilizera je važno da bude upoznat sa tim oblicima, i šta može biti dato, šta razmenjeno i šta kupljeno i prodato. U mnogim društvima neki oblici bogatstva se nemogu kupiti, kao što su seksualne usluge, supruge, gostoprimstvo, deca, zabava. To varira. Upoznavanje sa time kako su stvari razmenjene i pod kojim uslovima i izmedju koga (jer i to može da se razlikuje) je deo istraživanja koje mobilizer mora da sprovede.
Kada zajednica odluči da razdeli vodu na bazi iste rate po boravištu, ili da je razdeli na bazi uplate po posudi vode kada je pokupljena, onda je odluka donešena na bazi dva vrlo različita sistema ekonomske raspodele.
Animator bi trebao da podstiče zajednicu da izbira šta god želi i što je u skladu sa prevladavajućim stavom i vrednostima. (Dobar animator neće pokušati da nametne svoje ideje o najboljem sistemu distribucije; članovi zajednice se moraju složiti i sami odlučiti).
Politička Dimenzija Kulture:
Politička dimenzija kulture obuhvata različite načine raspodele moći i načina donošenja odluka. Ova dimenzija ne obuhvata ideologiju koja pripada dimezniji vrednosti. Ova dimeznija obuhvata vrstu vlade i rukovodstva. Takodje obuhvata kako ljudi u malim grupama donose odluke kada nemaju nominovanog vodju.
Politička moć je jedna od šesnaest elemanata zajedničnog unapredjena ili organizacione sposobnosti. Što više političke moći i uticaja ima, više stvari zajednica može da postigne koje želi da postigne.
Animator mora biti sposoban da utvrdi različite vrste rukovodioca u zajednici. Neki imaju autoritet baziran na tradiciji, dok drugi na ličnoj karizmi. Pri radu sa zajednicom, animator mora biti sposoban da razvije postojeće sisteme za donošenje odluka i moć da unapredi i podstiče jedinstvo zajednice i grupno donošenje odluka koje je korisno čitavoj zajednici a ne samo pojedincima.
Kroz istoriju čovečanstva, rukovodstvo (moć i uticaj) je upočetku bilo privremeno i minimalno. U maloj grupi sakupljača i lovaca, rukovodioc može biti bilo ko je predložio i ogranizovao lovljenje. U maloj grupi nema šefova, kraljeva ili starešine, i ove grupe antropolozi nazivaju "acefalous" (bez glave).
Kako je istorija napredovala, politički sistemi su postali komplikovaniji, i moć i uticaj su se povećali i delovali na veći broj ljudi. Stepeni političke prefinjenosti, i hijerarhije, se kretao od acefalous, družine, plemena, do kraljevstva i državnih nacija.
U najjednostavnijoj družini, malo je razlike izmedju moći i uticaja rukovodioca i najnižeg člana družine. Usporedite to sa razlikom u moći uticaja predsednika Amerike i nekog domarskom čistača nužnika pri jeftinom hotelu u Vašingtonu.
Zajednice, uključujući i te za koje vi radite, sve imaju neki politički sistem, i neka razdaljenost postiji izmedju najvišeg i najnižeg stepena moći pri pojedincima i grupama. To je prvi zadatak mobilizera da se upozna sa time kako to deluje, kako su moć i uticaj razdeljeni (ne uvek na iste načine) i koje promene nastaju.
Mobilizer će imati neki uticaj na taj aranžman pri podsticanju formiranja razvojnog komiteta. I mobilizer će biti odgovoran za podsticanje povećanja političke složenosti ukoliko je to prvi takav komitet u toj zajednici.
Ustanovska Dimenzija Kulture:
Ustanovska ili društvena dimenzija kulture obuhvata načine reagovanja i interakcije izmedju ljudi, i očekivano reagovanje i interakcija. Ova dimenzija obuhvata institucije kao što su brak ili prijateljstvo, uloge kao što su majka ili policajac, ili status ili klase, i ostala ljudska ponašanja.
Ustanovska dimenzija društva je na šta mnogi ljudi koji nisu sociolozi prvo pomisle kada čuju reč "sociologija." Ali to je samo jedna od šest dimenzija kulture.
Ova dimenzija studira kao se ljudi ponašaju jedno prema drugom, njihova čekivanja, njihove pretpostavke, njihove predrasude, njihova predvidjanja, njihove odgovore i njihove reakcije. Ona studira stvari u vezama kao što su uloge i statusi, i stvaranje grupa i ustanova koje potiču od njih.
"Svekrva," na primer, je i uloga (sa statusom) i ustanova. Pri zajednici, društvena organizacija zajednice je suma svih tih medjuodnosa.
Stepen organizacije (organizaciona složenost), stepen raspodele rada, stepen raspodele uloga i funkcija, je još jedan od šesnaest elemanata zajedničnog unapredjenja. Što je organizovanija, i što je ta organizacija efektnija (i mobilizator može pomoći u tome), zajednica će biti sposobnija u postizanju svojih ciljeva.
Kao i sa ostalim dimenzijama, kroz istoriju, uopšeni pokret je bio od jednostavnog ka kompleksnom. Pri ranim društvima, porodica je bila zajednica, i društvo. Porodica je definisala sve uloge i statuse. Kako su društva postala složenija, prvo je porodica postala složenija, onda nove ne-porodčne veze su se razvile i bile prepoznate. Kasnije značaj same porodice medju mnogim drugim vrstama veza se smanjio.
Svaki put kada je nova uloga se stvorila, sa njenim dužnostima, obavezama, pravima, i očekivanim ponašanjem, sa time je društvo postalo složenije. Ako mobilizer podstiče formiranje novog razvojnog komiteta, sa njegovim zvaničnim pozicijama i članstvom, onda će zajednica postati toliko složenija.
Mala seoska zajednica koja nema bolincu niti školu se verovatno sastoji od pojedinaca koja su srodna jedno drugom po rodjenju ili braku. Ako podstičete takvu zajednicu da izgradi bolnicu ili školu, sa plaćenim učiteljima ili zdravstvenim osobljem (obično iz spoljašnjosti), sa time ćete povećati društvenu složenost te zajednice.
U tom smislu, društvena dimenzija je slična tehnološkoj dimenziji da je lakše (nego u ostalim dimenzijama) uvesti društvenu promenu. Kao i sa svih šest dimenzija, promena u jednoj dimenziji kao što je društvena dimenzija će uticati na ostale dimenzije.
Da bi animator ili mobilizer bio uspešan, ona ili on mora biti upoznata sa lokalnim ustanovama, različitim ulogama za muškarce i žene, i koji su najvažniji oblici društvene interakcije.
Estetska-Vrednosna Dimenzija Kulture:
Estetska-vrednosna dimenzija kulture je sastav ideja, ponekad paradoksalne, nedosledne, ili kontradiktorne, koje ljudi imaju o tome šta je dobro i loše, lepo i gadno, i ispravno i pogrešno, koje ljudi koriste kao izgovor za svoja dela.
Tri ose po kojima ljudi formiraju predrasude sve zavise na to što ljudi nauče u detinjstvu. To obuhvata rasudjivanje izmedju pravog i pogrešnog, izmedju dobrog i lošeg, izmedju lepog i ružnog, svi bazirani na društvenim i zajedničnim vrednostima.
Ona nisu nabavljena kroz gene, nego kroz našu socijalizaciju. To podrazumeva da ona mogu biti ponovo naučena; da mi možemo da promenimo naše predrasude. Vrednosti, medjutim, se teško menjaju u zajednici, naročito ukoliko stanovnici imaju utisak da ih neko pokušava promeniti. One se menjaju, kako standardi napreduju, ali ta promena nemože biti požurena niti vodjena od strane spoljnog uticaja ili svesnu manipulaciju.
Zajednički standardi su važni u zajednici i lični identitet; šta je neko je stvar vrednosti u koje neko veruje. Stepen do kojeg zajednični ili organizacioni članovi dele vrednosti, i/ili poštuju tudje vrednosti, je važan sastavni deo šesnaest elemenata unapredjenja.
Vrednosti su sklone promeni kako zajednica postaje složenija, više heterogena, više povezana sa spoljnim svetom. Promene u vrednostima su često proizvod promena u tehnologiji, promena u društvenoj organizaciji, nego popovanja i lekcijama o promeni.
Izgleda da promene nemaju neki sveukupni pravac istoriji čovečanstva, da predrasude postaju liberalnije, tolerantnije, raznovrsnije, – ili manje – kako društva postaju složenija. Zajednice na bilo kojem kraju spektruma društvene složenosti pokazuju standarde različite okrutosti. Uprkos tom rasponu, u okviru zajednice, raspon vrednosti medju stanovnicima je obično vrlo uzak. Gradske i heterogene zajednice obično imaju šire varijacije u vrednostima i estetici.
Nije lako predvideti standarde vrednosti pri bilo kojoj zajednici pre življenju u njoj i kako stvari funkcionižu u okviru zajednice. Zbog njihovo značaja, medjutim, važno je da mobilizer nauči što više o zajedničnim standardima, i ne podrazumeva da će oni biti isti ko njegovi lični standardi.
Dok će uvod novih objekata i usluga u zajednici vremenom dovesti do promena u zajedničnim standardima, sve što mobilizer predloži mora biti vidjeno da je u skladu sa prevladavajućim zajedničnim vrednostima. Kada god animator uvede novi način izvršavanja nečega u zajednici, prevladjajuće vrednosti, bez obzira koliko su možda kontradiktorne, moraju biti uzete u obzir.
Verska-Pojmovna Dimenzija Kulture:
Verska-pojmovna dimenzija kulture takodje obuhvata sastav ideja, takodje često kontradiktornih, koje ljudi drže o prirodi kosmosa, sveta oko sebe, njihovoj ulozi u svemu tome, uzroka i posledice, i o prirodi o vremenu, materiji, i ponašanju.
Ova dimenzija je ponekad vidjena samo kao vera ljudi. No ona je šira kategorija, i takodje obuhvata ateistička verovanja, na primer, da je čovek kreirao Boga u svojoj mašti. Ova dimenzija obuhvata zajedničko verovanje o tome kako se kosmos formirao, kako funkcioniše, i šta je stvarnost. Ova dimenzija je vera - i mnogo više.
Kada mobilizer ispusti olovku na pod, mobilizer demonstrira njegovu veru u gravitaciju. Kada mobilizer kaže da se sunce pojavi ujutro (što nije slučaj; zemlja se okreće), mobilizer izražava sada prevazidjen pogled na svet.
Ako je mobilizer vidjen kao neko ko napada verovanja ljudi, mobilizerski posao će biti sprečen, i ljudi će se usprotiviti mobilizeru i njegovim ciljevima, i mobilizer će biti neuspešan. Bez obzira da li mobilizer želi da se usprotivi lokalnim verovanjima, mobilizer mora biti vidjen kao neko ko neželi da ih promeni.
U istoriji čovečanstva, trend promena je bio prema smanjenju broja bogova, i prema sekularnim verovanjima o kosmosu. Od lokalnog politeizma sa mnoštvo bogova, čovečanstvo se pomerilo ka politeizmu sa manje bogova, odatle čovečanstvo se pomerilo ka monoteizmu (jedan bog) i odatle ka velikom delu stanovništva koji neveruje u niukog boga.
Po iskustvu čovečanstva, grupe sa lokalnim tradicionalnim bogovima su tolerantnije prema drugim bogovima nego takozvane "univerzalne" religije koje kažu da samo one imaju istinski odgovor. Ogromni ratovi su se vodili zbog religija (što je ironično s obzirom da većina relgija zahteva mir i tolerantnost), i ta činjenica bi trebala služiti kao upozorenje mobilizeru o meri do koje neki ljudi veruju u svoju religiju.
Animator mora biti upoznat sa prevladavajućim verovanjima u zajednici. Da bi bio efektivan katalista društvene promene, animator mora predložiti i podsticati akcije koje neće uvrediti ta prevladavajuća verovanja, i koja su u skladu sa, ili su barem prikladne sa, postojećim verovanjima i pojmovima o tome kako kosmos funkcioniše.
Ljudski Faktor i Zajednično Unapredjenje
Medju raznim prednostima primenjivanju Ljudskog Faktora pri razumevanju društva i kulture, je činjenica da ovaj metod uzima u obzir čitavu osobu, uključujući i njene duhovne kao i tehnološke, ekonomske, političke i društvene karakteristike.
To za uzvrat podstiče korištenje šest kulturnih dimenzija pri istraživanju i analizi društva i kulture. Šest dimenzija obuhvataju: tehnološku, ekonomsku, političku, ustanovsku, i ideološku dimenziju. Šest dimenzija su korisne pri organizovanju etnografskog materijala, istraživanju prirode kulture, i pripremanju istraživačkih strategija. (5)
Zajednični razvoj i unapredjenje, koja pripadaju polju primenjene sociologije, nemože biti uspešno bez Ljudskog Faktora. Zajednica je društvena ustanova, deo kulture, i sastoji se od ideja i ponašanja ljudi. Da bi se razvila i postala snažnija, to mora biti uradjeno u kontekstu ljudskih bića koja čine zajednicu. Kako Ljudski Faktor uzima u obzir čitavu osobu, tako i zajednično unapredjenje mora uzeti u obzir čitavu zajednicu.
Human Factor and Community Empowerment
by Phil Bartle, Founder, Community Empowerment Collective
Abstract
Community Empowerment, a special methodology for strengthening communities, starts with the idea that capacity can not be built (social engineering), but the community can be stimulated to develop itself. Community is an institution and part of culture, ideas and actions learned by humans, and therefore different than the humans who do the learning. Work in the field reveals that strength of a community is based on sixteen factors of strength. These are described and shown to belong to the six dimensions of culture, and therefore part of the Human Factor approach which considers the whole person.
Le factor humain et le renforcement des communautés
Phil
Bartle, Fondateur, Community Empowerment Collective
Victoria,
British Columbia
Abstrait
Community Empowerment, une méthodologie pour renforcer le communautés, part de l’idée que la capacité ne peut pas être construite dans une communauté (par l’ingénierie sociale), mais qu’une communauté peut être stimulée à se développer par elle-même. La communauté est une institution et fait parti de la culture, des idées et des actions appris par les humains, et c’est pourquoi elle est différente des humains qui l’ont appris. Le travail sur le terrain indique que la force d’une communauté est basée sur seize facteurs de force. Ils sont décrits et il est démontré qu’ils appartiennent aux six dimensions de la culture, et par conséquence font parti de l’approche du facteur humain qui considère la personne entière. (Johanne Lemaire)
Der ganzheitliche Ansatz „menschlicher Faktor“ in der Stärkung der Gemeinschaft
Phil
Bartle. Gründer des „Community Empowerment Collective“
Victoria,
British Columbia
Abstract
Community Empowerment, eine spezielle Methode zur Stärkung der Gemeinschaft, beginnt mit der Idee, daß man Kapazität nicht herstellen kann (etwa durch Social Engineering), sondern daß die Gemeinschaft angeregt werden kann, um sich selbst zu entwickeln. Die Gemeinschaft als Institution besteht aus Kultur, Ideen und Handlungen, die von Menschen gelernt werden, und deshalb ist sie verschieden von den Menschen, die sie lernen. Feldforschung zeig, daß die Stärke einer Gemeinschaft auf sechzehn Stärkefaktoren baut. Diese Faktoren werden beschrieben und es wird gezeigt, daß sie zu den sechs Dimensionen von Kultur gehören; somit auch teil des ganzheitlichen Ansatzes „menschlicher Faktor“ sind. (Johanne Lemaire)
Factor humano y potenciación comunitaria
Phil
Bartle, Fundador del Colectivo de Potenciación Comunitaria
Victoria,
Columbia Británica
Resumen
La Potenciación Comunitaria, una metodología especial para fortalecer comunidades, parte de la idea de que la capacidad no se crea (ingeniería social), sino que puede estimularse a la comunidad para que se desarrolle a sí misma. La comunidad es una institución y forma parte de la cultura, ideas y acciones aprendidas por los humanos, y por tanto es diferente de los humanos que aprenden. El trabajo sobre el terreno revela que la fuerza de una comunidad se basa en dieciséis factores de fortaleza, que describiremos y demostraremos que pertenecen a las seis dimensiones de la cultura, lo que los hace parte del enfoque de «Factor humano» que considera la persona al completo. (Lourdes Sada)
Beleške
1. Socijalizacija je opisana na sajtu Zajedničnog Unapredjenja.
Proverite: ../../cmp/modules/edu-int.htm
2. To se zove Sociološka Perspektiva.
Proverite: ../../cmp/modules/per-int.htm.
3. Šesnaest elemenata unapredjenja su opisana na sajtu Zajedničnog Unapredjenja.
Proverite: ../../cmp/modules/mea-int.htm.
4 Veberovi najvažniji doprinosi su izredjani na sajtu Zajedničnog Unapredjenja.
Proverite: ../../cmp/modules/cla-webr.htm.
5. Šest dimenzija su opisane na sajtu Zajedničnog Unapredjenja.
Proverite: ../../cmp/modules/dim-int.htm
Literatura
Bartl, Fil, 2005, Sociologija Zajednica, Uvod. Kamosun Koledž, Viktorija,
Henslin, Džejms M., Den Glendej, En Dafi i Norin Pupo. 2004. Sociologija: Skroman Pristup, Treće Kanadako Izdanje. Toronto: Pirson
Veber, Meks, 1946, Od Meks Vebera; Eseji iz Sociologije. (H Gert & C. Vrajt Mils, prevedeno i editovano), Nju Jork, Oksford
––»«––
 |