Prevodi:
Ostale Stranice:
|
GRADOVI I URBANIZACIJAPravac promeneAutor: Fil Bartl, Dr.Prevodilac: Adriana DulićMaterijal Za ObukuVažan deo procesa kroz koji se povećava složenost društvaMi često razdvajamo i razlikujemo seosko od urganog, čak šta više odeljci seoske sociologije postoje u školi poljoprivrede dok se urbana sociologija predaje u školi umetnosti i nauke. Dok je činjenica paradoksalno da seoska i urbana područja su potrebna jednod drugom i zavise jedno od drugog, i gradovi se nebi stvorili i izgradili bez poljoprivredne revolucije. Mi promašimo ogromnu količinu razumevanja društva kada previdimo tu složenu zavisnost. Mi obično smatramo prvim gradom Mohenjo Daro, na obali Indus reke koji se danas nalazi u modernom Pakistanu. Arheolozi bi možda mogli naći neki raniji grad ali za naše potrebe ovaj grad ih zadovoljava. Da bi ljudi živeli u gradu, neki drugi ljudi su morali živeti izvan grada i proizvoditi hranu. U ustanovskoj dimenziji, mi smo proučili razvoj ustanova izvan porodice. Razvoj tih ustanova je omogućen poljoprivrednim viškom. Poljoprivredni višak znači da neki ljudi nisu direktno angažovani u proizvodnji hrane nego su hranjeni zahvaljujući naporom tih koji se specijalizuju u proizvodnji hrane. Nasuprot sakupljanju i lovljenju, koji iziskuju ogromna područja gde biljke žive i životinje se slobodno kreću, hortikultura koristi male količine zemlje za proizvodnju veće količine hrane. Uzgajanje stoke spada negde izmedju. Ranim gradovima je bila potrebna barem jednostavna raspodela rada: poljoprivrednici da uzgajaju višak, trgovci da razdele stvari, majstori da naprave ostale stvari van poljoprivrede, aristokratija da valda sa kraljskim vodjom kao predsednikom, pisci da odršavaju račune, i vojska da održava stvari pod kontrolom. Sve dok su se svi specijalizovali, bili dobro organizovani, i zavisni jedno od drugih, gradovi su mogli razviti se u gradove-države i zatim u kraljevine i carstva. Gradovi su takodje narasli u veličini stanovništva od nekoliko hiljada u vreme Mohenjo Daroa, to nekoliko miliona u današnje vreme, sa najvećim metropolitanskim područjima kao što je severno-istočna obala Amerike gde su se gradovi rašili jedno u druge. Distributivni centri, neophodan deo njihove ekonomije, su široki i složeni. Tome dodajte urbanizaciju seoskih naselja, gde je moguće danas nabaviti usluge kao što su struja, telekomunikacija, Internet, i stime moguće biti u vezi sa ostalim ljudima bilo gde u svetu, i razviti mnoge društvene ustanove i vrednosti koje su prvobitno bile vezane samo sa gradovima. Društvene veze više nisu geografski ograničene. Uz urbanizaciju, stiže urbanizam, društvene vrednosti koje su povezane sa gradskim životom. Više je rasula Durkhajma, više je gesellschaft Tonija, i više je otudjenosti Vebera i Marksa. U jednom danu, on/ona bi susreli više stranaca, i razgovarali sa ostalim ljudima ne kao sa poznanicima nego kao sa ljudima koji igraju odredjene ali vrlo ograničene uloge. Mi se pitamo da li nema ljudskog odgovor na ovaj razvoj koji pokušava da stvori život više ličnim nasuprot sve većeg urbanizma. Da ima ga; neo gemeinschaft. ––»«––Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora |
Glavna Stranica |