Glavna Stranica
 Središte


Prevodi:

Català
Deutsch
Ελληνικά
English
Español
Français
Italiano
Polski
Português
Română
中文 / Zhōngwén

                                        

Ostale Stranice:
Ključne reči
Moduli

Sociologija
Sociologija
Beleške Za Lekcije
Internet Diskusije
Središte

Korisni:
Mapa sajta
Kontakt
Korisni dokumenti
Korisne veze

DIALEKTIČKI MATERIALIZAM

Napisao: Fil Bartl, Dr.

Preveo Goran Petkovic

Materijal Za Obuku

Rana Teorija Promene

Marksova ideja o promeni bazira se na rad filozofa GWF Hegela, koji je razradio koncept o dialektu.

Ova misao se bazira na ideju da sve u sebi sadrži i seme samouništenja, ali da iz tog samouništenja novi oblik se razvija  Ovaj ciklus je opisan kao teza, antiteza i sinteza.

Neke ljude ovo podseća na klasični Grčki i Latinski mit o ptici Feniks, koja je približivši se previše suncu izgorela, ili mit stvaranja Atapaskog naroda sa Velike Ravnice u Severnoj Americi.

Marks je uzeou ovu ideju dialektizma i primenio je u društvu govoreći da sve promene potiču od materializma  Sa naše tačke gledišta to znači da one pripadaju kulturnoj dimenziji tehnologije i ekonomije.

Kako se je ljudska tehnologija menjala i razvijala od "sakupljača/lovaca" do poljoprivrede "hortikulture/ stočarstva" sve do industrijske revolucije, promene u tehnologiji su vodile i do promene u društvenoj organizaciji, verovanjima i kulturnim vrednostima.

Jednostavna "sakupljačka i lovačka" društva su, po Marksu, bila "primitivni komunizam".   U poljoprivrednim društvima koje je on nazivao "feudalnim", najveći se sukob vodio između vlastelina (aristokratija)i kmetova koji su radili na njihovim posedima.

Najveći izvor sukoba u industriskoj eri se vodio između:

  • Radnika, koje je on nazivao " proleterijat", od Latinskog, onaj koji preživljava prodavajući svoj rad, i
  • vlasnike manufaktura, koje je on nazivao "buržoazija", kojim je trebao tuđi rad da bih ostvarili profit.

Eksploatisana klasa želi promene koje bih dovele do veće jednakosti, dok klasa eksploatator neželi takve promene  Pošto društvena zajenica sadrži klicu samouništenja u sebi, jednostavni komunizam se je raspao i zamenio ga je feudalizam, a nakon raspada feudalizma nastupio je kapitalizam.

Marks je očekivao da se isto desi i s kapitalizmom zbog napetih odnosa između radnika i vlasnika, koji bi doveli do neizbežive revolucije u kojoj bih komunizam pobedio, u čijem sistemu državna vlast bi nestala a ekonomija bih se bazirala na slogan "od svakog po njegovoj mogućnosti, i svakom onoliko koliko mu je potrebno

Ovaj način razmišljanja se zove dialektički materializam

Marks, koji je umro 1883 očekivao je da će se komunistička revolucija desiti u zemlji u kojoj vlada napetost između radničke klase i vlasnika tvornica. Ironija je u tome što dve najveće komunističke revolucije su se desile u Rusiji i Kini, obe zemlje s feudalnim poljoprivrednim uređenjem.

──»«──
Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora
i povežete se nazad na www.cec.vcn.bc.ca
Ovu veb lokaciju održava Mreža vankuverske zajednice (VCN)

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn stranice Lurdes Sada
──»«──
Zadnja dopuna: 2012.10.16

 Glavna Stranica