Prevodi:
Català |
KARL MARKSSociologija ne propoveda komunizamAutor: Fil Bartl, Dr.Preveo Goran PetkovicMaterijal Za ObukuSociologija ne propoveda komunizam. Ali u svakom slučaju koristi Marksov rad i perspektivu u nekim analizama društva Ovo se ne mora pisati kao odgovor na testu, ali je obaveštenje svim studentima koji se plaše sadržaja ove disciplineU kojem je smislu Marks doprineo sociologiji Karl Marks nikad nije zvao sebe sociologom, ali je imao veliki uticaj na sociologiju i druge društvene nauke. Van društvenih nauka, on je poznat po tom što je pisao o komunizmu. On je rekao da će radnička klasa poraziti vlasnike sredstava za proizvodnju, stvarajući utopiju u kojoj će državna uprava da polako nestane a ekonomski principi će se bazirati na "od svakog prema sposobnostima, svakom po potrebi". Njegov doprinos sociologiji je uglavnom perspektiva zvana teorija sukoba po kojem se društvena organizacija i promene baziraju na sukob ukorenjen u društvu. On nije definisao perspektivu niti je izmislio naziv. Oni koji koriste tu perspektivu izvlače je iz njegivih radova. Njegove ideje o promenama se baziraju na rad filozofa Hegela, koji je razvio teoriju dialektike. Ova se teorija bazira na ideju da sve u sebi ima seme samouništenja, ali da se novi oblik uvek razvja iz pepela ranijeg samouništenja. Marks je uzeo ideju dialektike i primenio ju je u društvu, pripajajući izvore promena materijalizmu, odbacujući argument da se promene baziraju na ideje. To jednostavno znači da te promene pripadaju kulturnom stapenu tehnologije i ekonomije. Kako je tehnologija menjala društvo od sakupljačkolovačkog do poljoprivrednog pa onda do industrijske revolucije, promene u tehnologiju su dovele i do promene u društvenoj organizaciji i do promene u verovanju i vrednosti. Najveći izvor sukoba u doba industrijske revolucije je bio između:
Eksploatisana klasa je želela promene koje bih kreirale društvo s više jednakosti među ljudima, međutim klasa eksploatator se je suprotstavljala ovim promenama. Ovakav pristup se naziva dialektički materijalizam. Ironija je u tom što je on predviđao da bi komunistička revolucija trebala da se desi prvo u razvijenim zemljama, međutim najveće komunističke revolucije su se desile u velikim zemljoradničkim feudalnim društvima (Rusija i Kina) Vrlo važan koncept teorije sukoba, nakon shvatanja da se društvena dinamika zasniva na natjecanju oko sredstava, je to da onima na vlasti (bogatim) je u cilju da sistem koji ih je stavio na vrh društvene ljestvice ostane kakav jest. Ova ideja je bila primenjena s mikro nivoa na makro nivo, s naprimer dinamike familije do nacionalne društvene organizacije. Teorija sukoba, je proizišla iz Marksovih radova, ona je bila posuđivana i adaptirana velikom broju tema u sociologiji. Iako je bih iz Nemačke, Marks je proveo većinu svog života pišući u Britanskoj biblioteci u Londonu. ──»«──Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora |
Glavna Stranica |