| ............. |
Političke stranke su ustanove, i pripadaju ustanovskoj dimenziji. Kao i sa svih šest kulturnih dimenzija, i sa fizičkim dimenzijama širine, dužine i dubine, politička dimenzija je logični pojam baziran na logici, ne na osmatranju, i postoji u našoj glavi. Ona nije unutar kulture, nego aspect kulture; ona je dimenzija. Kao što imamo "dve" jabuke, "dvojka" nije unutar jabuka nego u našoj glavi. Moć je jedna od tri elemenata, pored prestiža i bogatstva, socijalne neravnopravnosti ili klase, koju sociolozi studiraju. Politička dimenzija je u bilo kojoj socijalnom ili kulturnom pojmu, od najmanje interakcije, kao što je izmedju dvoje ljudi, pa do čitave zemlje. Kao što olovka može biti kratka ili dugačka, ona uvek ima dužinu, tako i male ili velike grupe i ustanove imaju političku dimenziju. Simbolični interakcionisti radije studiraju mikro nivoe, male grupe, i uticaj moći u njima. Dok funkcionalisti i sukobni sociolozi radije proučavaju makro nivo, njihovi metodi se mnogo razlikuju. Funkcionalisti vide državni politički sistem kako on deluje na površini, grupa ustanova koje uravnotežuju grupe koje se takmiče za moć, tako da su državne odluke odraz većine. Sukobni sociolozi vide "moćnu elitu," koja se sastoji uglavnom od vodja kompanija, koji drže većinu moći, često na skriveni način. Cilj moćne elite je da održi sistem privilegije za te na vrhu državnog klasnog sistema. *** Dvoje od tri prijatelja se šetaju ulicom. Kako prilaze raskrsnici, jedan predloži da skrenu na drugu ulicu. Osoba koja je dala predlog pokušava da utiče na njenog prijatelja Da li oni skrenuti ili ne je odraz količine moći i uticaja koju ta osoba drži u tom momentu. Male nezvanične grupe (kao što su ta dva prijatelja na ulici i neke grupe u društvima koja love i sakupljalju hranu) bez zvaničnog trajnog vodje se zovu "bezglavim." Rukovodstvo je nezvanično, privremeno i kratkotrajno. *** Kanada donese odluku na državnom nivou o tome ko će biti premijer. Svi dogadjaji koji se održe –– sastanci stranke, glasanje –– je vezano sa političkom dimenzijom, u smislu da će jedna osoba biti izabrana koja će imati ogromnu količinu moći.Mi možemo bolje razumeti političku dimenziju ukoliko proučimo kako se ona izgradila u toku vekova. Kao i sa većinom socijalnih promena, politički razvoj je umnožavajući: nove stvari se dodaju (ne zamenjuju) starim stvarima. Stare stvari mogu da nastave da funkcionišu sve dok mugu, čak i kada više nisu potrebne. U najprostijim društvima, politički sistem je takav gde malo razlike postoji u moći najmoćnijih u poredjenu sa tima koji su najmanje moćni. To je vrlo jednaki sistem u smislu distribucije moći. Kako društvo postane složenije, razlika u moći i uticaja izmedju najmanje i najviše moćnih ljudi se poveća. Usporedite nezvaničnog vodje lova u društvu gde ljudi love i sakupljalju hranu sa članovima grupe sa najmanje moći. Vrlo mala razlika. Razlika u Vašingtonu izmedju predsednika u Beloj Kući, i nekog čistača u jadnom hotelu u centru Vašingtona je ogromna. Razlika izmedju najnižeg i najvišeg se poveća sa složenošću društva. Nezvaničniji i ravnopravniji raspon u moći nije nestao sa pojavom poljoprivrednog i zatim industrijskog društva. Ravnopravna i nezvanična raspodela moći i dalje postoji u privatnim i kućnim područjima društva, dok je hijerarhijski sistem najrasprostranjeniji u javnim područjima. Jedna važna briga sociologa je razlika izmedju zakonite i nezakonite upotrebe moći. Kada je zakonita ona se zove autoritet i kada nije ona se zove prisila. Odkad su se stvorili gradovi i države, zbog poljoprivredne revolucije, predsednik, obično prvobitno kralj, je preuzeo upotrebu zakonite moći. Zbog toga su vojska i policija blisko vezane sa vladom i mnogi režimi u Komonveltu su nazvane "Kraljev sopstveni..." odraz ove istorije. Jedan važan razlog za to je da nasilje, ili još važnije, pretnja upotreba nasilja, je koristan i efikasan način upotrebe moći. Kao što je Mao Ce Tung rekao, "Moć proizilazi iz cevi pištolja." Politika i vojska su uvek imale posebnu vezu jedno sa drugom u istoriji ljudske rase. Rat je često bio korišten kroz istoriju čovečanstva, od poljoprivredne revolucije, za postizanje političkih ciljeva. Proverite izveštaj religiji. Iako na površini, veliki broj ratova baziranih na religiji izgledaju kao sukobi o verovanjima, bliža analiza otkriva političke ciljeve. Sukobni sociolozi vide policiju kao deo pravnog sistema čiji je glavni cilj potiskivanje siromašnih i neprivilegovanih. Politički naučnici vide tri vrste državnog političkog sistema: monarhije, demokratije i diktatura (uključujući oligarije). Svi ovi sistemi su većinom raspodela moći unutar države, i razlika izmedju njih je razlika u nasledju, kako su nove vodje izabrane kada stare umru ili su izbačene. Kada je promena mirna i u redu, država je stabilnija. Veber je razlikovao tri vrste autoriteta. "Karizmatična" je moć bazirana na ličnosti pojedinca. "Tradicionalna" moć je bazirana na zakonitosti zakona o nasledstvu moći. "Birokratska" moć je bazirana na racionalnim pravilima za izbor naslednika (poštovanje ranga, ne osobe koja ga nosi). Reč demokratija proizilazi iz latinskoj jezika, "demo" znači "ljudi," i "kratija" znači "moć." Sloban "moć ljudima" je glas za demokratiju. Nastavak "arhija" proizilazi iz Grčkog i takodje znači moć. Monarhija je gde samo jedna osoba vlada (kralj ili kraljica) i "oli" (kao u oligarhiji znači nekoliko. U Evropskoj monarhiji, kada kralj ili kraljica umre, naslednik je obično izabran na tradicionalan način, na primer prvo muško dete je automatski izabrano za tron. (To je drugačije u Akan društvima, gde novi vodja je obično izabran od strane linije koja održava biro kralja, poglavice, ili starešine; nasledje nije automatsko). Promena u diktaturama ili oligarhijama je obično kroz vojno nasilje, dok je promena u demokratijama obično kroz racionalne zakonske načine, kao što su izbori. Naš parlamentaran sistem se zove "reprezentativna demokratija" što je samokontradiktorno. Kada ljudi glasaju, oni predaju moć osobi ili osobama koje su izabrane, i više nisu direktno uključene u odlukama koje utiču na njihovu zemlju ili državu. Direktna demokratija podrazumeva da svako nastavi da bude uključen u donošenju odluka, ali to nije praktično u velikim, složenim društvima, i mogućno je samo u malim grupama, klubovima, selima, i asocijacijama. Na svetskoj sceni, mi vidimo dve sile koje se kreću u različitim pravcima. Na jednoj strani vidimo pokret ka globalnoj ekonomiji kako kapitalizam zamenjuje socijalizam. Na drugoj strani vidimo razvoj snažnog (neki kažu fanatičnog) nacionalizma ili provincijalizma.
––»«––Politička Dimenzija Društva
––»«––Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora |
