Prevodi:
Ostale Stranice:
Ključne reči
Moduli
Sociologija
Sociologija
Beleške Za Lekcije
Internet Diskusije
Središte
Korisni:
Mapa sajta
Kontakt
Korisni dokumenti
Korisne veze
POLJOPRIVREDA I DRUŠTVENA PROMENA
Neverovatni efekti poljoprivrede
Autor: Fil Bartl, Dr.
Prevodilac: Adriana Dulić
Materijal Za Obuku
Kako je poljoprivredni način proizvodnje uticao na našu demografiju, društvenu organizaciju, vrednosne sisteme, verovanja i poglede na svet, političku organizaciju, mehanizme za distribuciju bogatstva i drušvenu interakciju
POLJOPRIVREDNA REVOLUCIJA
Preokretaj sakupljanja plodova i lovljenja životinja u poljoprivredu (uzgajanja stoke i zasadjivanja biljaka) je verovatno jedna od najmoćnijih i najuticajnijih promena u ljudskoj istoriji.
Kao gotovo sve društvene promene i ova promena je proizvod niz manjih promena koje su se izdešavale tokom vremena a ne neka nagla nova promena koja je zamenila prethodnu. Verovatno je proces započeo pre dvanaest do petnaest hiljada godina i dan danas se nastavlja.
Kako je to moguće da ovaj, na prvi pogled mali i beznačajni element društva, ima tako veliki i ozbiljan uticaj na organizaciju i opstanak ljudske rase i njene kulture?
Važan deo toga je činjenica da je ta promena proizvela višak hrane što je dozvolilo nekim članovima društva da proizvode hranu i ostalima da se koncentrišu na druge stvari. Verovatno još važnije je da je ova promena zahtevala promene u našem načinu razmišljanja i pogledu na svet oko nas, a te promene su uticale na našu organizaciju.
Ona je olakšala i unapredila mnoge revolucionarne društvene promene: urbanizam i urbanizaciju, pismenost i računovodstvo, podelu rada, koncentraciju stanovništva, osnivanje društvenih klasa baziranih na raspodeli viška hrane (aristokratija, pisci, državni službenici, računovodje, vojska, policija, trgovci, pravnici, doktori, inžinjeri, graditelji, proizvodjači hrane i obespravljeni).
POLJOPRIVREDA
Način proizvodnje koji se naziva poljoprivredom znači ljudsko pripitomljavanje i uzgajanje biljaka i životinja.
Pripitomljavanje i uzgajanje biljaka zahteva odredjenu dozu uštede umesto potrošnje čitave berbe, voća i semenki, za sledeću sezonu (što je dovelo do ekonomske i religiozne ideje o žrtvovanju i investiciji). Dok ti što sakupljalju potroše (ili skladište) to što sakupe, uzgajivači stave odredjenu količinu na stranu za korišćenje u sledećoj sezoni. To zahteva novi način razmišljanja o svemiru.
Pripitomljavanje i uzgajanje životinja zahteva odredjenu dozu kontrole nad tim životinjama tako da bih se mogle oploditi po potrebi, da nebudu opasne čoveku, i da njihovi potomci budu takodje pitomi (što je u istoj meri opet dovelo do ideje o žrtvovanju i investiciji). To zahteva novi način razmišljanja od lovljenja.
Uzgajanje biljaka se zove hortikultura, dok se uzgajanje životinja zove stočarenje. Prava poljoprivreda kombinuje oboje, iako istorijski ova dva načina uzgajanja su često bili neuskladivi; grupe koje su se specijalizovale u jednom su često bile u sukobu sa grupama koje su se specijalizovale u drugom. (Kejn i Ejbl priča).
MISAO I DRUŠTVENA ORGANIZACIJA
Novi načini razmišljanja potrebni za obe vrste poljoprivrede (za uzagajanje biljaka i životinja) su uticale na promenu u društvenoj organizaciji. Ideja uštede (da bi se povećala buduća proizvodnja) umesto momentalne potrošnje čitave žetve je uvela ideju žrtvovanja, štednje i investicije.
Naš koji način mi gledamo na te stvari utiče na našu kulturu i na organizaciju našeg društva. Sociolozi nam kažu da sam proces učenja jezika od rodjenja oblikuje na koji način mi vidimo i shvatamo stvarnost. Kada mi mislimo da su stvari u odredjenom obliku, bez obzira koliko smo mi objektivni ili ne, one su takve.
REVOLUCIJA SE NASTAVLJA
Poljoprivreda nastavlja da zamenjuje sakupljanje i lovljenje koji nezahtevaju ljudsku intervenciju da bi se obezbedila zaliha proizvoda.
Način proizvodnje hrane je vrlo važan u oblikovanju društvene organizacije zajednice, i stoga metoda neophodnih za unapredjenje te zajednice.
Proverite rečnik: Poljoprivredna Revolucija.
––»«––
South American Farming:
|