Prevodi:
Ostale Stranice:
|
PRELAZAK IZ KULTA U RELIGIJUOpstanak i RazvojAutor: Fil Bartl, Dr.Prevodilac: Adriana DulićMaterijal Za ObukuSvaka religija počinje sa kultom ali svaki kult se nerazvije u religiju.Religija je društvena ustanova i sociologija religije proučava religiju kao društvenu ustanovu a ne verovanja ili obrede njenih članova sem u tolikoj meri u kojoj su deo ili opisuju društvene karakteristike ili imaju funkionale veze. Kult je mali i obuhvata verovanja i prakse koje širi deo društva smatra izopačenim. Da bi opstao, kult stoga mora imati društvenu organizaciju stvorenu sa time u vidu. Rukovodstvo je obično bazirano na karizmi i ta moć karizme je obično održava u sukobu sa odbojnošću od strane šireg društva. Šta prouzrokuje prelazak kulta u religiju mi se pitamo. Kult mora promeniti svoju društvenu organizaciju da bi se prilagodio promenama neophodnim da bi prešao u religiju. Kao religija, na kult se više negleda kao na nešto izopačeno nego kao na širu organizaciju. Karizma nije bazirana na glatkom i mirnom sledovanju. Rukovodstvo stoga mora biti pronadjeno i izabrano racionalno ili birokratski baziranu na pravilima sledovanja nego na karizmu pojedinaca. Povećanje u broju članova je karakterično za prelazak kulta u religiju ali sama ta karakteristika ne znači da se društvena organizacija promenila. Verovanja i prakse su obično vrlo striktne i stroge da bi kult mogao opstati te stoga da bi povećao broj članova verovanja i prakse moraju postati fleksibilne i tolerantne. Uslovi za članstvo se moraju opustiti. Nove karizmatične vodje će samo proizvesti nove kultove a ne pomoći kultu da predje u religiju. Društvena organizacija je obično više gemeinschaft (Tonijeva) kada se radi o kultu i ličnosti vodja su veoma važne ali kako kult predje u religiju, oslanjanje na pravila ustanove se postane važnije, više gesellschaft u njegovoj društvenoj organizaciji. Solidarnost (Durkhajm) ustanove je mehanična i bez smisla u kultu i ona se mora pretvoriti u spontanu solidarnost kako kult predje u religiju. U religijama, neke vodje mogu biti vrlo popularne, ali popularnost nije isto ko karizma. Dali Lama, Ajatola Ruhola Komeini i Arhiepiskop Dezmond Tutu su vrlo popularne ličnosti ali njihova popularnost ne definiše njihove religije kao što karizmatični vodja definiše kult. Važno je objasniti kako su te društvene karakteristike pomogle kultu da predje u religiju. Hrišćanstvo je bilo kult nekoliko vekova nakon Džošue (Isusa) ako je ta istorijska osoba i postojala. Pol na putu do Damaskusa je bio karizmatična vodja. Hrišćani u katakombama u Rimu su bili članovi kulta. Politička vodja Rimske carstva je pomogla Hrišćanstvu da predje u religiju samom činjenicom da je on bio toliko moćan u širem društvu. Sitarta je bio karizmatičan i započeo je kult ali da bi kult preživeo morao je da razvije mehanizam za nasledje rukovodstva. ––»«––Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora |
Glavna Stranica |