Glavna Stranica
 Središte


Prevodi:

Català
Ελληνικά
English
Español
Italiano
한국어 / Hangugeo
Português
Română
中文

                                        

Ostale Stranice:
Ključne reči
Moduli

Sociologija
Sociologija
Beleške Za Lekcije
Internet Diskusije
Središte

Korisni:
Mapa sajta
Kontakt
Korisni dokumenti
Korisne veze

KULTURNA EVOLUCIJA

Primena Darvinovih Ideja Na Kulturu i Društvo

Autor: Fil Bartl, Dr.

Prevodilac: Adriana Dulić

Materijal Za Obuku

Ne samo preživljavanje nego razvoj i proširenje najsnažnijih

Čarls Darvin, osoba odgovorna za pojam evolucije, je još dan danas mržnjen od strane religioznih ljudi koji veruju da im biblija kaže da je bog stvorio svemir u celovitosti kakav je svemir danas, a ne da se svemir razvio. Mi se nećemo upustiti u tu debatu, nego ćemo se ograničiti na to što možemo osmotriti nego razmatrati u šta ljudi veruju.

U našem potrazi za razumevanjem društvene promene, korisno je razmotriti Darvinove ideje i proveriti koliko se od tih ideja mogu primeniti društvu i kulturi.

Dok mobilizer pokušava da utiče na pravac društvene promene, evolucija podrazumeva da uspešna promena zavisi od preživljavanja i korisnosti u dozvoljavanju društvenih ustanova da opstanu i množe se, daleko od planirane promene.

Darvin se koncentrisao na živa bića, biljke i životinje, kada je on razvio teoriju evolucije.  Ona je bazirana na ideji da se živa bića menjaju iz različitih razloga, ali samo te promene koje dozvoljavaju organizmima da prežive i da se množe se dalje održavaju i samo te promene koje dovode do definitivne prednosti organizaciji dozvoljavaju stanovništvu da raste u veličini.  On nije proučavao kako dodje do promena ali ih mi obično smatramo slučajnim i nepredvidljivim.

Da li se može ista teorija primeniti na stvari koje se nemnože kroz gene?  Na društvo i kulturu?

Izgleda da je to moguće.  Društvene ustanove pomažu ljudskoj rasi da se proširi i preživi.  Čak i kada je njihova korisnost prevazidjena, te ustanove i dalje mogu da se nastave, sve dok nepostanu prepreka razmnožavanju.  Nove ustanove koje se pojave, i promene u postojećim ustanovama, će se nastaviti sve dok ne proizvedu nemogućnost grupe da se množi.

Neke nove društvene ustanove ili interakcije pomažu kulturi i njenim ljudskim prenosiocima da se bolje takmiče jedno sa drugim i uspešnije razmnože.  Na taj način, kada se simboli a ne geni prenose, Darvinovi principi evolucije se mogu primeniti na evoluciju društva i kulture.

U tom smislu, možda se zastranjenost može uporediti sa mutacijom.  Ukoliko zastranjenost nesluži nikakvu društvenu svrhu ona se neprenese.  Ukoliko zastranjenost poboljša šanse grupe ljudi da se takmiči preživi, onda će se preneti na sledeću generaciju.

Mi moramo biti oprezni, medjutim, da nepomešamo biološko sa kulturnim.  Ukoliko mi govorimo o kulturnoj evoluciji, onda mi govorimo o simbolima i interakcijama/vezama, dok kada govorimo o biološkoj evoluciji, onda govorimo o genima.

––»«––
Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora
i povežete se nazad na www.cec.vcn.bc.ca
Ovu veb lokaciju održava Mreža vankuverske zajednice (VCN)

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn stranice Lurdes Sada
––»«––
Zadnja dopuna: 2012.03.21

 Glavna Stranica