Prevodi:
Ostale Stranice:
|
DISKUSIJA O MEDJUNARODNOJ POMOĆIProblemi i RešenjaModerator: Fil Bartl, Dr.Prevodilac: Adriana DulićInternet DiskusijeProverite: PomoćNovi doprinosi će biti dodavani na vrhu ove kolekcije kako su primljeni.Datum: 2 Juli Od: Leri i Meri Bomford Zdravo Fil, Izgleda da mnogi ljudi imaju isto mišljenje ko ti. Leri Bomford ----- Originalna Poruka ----- Poslato: 2 Jula Predmet: Bono Neće Naći Šta On Traži Napomena Urednika: Bono i njegove kolege rokeri su tražili od G8 zemalja (u pripremama za njihov susret sledeće nedelje u Škotskoj) da ponište dug Afrike, povećaju pomoć i otvore tržišta sa ciljem da umanje siromaštvo. Ali to be verovatno samo zapečatilo Afričko siromaštvo zbog zavisnosti svestskog tržišta koja zadržava poljoprivredne prihode niskim i proizvodnju koncentrisanu na korišćenje zemlje samo za jednu biljku za izvoz, nego za domaću upotrebu. Postavljanje tržišnih prepreka nude bolji početak za rešavanje problema Afričkog siromaštva. Bono bojkotovan Rokerov plan za pravedniju trgovinu bi mogla pogoršati Afričko siromaštvo Autor: Vejn Roberts Dablin, Irska - Bono i ja smo oboje bili vrlo zauzeti ove nedelje u Dablinu. U2 i on su se bili vratili u njihovo stari kraj na severu Irske za tri koncerta, dok sam ja bio na tro-dnevnoj konferenciji sa oko 150 ljudi gde smo pokušali da nadjemo način na koji bi mogli da nahranimo čitav svet kada jeftina nafta nestane što će se uskoro desiti. Roker i stručnjak u pomoći Bog Geldof se nadaju da će jednog dana "napraviti siromaštvo istorijom" kada se susretnu sa G8 sledeće nedelje u Edinburgu. Ali čak i ukoliko vodje najbogatijih zemalja na ovom svetu prihvate njihove planove, Bono će možda naći novo značenje u "još uvek nisam našao šta tražim." To je zato što medju stručnjacima pri ovom sastanku kojem ja prisustvujem pri univerzitetu, svi se slažu da Bono i Geldom će sa svojim predlogom doprineti opstanku siromaštva. Duo predlaže tri stvari koje, Geldof tvrdi, mogu rešiti Afričke probleme "u 10 sekundi." Poništavanje dugova naduti zbog kamate koje Afrika duguje medjunarodnih bankarima i koji negativno utiču na Afričke vlade. Podizanje medjunarodne pomoći na nivo 0.9 procenata bruto nacionalnog proizvoda svih bogatih zemalja. Eliminisanje raznoraznih mera u Evropi stvorenih za zaštitu tržišta koje sprečavaju izvoz Afričkih proizvoda koji bi mogli da finansiraju razvoj kroz trgovinu, ne pomoć. Ali, kaže Engleskinja Helena Norderg-Hodž, pobednik Ispravni Život nagrade, koja se smatra Nobel nagrada za alternativni pokret, "U najboljem slučaju, ovaj predlog će najverovatnije povećati Afričko siromaštvo." Iako im to nije namera, Bono i Geldof "ustvari služe i pomažu interesima koji su ključni u globalizacionom projektu koji će održati Afriku u zamki duga. Meni se čini da izvoz proizvoda koji iskorišćavaju Afričku klimu - kafa, pamuk, šećer, i cveće, na primer - bi mogli obezbediti mnogo potrebnu pomoć ekonomiji. Ali razmislite ponovo, kaže Derin Kvolmen, direktor istraživanja pri Nacionalnoj Poljoprivrednoj Uniji u Kanadi, vodja radionice pri ovoj konferenciji. "Mi smo idealni primer za izvoz poljoprivrede. Kanada je brilijantno uspešna u tome," on kaže. Poljoprivredni izvoz je skočio od samo $10.9 biliona u 1988, godina pre nego što se sklopio prvi ugovor u fer trgovini, do ogromnih $28.2 biliona nekih 14 godina kasnije. Ali to je proizvelo najgoru krizu u poljoprivrednom prihodu u Kanadskoj istoriji od depresije u 1930-tim godinama." Cena hrane je ostala ista uprkos inflaciji, što je proizvelo da prihod za poljoprivrednike opadne 24%. U istom periodu, dug poljoprivrednika je skočio od $22.5 do $44.2 biliona. A najgore od svega je da sav novi novac od povećanja izvoza je završio u novčanicima snabdevača poljoprivrednika i bankara koji su pokrili kupovine traktora, benzina, djubriva, pesticida i semena od strane poljoprivrednika - tačno suprotno od toga šta je potrebno zemljama u razvoju da bi se iskopeljale iz dugova. To je zbog toga jer sve što poljoprivrednik prodaje se takmiči sa proizvodima proizvedenim od strane 2 biliona poljoprivrednika u svetu, a sve što je poljoprivredniku potrebno za tu proizvodnju dolazi iz sektora koje dominiraju 3 ili četiri maltene monopolija. Poljoprivredni prihod je zgnječen zbog te neravnoteže u tržišnoj moći u svetskoj prehrambrenom lancu." kaže Kvolmen, i to će imati isti efekat na proizvodjače Afričke čokolade, kafe i pamuka kao što je imalo na proizvodjače Kanadskog žita, mesa itd. Ne da bi to iko u vladi ili pri sredstvima javnog informisanja priznao, on kaže. "Oni nemogu da kažu da moćne veze odlučuju prihod u poljoprivredi, tako da izmisle laži o ne-efikasnosti, preobilne zahile i pomoći. Nemogu da priznaju da je sam sistem pokvaren." Ukoliko bi podrživači Afrike razumeli smer, kaže Kvolmen, "njihov problem bi bio kako da to spreče a ne otklone prepreke tome." Eni Sugru je na sastanku iznela njeno iskustvo kao direktor multimilionerske grupe za ekonomski razvoj Južne Afrike koja se zove EkoGrad. Ona se podsmeva bilo kakvom predlogu da će trgovina pomoći siromašnim ljudima u pod-Saharskoj Africi, gde 46% ljudi preživljava na manje od $1 na dan. "Oni su totalno izdvojeni, izvan ekonomije. To je totalna glupost reći da će oni učestvovati u trgovini," ona kaže. Južno Afrički proizvodjači odeće su svi izgubili posao zbog uvoza iz Kine, kaže Sugru. "Ako iko želi da pomogne Africi, oni bi trebali da zaborave na trgovinu, a ne samo dug." Evropske trgovinske barijere ka Afričkim prehrambrenim izvoznim proizvodima ustvari pomažu siromašnoj Africi, ona kaže, jer one forsiraju lokalne proizvodjače da proizvode za lokalno tržište. Kada to nije slučaj, kao u Keniji, onda se najbolje zemljište koristi za proizvodnju bagatelnog cveća za Evropu umesto hrane za domaće tržište. Ekonomija kreirana da prevazidje masovno siromaštvo i glad mora da smatra domaće potrošivače prioritetom, slaže se Norberg-Hodž, koji je direktor Medjunarodnog Društva za Ekologiju i Kulturu i urednik priznatog magazina Ekologista. "Bilo kakva rešenja koja kreiraju zavisnost na svetsko tržište se nemože održati." ona kaže. Izvozna poljoprivreda neizbežno vodi do masovne mašinske proizvodjnje jedne biljke, što je jedini način da se obezbedi ravnomerna i niska cena koju zahtevaju tržišta najbogatijih zemalja. To je siguran način da se odstrane mali proizvodjači koji proizvode raznovrsnu tradicionalnu hranu sa ručnim priborom koji malo košta. Paket otkazivanja dugova, povećanja pomoći i fer trgovine za Afriku takodje podržava Britanski premijer, Toni Bler, Američki predsednik Džordž Buš i Anglo-Američki javni mediji. Vreme je da se suočimo sa činjenicom da to nije strategija koju bi iko ko želi da stavi Afričko siromaštvo u prošlost trebao da podržava. http://www,[email protected] KO SMO MI: Ovaj elektronski servis deli informaciju da bi pomogao ljudima da diskutuju o važnim problemima koji utiču na sigurnost svetska hrane. Embr MekNeir iz Toronto Univerziteta rukovodi ovaj servis u vezi sa Mank Centrom za Medjunarodne Studije i Vejn Robertsom iz Torontnog Veća u partnerstvu sa Združenjem za Sigurnost Zajednične Hrane, Godina Svetske Gladi, i Medjunarodnim Partnerima za Održavajuću Poljoprivredu. Molimo vas da nam pomognete prosledite informaciju ili imena i adrese kolega koji bi bili zainteresovani za ovaj servis. Naša adresa je [email protected].
Poslato: 2 Jula Za: Toker Abas Predmet: Re: šta je ovo Dragi Toker, Hvala na poruci i na pitanjima koja ste postavili. Pomoć koja bi pomogla ljudima da potuku siromaštvo nikada nije jednostavna niti laka, bez obzira da li je u pitanju medjunarodna pomoć ili pomoć u okviru naše sopstvene zemlje. Problem je prisutan ovde u Kanadi kao i kod vas u Pakistanu. Ova poslednja ekstravaganza rokera Bob Geldorfa i ostalih, na primer, je toliko jednostavna da je to kriminalno. Davanje para ili hrane siromašnim ljudima ih neomogućava da se sami na sebe oslone. Opraštanje duga će osloboditi pare za neke zemlje, kao što je Sudan, koje će oni iskoristiti da kupe oružje i masakriraju svoje ljude. Pomoć u drugim zemljama će otići u džepove političara i službenika za njihovu privatnu korist a ne da pomogne siromašnim ljudima. Projekti koji je kreirani da izbegnu taj proces su ometeni jer im nedostaje neophodna overa ili suradnja da bi se uradili. Mislim da bi trebali da izbegnemo nazivanje stanovnika u sirotom kvartu lenjim ili nesuradjujućim kada oni neobezbede radnu snagu da izgrade nužnike. Ko je odlučio da su nužnici potrebni? Ukoliko je UNICEF ili UNDP imao cilj da se odredjeni broj nužnika izgradi u Gujranvala ili Sikotu, onda nije čudo da ti ljudi nesmatraju da bi trebali da doprinesu tome svoju radnu snagu. Ukoliko su oni siromašni, oni verovatno rade više sati u nedelji nego oni koji već imaju dobar sanitarni čvor. Oni su prezauzeti preživljavanjem. Kada su deca iz siromašnih porodica iskorištena u bilo čemu, u proizvodnji tepiha, cigla, fudbalskih lopti, kupaćih kostima za bogate zemlje, njihova niska plata je često jedini prihod za njihovu čitavu porodicu. Nije čudo onda što se te porodice protive tome da se njihova deca izvuku iz posla i stave u školu. Možda bi mogla da se škola donese porodici (ja sam video da to može biti vrlo efektivna taktika u ada Barnenu u Bangladešu) umesto da se deca šalju u školu. Kada sam ja radio za Ujedinjene Nacije, moj šef je morao da se bori sa birokratijom pri Ujedinjenim Nacijama da kreira projekat baziran na prioritetima postavljenim od strane primaoca pomoći. Ti koji su planirali projekte su hteli znati da li se radi o izgradnji bolnice ili vodovoda, i on bi im rekao da im nemože reći dok se članovi zajednice neodluče. To je prouzrokovalo glavobolje za te koji su planirali stvari ali je bilo moguće. Većina službenika pri Ujedinjenim Nacijama se nežele zamajavati sa time. Ako je ljudima u Gujranvali potreban nužnik, da li su oni toga svesni? Ako želite da im pomognete da ih oni izgrade besplatno onda će mnogo truda i sredstava biti potrebno da ih ubedite u to. Ljudi koji planiraju stvari u velikim kancelarijama nevide potrebu za to. Ako radite sa zajednicom i pokušate da sprovedete prioritete postavljene od strane agencije koja finansira projekat, onda vi niste u suštini mobilizer, nego izvodjač radova koji pokušava da sprovede prioritete donora. Bez obzira koliko ste vi profesionalni, vešti i posvećeni mobilizaciji, vi niste mobilizer; nije to vaša greška; vi takodje morate da preživite. Neophodno obrazovanje bi trebalo biti usresredjeno na donora. Ali ja vas vidim kao dobrog mobilizera. Vi koristite moj materijal za obuku, prevodite ga na Urdski jezik, poboljšavate sposobnosti vašeg osoblja, ozbiljno ispitujete realnost pomoći. Nažalost, vi niste sami u ovoj dilemi, mnogi ljudi su u istoj poziciji ko i vi. Mnogo donorskih agencija postoji, nekoliko pri Ujedinjenim Nacijama, mnoge pri neprofitnim agencijama, koji razumeju problem ali nisu zainteresovani da finansiraju prema: (1) prioritetima postavljenim od strane zajednica koja će primiti tu pomoć, i (2) niti posvete veliki deo budžeta ka obrazovanju, dijalogu sa zajedničnim i lokalnim vlastima i ostalim elementima obuke u zajedničnom rukovodstvu. Ukoliko zajednica neželi šta joj vi nudite, vi bi ste trebali pronaći drugu zajednicu. U stvarnosti to nije uvek moguće. Većina ljudi u siromašnim zajednicama, i službenici u njhovom rukovodstvu, vide potrebu za vodom, ali na to negledaju kao na zdravstveni problem i nevide da bi to trebalo biti povezatno sa obrazovanjem o higijeni i sanitarnim objektima. Lakše je pričati o vodi nego o govnu zbog vrednosti i ukusa zajednice. Ja nemam jednostavno rešenje za vas. Jednostavna rešenja u mom iskustvu samo prouzrokuju nove probleme. Ali mi moramo da popujemo više o razvojnim rešenjima i da pokažemo mane milostinjskih rešenja. Otpor i opoziciju ćemo naći na mnogim stepenima zbog interesa koji mnogi imaju u tome da se stvari nemenjaju. Posao je veći nego što smo prvobitno zamislili. Živeli, Fil Daum: 2 Juli Od: Tokera Abasa Predmet: šta je ovo Dr. Gospodare, Ja želim da sa vama podelim moje iskustvo u radu sa zajednicom za savet. U ovo vreme ja mislim da vreme igra važnu ulogu u razvoju zajednice. Kada se naselje stvori, ono ima odredjene potrebe i te potrebe pripadaju potrebama stanovnika tog naselja i to je vreme za mobilizaciju u tim zajednicama. Vi mobilizirate ove zajednice prema vašem planu. Ukoliko ljudskom naselju nije potreban vaš plan onda zajednica nije spremna da radi sa vama i onda je vaš posao kao i posao vladinih agencija. U to vreme, zajednica nije investirana u vašem radu. Jeli to instina? Kada ja radim sa UNDP, mi radimo na projektu koji se zove PLUS u Gujranvali. Mi gradimo 58 linija (sanitarni program koji malo košta) čiji je trošak zajednica lako pokrila. Kada ja radim u selu, ja nemogu da motivišem te seljake. Ja mislim da je Gujravala veliki grad i ljudima koji žive u siromašnim delovima je potrebna kanalizacija i oni prihvataju da rade za to. Kada ja radim za UNICEF projekat u Sialkotu na otklanjanju "Dečije radne snage u proizvodnji fudbalske lopte." Mi upisujemo decu u školu. Kada je sankcija efektivna u borbi protiv industrijalizma, onda zajednica upiše decu u školu. Šta je to? To je naš neuspeh ili? Kada mi imamo naše planove i zajednični prioriteti se razlikuju od toga na čemu mi radimo? Ovih dana mi radimo na vaspitivanju zajednice o SIDI ali ja imam utisak da naš rad u ovom području nije efektivan. Mi neuspevamo da mobilizujemo čitavu zajednicu u našem području. Mi čak ni nemobiliziramo ljude po pitanju sakaćenja ženskih polnih organa. Oni nisu zainteresovani u to (umesto toga mi smo svršili stvari za donora al realnost je drugačija). Jesam li ja onda neuspešan kao mobilizer? Ja bi želeo da pričam sa vama o mom iskustvu ukoliko imate vremena za to. Vodite me u mom radu. Hvala Toker Jun 25 Dragi Toker, Ovo je ozbiljan problem u našoj industriji. Ja sam upoznat sa mnogim šemama za stvaranje prihoda, i većina njih su katastrofa. Ove nedelje radim sa dvoje ljudi, naučnikom tla koji je radio sa beskučnicima ovde u Kanadi i sa grupom žena u Gani, i sa poljoprivrednim ekonomistom koji je radio sa zajednicom u Čileu na rešavanju problema sa pesticidima. Mi bi smo želeli da koristimo metodologiju Unapredjenja Zajednice u nekim dokumentima za obuku koji se mogu koristiti u urbanskom baštovanstvu. U odredjenom smislu to stvara prihod, ali je mnogo manje opasno nego obična šema mikro preduzeća. Šeme mikro preduzeća koje su uspešne imaju nekoliko karakteristika. One imaju vrlo niske pozajmice, naplaćuju tržišne kamatne stope, i namenjene su uglavnom ženama. Iako to možda zvuči neravnopravno, žene mnogo više koriste zajam za šta je planiran, razviju malo preduzeće za ličnu korist i korist njihove porodice, i ne potroše pare na zabavu, žene (prostitutknije) i alkohol. Uz zajam ide MNOGO obuke, kako koristiti kredit, održavanje beleški, planiranje, računovodstvo, i praktični savet o proizvodnji. Te šeme koje su slične poznatoj Gramen Banci u Bangladešu, imaju veće šanse da uspeju. Mi moramo biti realni i svesni uslova. Službenici su malo plaćeni i od njih je očekivano da nadju prihod od krade javnih para. Oni obično ne propate nikakve negativne posledice za takvu kradju nego su obično hvaljeni kada pomognu njihovim porodicama i zajednicama iz tih pokradenih para. Kreditni projekat kojeg vodi vlada je jedan od najpodložnijih iskorišćavanju podmitljivih službenika i političara. Ja se uopšte nečudim da toliko veliki broj vaših stranaka nikada neotplati što su pozajmili. Mnogi služenici se ponašaju kao da je mikro kreditni sistem lak za sprovodjenje. Bez neophodne obuke, takav sistem će propasti. Takav sistem takodje zahteva nadgledanje kao i skromne zajmove za ženske stranke. Ja sam bio optužen da sam rasista kada sam se usprotivio stvarima kao što su veliki iznosi za zajmove, muške stranke, polu proradjeni planovi za preduzeća, rečeno mi je bilo da sam ja stranac i da netreba da nametnem moju kulturu na njihovu. Ministar iz Kenije je rekao na konferenciji da podmitljivost nepostoji u Africi nego da su tu ideju Evropljani izmislili da bi spustili crnce. Dve nedelje posle toga je on bio uhapšen pod optužbom za podmitljivost. Ukoliko čovek dodje i kaže da ima fantastični plan za preduzeće ali da mu obuka i grupna podrška nije potrebna umesto zaloga, kažite mu da nadje zajam pri drugoj banci. Pri prevodu priručnika za stvaranje prihoda u Urdski, imajte ove beleške u vidu. Ja ću vas obavestiti o urbanskom baštovanstvu i ja predlažem da bi vaša organizacija bila uspešnija u tom projektu nego u bilo kakvom drugom projektu za stvaranje prihoda. Kada sam ja prvobitno počeo raditi u Pešvaru u 1988, to je bilo u ovo doba godine i temperatura je dostizala 49 stepeni. Hodanje napolju je bilo ko plivanje u melasima. U 09:38 Toker Abas je napisao: Dragi gospodine, Ovi dani su jako topli ovde. 47 stepeni je u Karačiju i ja sedim u hladovini i prevodim vaš priručnik o stvaranju prihoda.Ja prevodim mobilizaciju za civilno društvo. LOL Danas imam jedno pitanje. Vlada Pakistana je započela program za stvaranje prihoda pod imenom PRSP, i oni obezbedjuju zajmove za preduzeća. Ja znam u 5 sela u Sialkotu da su oni izgubili 12 miliona rupija i oni još i dalje sprovode ovaj program i SAMO POKAŽU GUBITKE? Proizvod ovog programa je nula jer se ZAJEDNICA NIJE RAZVILA. Kreditni program OPP-a (vrlo velika neprofitna organizacija u Pakistanu) je blizu 200miliona u Pakistanu. U nekim gradovima ovakav program se vodi pod stilom pranja para. Oni zarade mnogo kroz ovakav program. Ono vode program na ovaj način. Lokalna vlada izabere osobu i oni daju to osobi pare 0.50 rupija po danu po hiljadu i lokalna organizacija da toj istoj osobi zajam 0.60 rupija po danu po hiljadi i otplate su dužne nakon 30 dana. i zajam je na dnevnoj produktivnoj bazi. MISLITE DA OSOBA KOJA JE DOBILA ZAJAM BILO ŠTA OD TOG PROGRAMA ZARADI? To je ljudski prijateljski program? Ako zaista želimo da razvijemo zajednicu onda koji način bi trebalo da usvojimo? (da, ja sam pročitao vaš priručnik pažljivo ali sam zainteresovan u vaše lično mišljenje) Datum: 10 Jun Od: "Urednika NjuzBlejz" <[email protected]> Hvala, Fil. Ovo je što sam ja hteo da dostavim: U ovom članku, Papirni Novac Nemože Spasiti Bilione Iz Siromaštva Pisac misli da je previše medjunarodne pomoći uzaludno proćardano i nakraju neiskorišteno za šta je bilo namenjeno. Ujedinjene Nacije su nedavno objavile da će se svetska populacija povećati 40 procenata u sledećoj polovini veka. Ujedinjene Nacije veruju da bogate zemlje moraju dramatično povećati medjunarodnu pomoć za nerazvijene zemlje da bi sprečili humanitarnu katastrofu koja bi mogla biti posledica eksplozije stanovništva u siromašnim zemljama. Medjunarodna pomoć donosi korupciju dok istovremeno pogoršava postojeće probleme. Amerika i ostale bogate zemlje bi trebalo da zaborave na ovaj skupi štos i umesto toga rade na razvoju demokratskih ustanova koja podstiču slobodno tržište. Alan. Od: Džesika Poslato: April 6 Ćao Dr. Fil, Ja sam tek sada ustvari otkrila kako da vodim ovaj dnevnik (znam da je to patetično s obzirom da je sutra zadnji dan predavanja). Ali ja sam upravo pročitala Dankanov prilog na temu medjunarodne pomoći i samo sam htela da dodam moje mišljenje. Moram priznati da ja baš neznam mnogo o ovom predmetu, ali ja verujem da u svemu tome ima malo više pozitivnog nego što Dankan misli. Ja mislim da razlog iza, na primer, zašto se Kanadska vlada koncentriše najviše na lokalne industrije, kao što je željezara, je dobar razlog. Oni pokušavaju da kreiraju zaposlenost u okviru lokalnih zajednica, što je vrlo logično zato što bi mi trebali da podstaknemo našu lokalnu/federalnu ekonomiju pre nego što pokušamo da pomognemo drugim zemljama. No nemojte pogrešno da me shvatite, ja podržavam medjunarodnu pomoć ukoliko je ona dobro iskorištena. Ja u svakom slučaju želim da se ostale zemlje oslanjaju na same sebe i da budu slobodne (u idealnom slučaju) od siromaštva, ali kako one mogu da koristi imaju od bilo kakve medjunarodne pomoći ako pomoć koju im mi damo završi u pogrešnim rukama i bude pogrešno iskorišćena od strane njihovih vlada? Neznam kako mi to možemo da razrešimo sem ukoliko vlade i državljani tih zemalja nisu voljni da sami sebi pomogli a ne samo da budu pomognuti. Toliko za sada. Džesika Od: Dankan V Poslato: Mart 18 Predmet: Početna Sociologija - Dnevna Diskusija - Medjunarodna Pomoć Zdravo! Ja ću pisati o temi koja je bila mali deo Dr. Filove lekcije prošle nedelje i koja me je podstakla na razmišljanje. Tema je medjunarodna pomoć i šta ona čini. Dr. Fil je govorio o tome kako Kanadska vlada mnogo pomaže Kanadskim poljoprivrednicima, i sa time potkopava medjunarodne poljoprivrednike kojima mi pomažemo kroz medjunarodnu pomoć. Pri tome, pomoć je povezana sa odredjenim uslovima koji idu u našu korist tako da to nije da mi pomažemo iz čistog altruizma. Da budemo iskreni, radi se o prljavoj politici. Čitav proces je samo farsa koja samo deluje kao da pomažemo bez da ustvari pomažemo. Ideja bi trebala da bude alarmna. Nazivi "razvijene" i "u razvoju" zemlje mogu biti varljivi. Ako mi, zapadni svet, aktivno (čak iako nenamerno) pokopavamo ekonomije zemalja "u razvoju" za našu sopstvenu korist, onda nema nikakve istine u tome da jednog dana sa našom pomoću, sve zemlje sveta će moći same opstati. Ja sam možda ciničan ali ja mislim da je medjunarodna pomoć farsa iz dva razloga. Prvo razlog je neka glupa politika a drugi je baziran na nekim osnovnim pretpostavkama o tome kako svet funkcioniš o kojima bi ja želeo ovde da diskutujem. Prvi razlog (politika) je ustvari ekonomski i u diskusiji o ekonomiji o kojoj ja mnogo neznam tako da ako me iko može ispraviti, onda molim vas da me ispravite. Ali evo mog mišljenja. Ideja da vlada pomaže preduzećima da kreiraju posao je nešto što nikada nije ikakve logike imalo u sebi. Ili kada se radi o trošenju velikih iznosa javnih para uopšteno u odredjenom području da bi se "podstakla ekonomija" ili iz tako nekog razloga koji zvuči na površini logično nekome ko nerazume ekonomiju al izbliza deluje mnogo manje logično. Ja sam iz Nove Skotije, gde je vlada uložila ogromne sume u željezare u Rt Bretonu bez ikakvog drugog razloga sem da zaposli lokalne ljude. Nikakve logike za to nije postojalo al debata oko toga nikada nije uzela u obzir sveukupnu situaciju - ona se uvek koncentrisala isključivo na Rt Breton, sa bilo kakvom kritikom o proćardanim parama smatranim napadom na Rt Breton. Ali to je stvar sa pomoći - lako ju je uvesti al teško političaru koji je pokuša ukinuti. Možda najbolji primer ovoga je Američka vojska. Količina suvišnosti je neverovatna - zašto oni održavaju Marince (koji imaju više ljudi u njima nego čitava Britanska Armija i viša aviona nego RAF) koji vrše isti posao ko Američka Armija? Moje mišljenje je da je to ostatak iz Drugog Svetskog Rata kada je njihova Armija se borila u Evropi dok su Marinci se borili na Pacifiku. To je sistem kreiran da se rat istovremeno vodi na dva različita fronta. Ali za to nema više potrebe i Armija i Marinci stalno gaze jedno druge. Marinci su bili u Afrangistanu što je zemlja okružena kopnom. Zašto se ovo dešava? Zato što se nijedan Američki političar neusudjuje da ni napomene ideju da se vojska umanji. To je politička Zona Bez Letova. Pošto vojska sa sobom nosi velike pare i Američki sistem nedozvoljava direktna plaćanja da se izjednače nivoi izmedju država, nemoguće je otarasiti se vojne ustanove kada je kreirana. Kanadska vojska nije u potpunosti ista jer mi dozvoljavamo takva plaćanja. Ali se ista stvar desi na drugi način. Poznati Iltis džipovi su bili kupljeni po grozno velikoj ceni od Bombardijera samo zato da bi pare bile potrošene ovde kod kuće - dok je vojska molila da se nabave bolja (i jeftinija) vozila koja je jedna Nemačka kompanija (koje sa nemogu da se setim) bila nudila. Čuo sam da to isto ponovo radimo sa Strajker kolima. Ovo nije isključivo vojni problem nego se samo često desi u tom području jer tamo ima mnogo para. Ali ista stvar se dešava u svemirskom programu, na primer. Ja nebi bio iznenadjen ukoliko se ista stvar dešava i u poljoprivredi iako to nemogu dokazati. Ja verujem da bi to bila katastrofa za bilo kog političara da predloži da se pomoć koja se trenutno nudi u poljoprivredi ukine bez obzira na razlog. Drugi razlog zašto je medjunarodna pomoć farsa je, kao što sam već rekao, neke osnovne pretpostavke koje ljudi imaju o tome kako svet funkcioniše. Ideja je da svi ljudi imaju isto pravo na bogatstvo i da bi bili voljni da to žrtvuju da bi popravili situaciju svoje rase. Dosada se slažem ali se neslažem sa idejom da je to automatski igra koja se nezavrši u gubitku. Zakoni ponude i potražnje znače da sve što više ljudi oko sveta proizvodi stvari, manje te stvari koštaju. Podsticanje poljoprivrednika u siromašnim zemljama da bi oni mogli proizvesti pod istim uslovima kao i poljoprivrednici na zapadu spušta cenu hrane i više ljudi je nahranjeno. Relativno niska cena hrane je iluzija: mi za nju platimo kroz porez. Tako da ja mislim sveukupno, Kanadjani imaju koristi od toga. Plus mi bi bolje spavali znajući da se mi pošteno takmičimo nego da im šaljemo lažnu pomoć. Mislim da jedina grupa koja se može naći u goroj situaciji su Kanadski poljoprivrednici, kojima se to nebi svidjalo. Ali bi možda naše poreske pare bolje bile potrošene u obučavanju poljoprivrednika u neko drugo zanimanje. Svakako pare na njih trošimo. To bi bilo moje mišljenje kada se radi o tome. Ja neuzimam predavanja u ekonomiji tako da može biti da ja bezveze pričam. Hvala, Dankan
Proverite: http://www.markfiore.com/animation/aid.html ––»«––Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora |
Glavna Stranica |