Prevodi:
Ostale Stranice:
|
A ŠTA KADA SE RADI O KOMPANIJAMA?As legal individuals, are they criminally insane?Autor: Fil Bartl, Dr.Prevodilac: Adriana DulićMaterijal Za ObukuCorporations have only one ethicOtkrića da su neke ogromne kompanije kao što su Enron počinila zločine nisu gde leži problem. Problem je kada kompanije urade tačno za šta su kreirane, drže se pravila, i urade sve ispravno, što predstavlja najveću opasnost društvu i budućnosti čovečanstva. Pa da razmotrimo šta bi kompanije trebale uraditi: Pitanje je: "Da li rukovoditelji kompanija, pod predpostavkom da se drže pravila, imaju odgovornosti u njihovim aktivnostima osim da stvore koliko god je moguće para za njihove deoničare?" I moj odgovor na to pitanje je da, ne, nemaju. Kompanije imaju jednu etiku: da naprave profit. Istorijski, naše ljudske ustanove su imale mnoge etike. Dok se one mogu razlikovati, i mi se možda neslažemo kada se o njima radi, kompanije su obično imale odgovornost da podržavaju zajednicu i društvo, unaprede zdravlje i dobru volju stanovništva, i uopšteno se angažuju u aktivnostima koje imaju u vidu najbolji interes ljudi. Kompanije nemaju takve moralne uslove. Ukoliko kompanija napravi profit na trošak vaše fizičke sredine, to je uredu. Ukoliko su prirodna sredstva uništena tako da ugrože kvalitet života naših unuka, to je uredu. Ukoliko su ljudi u dalekim mestima iskorišćeni i njihova stopa bolesti i smrtnosti se poveća da bi kompanije napravile profit, to je uredu. Profit kao cilj je baziran na jednoj motivaciji, pohlepi. Pošto su kompanije u vlasništvu njihovih deoničara koji su niti angažovani u niti brinu o svakodnevnom poslu organizacije, onda svest ogranizacije nepostoji. Menadžeri su nagradjeni (napretkom u karijeri, platom, bonusom) samo ukoliko povećaju profit, ne ukoliko su dobar gradjanin. Razvoj slobodnog tržišta, i svetske ekonomije, sama od sebe je korisna i vredna stvar za društvo. To znači da se roba i usluge mogu proizvesti na najefikasniji način. Nažalost, medjutim, radna snaga nije mobilna kao kapital, jer radnici imaju porodice i korene u njihovim zajednicama, i nemogu se lako preseliti na novo mesto. Štaviše, kompanije mogu iskoristiti internacionalnu trgovinu kroz podcenjivanje ili nadcenjivanje njihove sopstvene robe u premeštanju robe iz jedne u drugu fabriku u nekoliko zemalja, izbegavajući porez i lagajući o njihovom stepenu proizvodnje na svakom od tih mesta. Profiti se mogu nepošteno povećati gde nedostaje providnost. To im ne samo daje nepravednu prednost nad lokalnim kompanijama, i umanjuje poreski prihod za lokalnu vladu, nego to i poništava svrhu slobodnog tržišta jer povećava troškove krajnjem potrošaču. A šta kada se radi o pozivu vlada, na različitim nivoima, da budu više "poslovne?" Istina je da se efikasnost mnogih vlada može popraviti. Efikasnost je odnos izmedju troška ulaganja i vrednosti rezultata. Mi možemo "više postići za uložene pare" kroz poboljšavanje efikasnosti. Nažalost, to opažanje se pogrešno tumači da vlade mogu da funkcionišu kao kompanije, kao da je vladina odgovornost da napravi profit. To nije njena odgovornost. Vlada ima odgovornost prema svakom stanovniku, ne samo ka kompanijama ili deoničarima. Kompanije su naravno zainteresovane da umanje porez koliko god mogu jer to povećava zauzvrat njihov profit, što takodje štetno deluje na vladin budžet za socijalne usluge kao što su obrazovanje, zdravstvo i podrška za te kojima je pomoć najviše potrebna. Ako kompanija doprinese političkoj partiji koja se bori za umanjenje poreza i socijalnih usluga, to je sukob u interesu. Slučaj Enrona pokazuje da naše društvo, ili društvo najbogatijih na svetu, Amerike, nema mehanizam za nadgledanje aktivnosti kompanija, i da se kompanija uhvati i kazni samo slučajno kada neki član osoblja, prijavi kriminalnu aktivnost žrtvujući svoju karijeru i ugled. Ti koji prijave kriminalnu aktivnost su retko zaštićeni, i pretrpe štetu za taj čin. Šta je onda budući trend u razvoju kompanija danas u svetu? Trenutno, više od stotinu internacionalnih kompanija imaju godišnji budžet koji je veći od sume nacionalnog prihoda više od stotinu zemalja. Te kompanije su nova nacionalna politička sila u današnjem svetu, i sila koja se mora uzeti u obzir. Mi, kao društveni naučnici, treba da donesemo vrednosne presude. Mi ne gledamo na kompanije kao zle, nego kao društvene organizacije sa specifičnim strukturama i procesima. Mi, medjutim, imamo odgovornost da upozorimo kada uvidimo da naše društvene ustanove proizvode neočekivane rezultate i rezultate koje su izvan društvenih ciljeva. Ovo je klasični slučaj. ──»«──Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora |
Glavna Stranica |