Prevodi:
Ostale Stranice:
Ključne reči
Moduli
Sociologija
Sociologija
Beleške Za Lekcije
Internet Diskusije
Središte
Korisni:
Mapa sajta
Kontakt
Korisni dokumenti
Korisne veze
TEHNOLOŠKA DIMENZIJA
Veza Izmedju Kulture i Prirode
Autor: Fil Bartl, Dr.
Prevodilac: Adriana Dulić
Materijal Za Obuku
Tehnološka dimenzija kulture je njen kapital, njeni alati i veštine, i njeni odnosi sa fizičkom sredinom
Ova dimenzija je veza izmedju čovečanstva i prirode.
To nisu sami fizički alati koji su deo ove tehnološke dimenzije kulture, nego naučene ideje i ponašanja koji nam dozvoljavaju da izumimo, iskoristimo i naučimo druge o tim alatima.
Tehnologija je isto toliko deo kulture kao i verovanja i šeme veza; simbolična je.
Ova je kulturna dimenzija koju ekonomisti zovu "stvarnim kapitalom" u poredjenju sa finansijskim kapitalom.
To je nešto vredno što nije proizvedeno za direktnu upotrebu nego da se iskoristi da bi se povećala proizvodnja, i stoga bogatstvo, u budućnosti; investicija.
Čovek se zove životinjom koja "proizvodi alate."
Ostale životinje koriste alate, ali nijedna životinja nema toliko razvijenu tehnologiju kao što ljudi imaju.
Verovatno, uz jezik i tabu incesta, tehnologija datira od samog početka čovečanstva.
U razvoju sposobnosti, to je jedna od šesnaest elemenata moći koja se menja (povećava) kako organizacija ili zajednica postane snažnija i moćnija.
U ratu protiv siromaštva, tehnologija nudi važnu grupu oružja.
Za pojedinca ili porodicu, tehnologija obuhvata njihovu kuću, nameštaj i domaće alate, kao što su kuhinjski pribor, vrata, prozori, krevent i lampa.
Jezik, koji je jedan od najvažnijih odlika ljudskog bića, pripada tehnološkoj dimenziji (on je vrsta alata).
To ide uz sredstva za javno obraćanje kao što su radio, telefon, TV, knjige i mašine za kucanje (danas kompjuteri).
U organizaciji, tehnologija obuhvata stolove, kompjutere, papir, stolice, olovke, kancelarijski prostor, telefone, kupatila i kuhinje.
Neke organizacije imaju specifičnu tehnologiju: fudbal i uniforme za fudbalske klubove, table i krede za škole, pištolji za policiju, transmiteri i mikrofoni za radio stanice itd.
U zajednici, zajednična tehnologija obuhvata njene objekte kao što su javni nužnici i fontane, putevi, tržišni centri, bolnice, škole, parkovi, zajednični centri, biblioteke, sportski objekti itd.
Zajednična tehnologija u privatnom vlasništvu obuvhata prodavnice, fabrike, kuće i restorane.
Tehnologija je verovatno jedna od najlakših od svih šest dimenzija za uvodjenje kulturne ili društvene promene.
Lakše je uvesti transistor radio nego novu religiju, novu grupu vrednosti ili novi oblik porodice.
Medjutim, paradoks je da uvodjenje nove tehnologije (kroz pronalazak ili pozajmljivanje) će dovesti do promena u svih ostalih pet dimenzija kulture.
Naravno uvek postoje izuzetci; u Amiš društvu, na primer, postoji namerna zajednična odluka da se suprostave bilo kakvoj novoj tehnologiji.
Oni zavise od očuvanja stare tehnologije (bez traktora, bez automobila, bez radija) kao što su plugovi koje vuku konji, da očuvaju njihov osećaj kulturnog identiteta.
Promene se nemogu lako predvideti, niti se uvek dese u poželjnom pravcu.
Nakon što se dese, one mogu delovati logično, iako ih niko nije prethodno predvideo.
Kroz istoriju čovečanstva, tehnologija se promenila obično time da je postala složenija i sa većom kontrolom nad energijom.
Jedan oblik medjutim ne zamenjuje odmah drugi, iako konji više nisu moderni, oni nisu nestali nakon što je automobil zamenio konja preko veka.
Obično promene su slojevite, sa starijim alatima i tehnologijama koje izumru ukoliko postanu relativno manje korisni, efektivni i skuplji.
Ukoliko ne smeta, starija tehnologija može preživeti vekovima kao ostatak.
Krozi istoriju, sakupljanje i lovljenje se zamenilo poljoprivredom, sem u nekoliko malih delova, kao što su odredjene zajednice u Kanadi i Africi.
Slično tome, poljoprivreda je zamenjena industrijom, iako je poljoprivreda u poslednjih pedeset godina postala biznis u Kanadi.
Gde je tehnologija najrazvijenija, kao što su informacijska tehnologija, kompjuteri, internet, danas, mali deo svetskog stanovništva je praktikuje i koristi.
Ljudi koji još uvek koriste stariju manje efektivnu tehnologiju često sebe nadju izolovanim i siromašnim.
To je naročito istinito sa lovcima i tima koji sakupljalju hranu u Africi.
––»«––
Tehnološka Dimenzija Društva
 |