Prevodi:
Ostale Stranice:
|
MAKS VEBERAutor: Fil Bartl, Dr.Prevodilac: Adriana DulićMaterijal Za ObukuMaks Veber, jedan od tri glavna "oca sociologije", doprineo je razumevanju sociološke perspektive, prirodi društvene promene, i prirodi društvene neranopravnosti.Maks Veber (1864-1920) pomogao nam je u razumevanju prirode društva. On se nije slagao s Marksovim teorijama, ali ne iz isti razloga kao Dirkem. Umesto opovrgavanja Marksove tvrdnje da je materializam glavni faktor u društvnoj promeni ili opovrgavanja Dirkemove ideje o društvenim činjenicama koje dolaze iz društva a ne pojedinaca, on je dodao svemu tom potrebu da se uzmu u obzir i značaj koji mi dajemo materijalnim stvarima, a i ulozi promene ideja koje doprinose društvu i društvenim promenama. Svom interesovanju u značaj koji ljudi pridaju materijalnim stvarima, Veber je koristio Nemačku reč verstehen,"da bih dosegli dublje razumevanje tog značaja. Pošto se kultura bazira na simbole a simboli moraju značiti nešto da bi bili simboli, onda je naše razumevanje simbola je od esencijskog značaja za razumevanje društva Na engleskom u sociologiji me nastavljamo da koristimo ovu rečverstehen za analizu ove važne kombinacije kulture i društva. Da bi se suprotstavio Marksovoj teoriji u shvatanju industrijske revolucije, Veber je sugerisao da je prvo nastupila radikalna promena ideja. Ovo je bilo prikazano u Protestantskoj Reformaciji, i propovedanju protestantskih vođa, pogotovo Džona Kelvina, u suprotstavljanju preovlađujućem razmišljanju i praktikovanju katoličke crkve u to vreme. Među mnogobrojnim verskim vrednostima koje podržavaju protestanti, bila je i ideja o samodovoljnosti,oprezna potrošnja i lični odnos s bogom umesto preko svećenika. Oprezna potrošnja je bila od velike važnosti koja je trebala da podstakne štednju i investiciju koje su vrlo važan element indutrijske revolucije. Oni su verovali da njima nisu potrebne velike, korumpirane i degenerisane organizacije koje će im reći šta i kako da misle, i da je sloboda razmišljanja doprinela velikom broju preduzeća a i ujedno i porastu kapitalističke klase. Protestantska Reformacija po Veberu, je bila glavni razlog za industrijsku revoluciju i uspon kapitalizma, teorija koja se u mnogome razlikuje od Marksove. Treći Veberov doprinos se odnosi na društvenu prirodu neravnopravnosti. Marks je isticao vezu sa proizvodnjom. Bez negiranja materijalne važnosti, Veber je dodao i prestiž, cenenost koju su ljudi pridavali jedni drugima i koja je doprinela njihovom društvenom statusu. I opet Veber pridaje veliku važnost idejama. Karl Marks je krivio sredstva za proizvodnju za stvaranje klasa. On je vidio prelaz od feudalnog društva koje se je baziralo na poljoprivredu, gde su se vlasnici zemlje razlikovali od onih koji su je obrađivali, kroz idustrijsku društvo, gde je vidio razliku između vlasnika sredstava za proizvodnju i onih koji su radili u njima. Druge osobe, kao književnici, inteligencija i civilni službenici, nisu po Marksu doprinosili ekonomskoj proizvodnji , i potome su bili beskorisni i nisu pripadali klasama. Maks Veber, koji je pisao pola veka kasnije, za razliku od Marksa tvrdio je da se klase baziraju na tri faktora, vlast, bogatstvo, i na prestiž. U današnjoj sociologiji, mi smo prihvatljiviji prema Veberova tri faktora, iako Marksistički sociolozi još uvek ističu umešanost sredstava za proizvodnju (koje sad uključuju i proizvodnju idea i informacija). Veber je vidio društvo u nekoliko slojeva, a ne samo dva, i smatrao je da su pored materijalizma i drugi faktori važni. Between the three of them, Marx, Durkheim and Weber, we now see social inequality as having three major elements, wealth, power and prestige Danas još uvek postoje tenzije izmađu radnika i vlasnika, ali danas se veći procenat ljudi nalazi u drugim situacijama, kao što su civilni službenici, menadžeri, itd. To znači da je značajnost borbe između vlasnika i radnika relativno opao. Veberov rad dopreneo je Simboličnoj Interakcionoj Perspektivi, koja je jedna od tri klasične perspektive u Sociologiji. Što se tiče ostale dve klasične perspektive, Veber nije izmislio njihov naziv, niti je on došao do tih perspektiva niti ih je objasnio; Blumer je to uradio. On je doprineo našem razmišljanju, i oni koji su radili na razvoju simboličke interakcione perspektive –– Blumer, Mead, Tomas, Park –– podpomogli su si naračun Veberovog rada. Veber je isto tako doprineo društvenoj obzervaciji i analizi organizacija. Jedan od njegovih mnogobrojnih radova je i izučavanje prirode birokratije gde je tražio razlog zbog kojeg je birokratija toliko moćna. On je obzervirao kako je birokracija u industrijskoj revoluciji postajala sve veća i jača. On je identifikovao pet elemenata koji su birokraciji davali moć, hierarhija autoriteta, podela rada, pisana pravila, pisana komunikacija i bezličnost. Od ovih pet elemenata dva su problematična ako se upitamo mogu li se primeniti na ojačavanje društvene zajednice. Hierarhija autoriteta, naročito ako je nepokolebova, okrutna i diktatorska, i bezličnost pogotovo ako otuđuje članove društvene zajednice, su oba elementa koja reduciraju gemeinschaft društvene zajednice, i prematome smanjivaju suštinsku karakteristiku te društvene zajednice. Veberov odgovor na Marksovu teoriju materijalizma, pišući sa namerom da demantuje i reducira tu ideju. On je smatrao da je najveća promena koja se desila, uspon protestanizma čija verovanja i vrline su doprinele industrijskoj revoluciji. Njegov argument je bio da su nove protestanske vrednosti, štedljivost, nezavisno razmišljanje i samopouzdanje, vrednosti i stavovi koji su potrebni za izgradnju kapitalističkog razmišljanja i akcije potrebne za idustrijsku revoluciju. S naše tačke gledišta, vek kasnije, možemo videti da ove razne teorije ne moraju biti međusobno ekskluzivne nego da dopunjavaju jedna drugu u objašnjenju industrijske revolucije. ──»«──Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora |
Glavna Stranica |