Prevodi:
Ostale Stranice:
Ključne reči
Moduli
Sociologija
Sociologija
Beleške Za Lekcije
Internet Diskusije
Središte
Korisni:
Mapa sajta
Kontakt
Korisni dokumenti
Korisne veze
USTANOVSKA DIMENZIJA DRUŠTVA
Autor: Fil Bartl, Dr.
Prevodilac: Adriana Dulić
Materijal Za Obuku
Socijalna, interaktivna, ili ustanovska dimenzija zajednice se sastoji od načina na koji ljudi komuniciraju jedno sa drugim, reaguju, i očekuju jedno od drugih da reaguju i deluju
Ona obuhvata ustanove kao što su brak ili prijateljstvo, uloge kao što su majka ili policajac, status ili klasa, i druge vrste ljudskog ponašanja. Proverite Zajednica.
Kada god je neko ponašanje utvrdjeno, i prepoznato od strane učesnika, ono se može nazvati socijalnom ustanovom.
Sledeći Vebera, mi kažemo da to ponašanje mora nešto značiti učesnicima.
Na mikro nivou, ustanovska dimenzija se sastoji od prepznatih ponašanja u okviru malih grupa.
Interakcija znači akcija ili ponašanje u kojem se mi angažujemo dok smo svesni drugih ljudi oko nas.
Socijalna slojevost, i stoga socijalna klasa je jedna ustanova ili grupa socijalnih ustanova. Proverite Neravnopravnost.
Rodbinski aranžmani su ustanovski, i pripadaju ovoj dimenziji.
Mi možemo da nagadjamo da poreklo porodice, jedinstveno ljudskoj rasi medju sisarima, datira unazad od porekla kulture, i incest tabua.
Mi moramo da, medjutim, da naglasimo da porodica, kako je mi znamo, nije univerzalni pojam u svim kulturama, iako njeni rodbinski elementi, brak, regulacija seksa, rodjenja, i praćenje porekla, jesu univerzalni pojmovi.
Birokratije, i ostale zvanične organizacije, ili ne rodbinske organizacije, su ustanove.
Veber je utvrdio pet elemenata koji doprinose sili birokratija.
Jedan vek kasnije Bartl je utvrdio šesnaest elemenata koji se mogu koristiti kao mera sile, ne samo birokratija, nego svih zvaničnih organizacija, porodica i zajednica.
Kao i sa drugim dimenzijama, mi možemo da steknemo bolje shvatanje socijalne organizacije sadašnjeg društva kroz proučavanje načiina na koji su se te organizacije stvorile kroz vekove.
Društvene promene su umnožavajuće, i mnogi elementi današnje socijalne organizacije obuhvataju ostatke od mnogo ranijih faza u našem razvoju.
Pri proučavanju širokog raspona ljudske istorije, dve glavne vrste ustanova se mogu nazvati rodbinskim i ne rodbinskim ustanovama.
U najranijim periodima, i čak u današnjim najprostijim zajednicama baziranim na lovu i sakupljanju hrane, skoro sva socijalna organizacija je bazirana na srodstvu.
Mi smatramo tim aranžmanima ti koji obuhvataju (1) rodjenje, i samim time, poreklo, (2) brak i slične regulacije i kontrola seksa, i samim time prijateljstva, i (3) slično rodbinskim aranžmanima, kao što su usvajanje.
Mi koristimo "rodbinu" umesto "porodicu" zato što porodica nije univerzalan pojam, potiče od latinske reči za domaće robove, i zato što postoje mnogi načini za stvaranje socijalne organizacije iz prijateljstva, porekla i usvajanja.
Kako društva postaju složenija, do odredjenog nivoa, rodbina može postati sve složenija da bi zadovoljila sve veće i veće potrebe.
Pronalazak poljoprivrede je jedna od najvećih promena koju je naše društvo iskusilo.
Ona je proizvela poljoprivrednih višak koji je dozvolio nekim članovima našeg društva da rade neke druge stvari pored nabavke hrane.
To je dovelo do najranije podele rada koje je dovelo zauzvrat do stvaranja gradova i zatim država.
Najjednostavnija podela rada je aristokratija (vodjena vladarom), kmetovi (proizvodjači hrane), trgovci i majstori, pisači (održavači beleški) i ti koji sprovode pravila (vojska i policija).
To je poreklo prvih nerodbinskih socijalnih ustanova.
Regrutovanje pisača i tih koji sprovode pravila se sprovelo kroz druge načine od rodjenja, i uskoro se pronašlo da je najbolji način baziran na vrednosti (veštini i motivaciji).
Durkhaim, jedan od "Osnivača Sociologije" se pitao o "lepku" koji održava zajednice i društva zajedno.
On je predložio da su se prosta, homogena društva (kao što je slučaj sa našim precima koji su sakupljali hranu i lovili) održavala zajedno kroz "jednakost."
Sličnost u jeziku, vrednostima, socijalnoj organizaciji, je doprinosila osećaju jedinstva.
On je to nazvao "mehaničkom solidarnošću."
Nasuprot tome, moderna složena društva koja mi danas imamo, razlike su te koje doprinose da se ljudi drže zajedno.
Raspodela rada, dok god je doprinela funkcionisanju celine, je proizvela uzajamnu zavisnost.
On je to nazvao "organskom solidarnošću" bazirano na reči "organ" kao specijalizovanim ćelijama žive životinje, čiji organi doprinose čitavoj životinji. Proverite Durkhaim.
Tonis je predstavio reči gemeinschaft (zajednica) i gesellschaft (društvo) iz Nemačkog jezika.
U bukvalnom prevodu, one znače samo zajednica i društvo, ali sada u sociologiji, u bilo kojem jeziku, one se koriste skoro kao pridevi, i odnose se na stepen toplih, nejasnih, ličnih grupa gde svako zna svakoga (gemeinschaft) nasuprot hladnim, zvaničnim grupama gde ljudi imaju različite uloge, i znaju jedno druge na osnovu tih uloga a ne lično (gesellschaft). Proverite Karakteristike Zajednica.
U diskusiji Političke Dimenzije, političke stranke i skupština su vidjene kao nešto što nepripada toj dimenzijil.
One pripadaju ovde u Ustanovskoj Dimenziji, zato što su ustanove. Naravno, sve ustanove imaju dimenziju moći u njima.
U diskusiji Dimenzije Pogleda Na Svet, religije su vidjene kao nešto što nepripada toj dimenziji.
One, takodje, pripadaju ovoj Ustanovskoj Dimenziji zato što su ustanove. Sve ustanove takojde imaju dimenziju pogleda na svet u njima.
––»«––
Ustanovska Dimenzija Društva
 |