Prevodi:

Ostale Stranice:
Ključne reči
Moduli

Sociologija
Sociologija
Beleške Za Lekcije
Internet Diskusije
Središte

Korisni:
Mapa sajta
Kontakt
Korisni dokumenti
Korisne veze

ŠTA JE ZAJEDNICA?

Sociološka perspektiva

Po Fil Bartl, Dr.

Prevodilac: Adriana Dulić

UVOD

Mobilize, animator ili aktivista je osoba koja pokušava da pokrene (aktivira) zajednicu. Materijal za obuku na ovom sajtu namenjen za mobilizere i njihove nadglednike objašnjava metode za pokretanje zajednice.

Ali šta je zajednica?

PRIRODA ZAJEDNICA

Kao i većina stvari u društvenim naukama, zajednica se ne uklapa u lepo, uredno pakovanje. Mi koristimo puno tu reč, ali u ovom treniranju važno je da se ozbiljno zapita šta je zajednica.

Prvo, "zajednica" je model. Mi ne možemo videti celu zajednicu, ne možemo je dotaći, i ne možemo je direktno iskusiti. Vidi slon. Kao reči "brdo" ili "pahuljica," zajednica može biti u jednom od mnogih oblika, veličina, boja i lokacija, nijedna od kojih nije ista. Još važnije, zajednica nije samo grupa ljudi u njoj.

Zajednica je uveliko postojala čak i kada svi njeni stanovnici nisu bili još rođeni, i najverovatnije će postojati kada svi njeni stanovnici odu. To je nešto što je izvan svih komponenata, njenih stanovnika ili članova zajednice. Zajednica može da ima članove koji su se privremeno preselili u druge lokacije. Oni bi možda želeli da se eventualno vrate, ali ne svi.

"Zajednica u nekom smislu možda i nema fizičku lokaciju, ali je markirana sa grupom ljudi koji imaju zajednički interest. U ovom materijalu za treniranje, "zajednica " koja je predmet pažnje mobilizatora je uglavnom ona koja ima fizičku geografsku lokaciju.

ZAJEDNICA JE DRUŠTVENI POJAM

Ne samo da je koncept zajednice "konstruktivan" (model), to je "sociološko konstruktivan." To je skup interakcija, ljudskih ponašanja koja imaju smisao, i očekivanja između članova. Ne samo akcija, nego akcije zasnivane na zajedničkim očekivanjima, vrednostima i verovanjima, i značenja neđu osobama. Da bi se razumelo kako zajednica funkcioniše, i kako se menja, neophodno je da se nauči o nauci sociologije. Mobilizator je primenjen naučnik; društveni naučnik.

Dok je čisti naučnik zainteresovan kako stvari rade, primenjeni naučnik je zainteresovan da primeni to znanje i dobije korisne rezultate.

ZAJEDNICA IMA NEJASNE GRANICE

Kada je identifikovana zajednica malo selo, odvojeno nekoliko kilometara od drugih sela, u ruralnom području, njegove granice izgledaju vrlo jednostavne. Taj uzorak ljudske interakcije može se posmatrati kako se sastoji samo od građana koji žive u toj lokaciji, unutar sela.

Ali stanovnici tog sela imaju interakciju sa ljudima izvan tog sela. Oni sklapaju brakove sa ljudima koji su blizu i daleko, oni se sele ili dovode supružnike da žive sa njima. U bilo kojem trenutku, stanovnici sela mogu imati sestre, braće, rođake, roditelje i rodbinu koji žive negde drugde. Granice takve zajednice nisu tako jasne.

ZAJEDNICE U OKVIRU ZAJEDNICE

Mogu postojati zajednice unutar većih zajednica, uključujući oblasti, regione, etničke grupe, nacije i druge granice. Takođe, mogu postojati brakovi i druge interakcije koje vezuju sela sa obe strane državnih granica.

ZAJEDNICE SE KREĆU

Osim toga, gde tehnologija nije bazirana na lokalnoj hortikulturi, stanovnici zajednice mogu biti fizički mobilni.

Oni mogu biti nomadi koji prelaze velike daljine sa svojim stadima životinja. Oni mogu biti pokretni ribari koji se sele sa vremena na vreme kada su ribe na raspolaganju. Oni mogu biti lovci koji se kreću prateći lov.

GRADSKE ZAJEDNICE SU POSEBNE

U urbanim oblastima, zajednica može biti manja grupa nekoliko ljudi sa sela sa zajedničkim poreklom. Ta zajednica sa svoje strane, može biti deo susedstva ili drugih, lokalnih podela.

Što su granice šire, to je više heterogenosti (različitosti u poreklu, jeziku, religiji ili drugim funkcijama koje mogu da formiraju zajednički identitet). To ipak može biti deo šire opštine, što zauzvrat može biti deo konglomerata koji čini veliki grad.

Uopšteno (sa izuzecima) urbana zajednica ima više nejasnih granica, teže je demarkirati, više je heterogena (varirana, mešovita), složenija, i može teže da se organizuje koristeći standardne metode razvoja zajednice, i ima mnogo složenije i sofisticirane ciljeve nego seoske zajednice.

SOCIJALNA PERSPEKTIVA LJUDSKIH NASELJA

Ljudska naselja, ili zajednica, nije samo kolekcija kuća. To je ljudska (socijalna i kulturna) organizacija. (Kuće, koje su kulturni proizvodi čovečanstva, pripadaju jednoj od šest dimenzija društva ili kulture, tehnološka dimenzija, kao što je objašnjeno u nastavku).

Takođe, ovo nije samo kolekcija pojedinaca; to je socio-kulturni sistem; socijalno organizovan. To znači da morate znati nege stvari o društvu –– stvari naučene iz sociologije.

Zajednica ima svoj život koji prevazilazi zbir života svih njenih stanovnika. Kao društvena organizacija, zajednica je kultura. Kultura.

To znači da je sistem sistema, i da se sastoji od stvari koje su naučene a ne one koje su prenesene preko gena i hromozoma. Svi socijalni ili kulturni elementi zajednice, od tehnologije do zajedničkih verovanja, su prenešeni i čuvani u simbolima.

Socijalna animacija (promovisanje učešća u zajednici ili samopomoći) mobiliše i organizuje zajednicu. To znači da je socijalna organizacija zajednice promenjena, bilo da li malo ili mnogo. Mobilizator ili animator, je agent socijalne promene, ili katalist. Razumevanje prirode društvenih promena, njihovu društvenu prirodu, u zajednici trebalo bi da bude u inventaru mobilizatora.

ANIMATOR MORA DA ZNA DRUŠTVO

Može biti opasno da se mešate u nešto o čemu ništa ne znate. Zato je odgovornost animatora da nauči nešto od nauke antropologije i sociologije⁽¹⁾.

Mobilizator je primenjeni naučnik, koji mora znati neke važne karakterisitke subjekta. (Dok je mobilisanje primenjena društvena nauka, to nije isto kao socijalni inženjering. Vidite Socijalni inženjering).

Iako se nauka sociologije uglavnom predaje na univerzitetskom nivou, i socijalni naučnik ovih dana mora da ima doktorsku diplomu, vi ne trebate da imate svo to formalno obrazovanje. Počevši odavde, uz malo ličnog istraživanja literature, vi možete naučiti sve što treba da znate o sociologiji da bi ste razumeli socijalnu prirodu zajednice.

Najvažnija stvar koja treba da se nauči je već spomenuta, a to je da socijalni organizam ima svoj život koji ide dalje od života njenih stanovnika. Ovi pojedinci prolaze kroz svoje promene, dok se razvijaju kao ličnosti.

Oni su rođeni, oni stare, oni odrastaju, oni se udaju, dobijaju posao, neki postaju priznati lideri, oni imaju decu, oni umiru. Sve ove lične promene u pojedincima, ne menjanju društvo ili zajednicu. Činjenica je da oni doprinose stabilnosti društva, i da su nastavak zajednice.

Druga stvar koja treba da nauči je takođe pomenuta. Sve stvari socijalne i kulturne se prenose preko simbola a ne gena.

Razvoj zajednice, koja je oblik socijalne promene, zahteva promene u porukama simbola a ne genetsku operaciju.

IMAJTE OSNOVNE ELEMENTE DRUŠTVA NA UMU

Dok sociologija po sebi može da bude zanimljiva, mobilizator mora da zna više o njoj da bi bio bolji u mobilisanju. Budući da je pojam "zajednica" društveni konstrukt, priroda "socijalnog" je važna da se razume.

Šta je, na primer, "lepak" koji drži zajednicu (ili bilo koju socijalnu zajednicu) zajedno? Kako da pojedinci budu međuzavisni jedni od drugih, čak i kada veruju da su nezavisni organizmi?

Da li takva verovanja, čak i ako nisu tačna, služe cilju održavanja ili podrške društvene organizacije? Važno je da animator obrati pažnju na veze između kulturnih dimenzija (opisanih dole) koji čine zajednicu. Dok socijalni naučnici mogu da se ne slažu o preciznoj prirodi tih veza, mi se možemo složiti da su osnovne karakteristike društva (a time i svih zajednica unutar društva) povezane.

Zajednica, kao i svaka druga socijalna institucija, nije samo skup pojedinaca; već je menjajući skup veza, uključujući stavove i ponašanja svojih članova.

KULTURA JE NAUČENA

Mi smo gore naveli da je zajednica kulturni organizam, i da je to nešto što je izvan ljudskih bića koje ga čine. Kultura u društvenim naukama je nešto više od opere i baleta; pa šta je onda?

Kultura se sastoji od svih onih stvari, uključujući akcije i verovanja koja su ljudska bića (kao fizičke životinje) naučili, što ih čini ljudskim. Kultura obuhvata naučeno ponašanje, ali to nisu stvari koje su genetski određene. Kultura se čuva i prenosi simbolima; ne preko hromozoma.

Dok su neke kulture naučene u detinjstvu (naprimer, kako da se govori), druge su naučene od strane odraslih. Kada je animator angažovan u promociji društvene promene, ona ili on promoviše nove ideje i ponašanja.

Kada je kultura prvo naučena, kao dete, da se postane čovek, proces se zove kulturalizacija ili socijalizacija. Kada je ponovo naučena, dok se osoba kreće u različitom društvu ili kad se zajednica promeni oko pojedinca, onda se to zove akulturalizacija.

Pošto ste kao mobilizator veoma uključeni u podsticanju društvenih promena u zajednici, onda ćete doći licem u lice sa akulturizacijom.

Veština obrazovanja odraslih je potrebna.

Ova sociološka definicija "kulture," što znači "sociokulturni sistem," što je samo društvo, nije svakodnevna definicija kulture, gde ljudi uglavnom misle o bubnjanju i plesanju, ili samo umetnost (oni pripadaju samo jednoj od šest dimenzija kulture estetika).

KULTURA PREVAZILAZI LJUDE

Kultura je superorganska (zajednica je kulturna). Razumevanje ovog koncepta "superorganska," je važno za razumevanje zajednice.

Baš kao što je organski nivo zasnovan na neorganskim (žive ćelije su napravljene od atoma, itd; pas ili drvo nije ćelija iako se sastoji od ćelija), tako da se superorganski zasniva na organskom (društvo nije ljudsko biće iako se sastoji od ljudskih bića). To znači da za vreme animacije (mobilizacije i organizacije) zajednice, animator mora da uvek bude sposoban da odvoji ono što se dešava u zajednici od onog što se dešava određenim pojedincima.

Mi koristimo reč "prevazilazi" da znači "ide iznad." Ovo nema nikakve religiozne veze u ovoj upotrebi.

Baš kao što drvo, kao živi organizam, prevazliazi svoje atome, molekule i ćelije koje ga čine, tako da zajednica, ili bilo koja socijalna organizacija u kulturi, prevazilazi ljudska bića koja ga čine. Drvo ili pas ne bi mogli postojati bez svojih atoma ili ćelija, niti bi zajednica postojala bez individualnih ljudskih bića.

Principi koji utiču na atome ili ćelije (kod psa ili drveta, nisu isti kao oni koju utiču na psa ili drvo. Sile koje utiču na pojedince (u zajednici) nisu sile koje utiču na razvoj zajednice.

Dobar mobilizator mora da razume prirodu socijlalne promene u društvu, i da bude u stanju da razlikuje te promene od promena koje pojedinci prolaze u toj zajednici. Da bi to uradio, mobilizator mora da razvije socijalnu perspektivu, i da vidi kako zajednica prevazilazi svoje stanovnike.

ZAJEDNICA JE SUPERORGANSKI ORGANIZAM ILI SISTEM

Zajednica se može posmatrati kao neki organizam (na primer, ona je organizovana; ima organe). Ona živi i kunkcioniše iako neki od njenih članova dilaze i odlaze, rođeni su ili umiru.

Baš kao što žive ćelije, biljke ili životinje, prevazilaze svoje atome, tako i institucija, patern ponašanja, ili zajednica prevazilazi svoje pojedince. Ponašanje atoma ili životnog ciklusa molekule se dešava u skladu sa silama koje su različite od onih u biljkama ili životinjama gde su atomi i molekule.

Tako je i pojedinac predmet različitih sila nego društvena organizacija (kao što je zajednica) gde se nalazi. Verovanje, na primer, veruju žive osobe, ali ta verovanja mogu da žive kroz druge osobe, dugo nakon što su prve umrle.

To je isto kao i sa institucijom kao što je brak, organizacijom kao što su vazduhoplovne snage, grad kao što je Kumasi, običaj kao što je rukovanje, alat kao što je motika, ili sistem kao što je marketing. Svo oni prevazilaze pojedinačna ljudska bića koja ih nose.

Društvo je onda sistem –– ne neorganski sistem kao motor, ne organski sistem kao drvo, nego superorganski sitem izgrađen od naučenih ideja, očekivanja i ponašanja ljudskih bića. Mislite na tri nivoa organizacije: neorganski, organski and superorganski.

Iako je zajednica kulturni sistem (u smislu da prevazilazi pojedinačne osobe) to ne mora da znaši da je zajednica harmonična celina. Nije. Ona je puna frakcija, borbe i sukoba, na osnovu razlike u polu, religiji, pristupu bogatstvu, etnicitetu, klasi, nivou obrazovanja, prihodu, vlasništvu kapitala, jeziku i mnogim drugim faktorima.

U cilju promovisanja učestvovanja u zajednici i razvoja, zadatak animatora je da okupi ove frakcije, podstakne toleranciju i timski duh, i donese odluke konsenzusom. Da bi ste promovisali društvene promene u zajednici, važno je da znate kako taj sistem funkcioniše, i kako će da reaguje na promene.

Baš kao što inženjer (primenjeni naučnik fizike) mora da zna kako motor radi, facilitator zajednice (primenjeni društveni naučnik) mora znati kako zajednica radi. Da bi se razumelo kako zajednica radi, mi ne smemo antropoformizati zajednicu.  Antropoformiziranje "antro" znači pripisati i preuzeti ljudske karakteristike ne ljudskim stvarima (naprimer, misleći da patke i medvedi imaju "porodice" dok je "porodica" ljudska institucija). Zajednica ne govori, zajednica ne misli, zajednica ne oseća, i ne ponaša se kao ljudsko biće. Ona je superorganski entitet, i prema tome, ona se pomera, reaguje, raste i ponaša se kroz različite principe, sile i mehanizme nego ljudsko biće.

DIMENZIJA KULTURE; DIMENZIJA ZAJEDNICE

Kada kažemo da zajednica nije isto kao i ljudsko biće, mi kažemo da nema emocije, glavu, misli, noge, ili hobi. Ali, ima različite delove, koji su primenjeni na društvenu organizaciju i kulturu nego na ljudska bića.

Jedan važan načina aniliziranja zajednice je da se podeli u različite delove i da se primene šest "dimenzija." kulture. Mi koristimo " dimenziju" zato što su one analitičke kategorije, napravljene od strane ljudskih bića, nego na osnovu vidljivih delova (kao što su delovi tela: glava, ruke, noge).

U jednom modula treninga, Istaživanje zajednice, videćete da ovih šest dimenzija kulture (plus geografija i demografija) mogu biti korišćene kao organizacione kategorije za istraživanje, posmatranje i razumevanje zajednice gde nameravate raditi.

U matematici, predmet ima tri dimenzije, kao što su visina, širina i dubljina, četiri ako uključite vreme. Bez obzira kako mali ili u koliko delova možete iseći taj predmet, svaki deo će imati četiri dimenzije. To je tačno i za socijalno kulturni entiet, kao zajednica.  Bez obzira kako mala ili u koliko delova možemo podeliti deo kulture, ona će uvek imati svih svojih šest dimenzija.

Ove dimenzije kulture su:

Tehnološka,
Ekonomska,
Politička,
Institucionalna (socijalna) ,
Estetska vrednost, i
Koncept verovanja.

Svaki od ovih dimenzija kulture se prenosi simbolima (ne genima) i sastoji se od sistema naučenih ideja i ponašanja. Oni nisu "aspekti" kulture; oni su dimenzije.

Kulturne dimenzije mogu biti različite u veličini, ali po definiciji je celu prožimaju.

Svi ovi su sistemi unutar svakog socijalnog (ili kulturnog) sistema. Oni su zasnovani na naučenom ponašanju, koje prevazilazi pojedince koji su naučili njihove delove.

Ako bilo koja dimenzija kulture nedostaje, po definiciji, sve nedostaju.

Vi nemožete "videti" dimenziju kulture ili društva, kao što možete videti pojedinca. Svaki pojedinac manifestuje svaku od šest dimenzija kulture. Slon. Svaka osoba manifestuje svih šest dimenzija kulture. Da bi postao socijalno svestan, animator mora biti u mogućnosti da analizira svih šest dimenzija, i njihove veze, iako on(a) može videti samo pojedince, a ne te dimenzije.

TEHNOLOŠKA DIMENZIJA ZAJEDNICE

Tehnološka dimenzija kulture je njen kapital, njena sredstva i veštine, i načini bavljenja fizičkim okruženjem. To je razlika između čovečanstva i prirode.

Zapamtite, nisu samo fizički alati koji čine tehnološku dimenziju kulture, nego su naučene ideje i ponašanja koja dozvoljavaju ljudskim bićima da izmisle, koriste i uče druge o tim alatima. Tehnologija je toliko kulturna dimenzija kao što su verovanja i oblici interakcije; ona je simbolična. Technologija je kulturna.

Ova kulturna dimenzija je ono što ekonomisti zovu "pravi kapital" (za razliku od finansijskog kapitala). To je nešto što je vredno, a što se ne proizvodi za direktnu potrošnju, nego da se koristi za povećanje proizvodnje (dakle i više bogatsva) u budućnosti; ulaganje.

U razvoju kapaciteta, to je jedan od šesnaest elemenata snage koji se menja (raste) kako organzicacija ili zajednica postaje jača. U ratu protiv siromaštva, tehnologija pruža važan skup oružja.

Za pojedinca ili porodicu, tehnologija uključuje kuću, nameštaj i objekte domaćinstva, uključujući kuhinjski aparat i pribor, prozore, vrata, krevete i lampe.

Jezik, koji je jedan od bitnih obeležja ljudskosti, pripada tehnološkoj dimenziji (to je alat). To ide uz pomagala komunikaciju kao što su radio, telefon, TV, blekberi, knjige i pisaće mašine (sada kompjuteri).

U organizaciji, tehnologija uključuje stolove, kompjutere, papir, stolice, olovke, kancelarijski prostor, telefone, sanitarne prostorije i sobe za ručavanje. Neke organizacije imaju određene tehnologije: fudbalske lopte, stative, i uniforme za fudbalske klubove, table, stolovi i krede za škole, oltare, svešteničke odeće i klupe za crkve, pištolje, tejzere i palice za policijske snage, transmitere, štandove za zvuk, i mikrofone za radio stanice.

U zajednici, komunalna tehnologija uključuje objekte kao što su javni toaleti i česme, putevi, pijace, ambulante, škole, saobraćajni znakovi, parkovi, centri zajednice, biblioteke, sportski tereni. U privatnom vlasništvu zajednice tehnologije mogu da sadrže prodavnice, fabrike, kuće i restorane.

Kada facilitator podstiče zajednicu da izgradi javni toalet ili bunar, nova tehnologija je uvedena. Bunar (ili javni toalet) je koliko alat (i investicija) kao što je čekić ili računar.

U principu (tj. postoje izuzeci) tehnologija je verovatno najlakši od šest dimenzija za uvođenje kulturne i društvene promene. Lakše je da se uvede radio tranzistor nego da se uvedu nova verska ubeđenja, novi set vrednosti ili novi oblik porodice.

Paradoksalno, međutim, uvođenje novih tehnologija (po izumu ili zaduživanju) će dovesti do promena u svim ostalim pet dimenzija kulture.

Zapamtite uvek postoje izuzeci, u Amiš društvu, na primer, postoji svesna komunalna odluka da se odupre uvođenju novih tehnologija. Oni se oslanjaju na očuvanju starih tehnologija (bez traktora, bez automobila, bez radija), kao što su kočije i plugovi, da pojačaju osećaj kulturnog identiteta.

Te promene se nemogu lako predvideti, niti su one uvek u željenom pravcu. Nakon što su se desile, one mogu izgledati logične, iako nisu predviđene ranije.

Kroz celu ljudsku istoriju, tehnologija se menja tako što postaje složenija, sofisticirana, i sa većom kontrolom nad energijom. Jedan oblik odmah ne zameni drugi (konjski bičevi su izašli iz mode nakon što je automobil zamenio konja više od jednog veka promene).

Obično su promene akumulativne, starije alatke i tehnologije izumiru što postaju relativno manje korisne, manje efikasne i skuplje. Kroz široku istoriju, prikupljanje i lov je zamenjen poljoprivredom (osim u nekoliko manjih zaostalih grupa). Isto tako, poljoprivreda ustupa industriji. Gde je tehnologija veoma napredna (npr. u oblasti informacionih tehnologija, kompjutera, interneta) ona je praktikovana u veoma malom procentu svetskog stanovništva.

Ljudi koji se još uvek bave starijim, manje efikasnim tehnologijama često su marginalizovani i suočavaju se sa siromaštvom (npr. skupljači i lovci).

Tehnologiju koja bi mogla da bude uvedena od strane mobilizatora može pripadati medicini (klinike i medicina) i zdravstvu (čista voda, higijena), školskim zgradama ili pokrivenim pijacama u ruralnim područjima. Postoje stanovnici koji obično nisu svesni njih, oni jednostavno nisu njih imali, pre nego što mobilisani da ih dobiju.

Facilitator treba da bude spreman da razume posledice na druge dimenzije kulture uvođenjem promena u tehnološkoj dimenziji.

EKONOMSKA DIMENZIJA ZAJEDNICE

Ekonomska dimenzija kulture su njeni različiti načini i sredstva za proizvodnju i izdvajanje korisnih i oskudnih roba i usluga (bogatstva), bilo da je to kroz davanje poklona, obaveze, trampe, na tržištu trgovine, ili državnih izdvajanja.

To nije fizička stavka kao što su novac koji čini ekonomsku dimenziju kulture, nego su ideje i ponašanja koja daju vrednost novcu (i drugim predmetima) od strane ljudi koji su stvorili ekonomske sisteme koji koriste. Bogatstvo nije samo novac, kao što siromaštvo nije samo odsustvo novca.

Bogatstvo je među šesnaest elemente snage zajednice ili organizacione sposobnosti. Kada organizacija ili zajednica ima više bogatstva (da može da kontroliše, kao organizacija ili zajednica) onda ima više snage i više mogućnosti da se postigne ono što želi da postigne.

Kroz široki tok ljudske istorije, opšti trend u ekonomskim promenema je od jednostavnih do složenijih. Jedan sistem odmah ne zameni drugi, ali novi sistemi su dodati, i oni manje korisni polako zamru.

U jednostavnim malim grupama, bogatstvo (sve što je oskudno i korisno) je podeljeno jednostavnim porodičnim obavezama.  Kada neko dođe kući sa nešto hrane ili odeće, to je podeljeno među drugim članovima porodice, bez očekivanja da se odmah zauzvrati.

Kako društva postaju složenija, i različite grupe dolaze u kontakt jedni sa drugima, jednostavne trgovine kroz različite oblike razmene su stečene. Distribucija u okviru svake porodične grupe ostaje manje-više ista.

Kako razmena postaje složenija i veća, nove institucije su dodate da se pojednostavi računovodstvo: valuta, računi, banke, krediti, kreditne kartice, debitne kartice. To odmah ne uklanja ranije oblike, ali davanje i porodična distribucija, na kraju postaje relativno mala među širokom spektru distributivnih sistema, tako razmena postaje manje važna.

Imajte na umu da valuta (novac) i sama nema suštinske važnosti. Ona ima vrednost samo zbog društva –– zajednica; kultura –– ima neke pripisane vrednosti na nju.   Novčanicu od sto dolara, na primer, možete koristiti da biste započeli požar ili zamotati duvan u cigarete, ali njena nominalna vrednost vredi mnogo više od toga.

U bilo kojoj zajednici, naći će te različite vidove distribucije bogatstva. To je važno za vas da naučite šta su one, i šta se može dati, šta razmeniti i šta kupovati i prodavati.

U mnogim društvima se neke stvari nemogu izdvojena od kupovine, kao što su seksualne usluge, supružnici, gostoprimstvo, deca, zabava, i sitnice. Učenje kako su raspoređeni i pod kojim uslovima i između kojih, je deo istraživanja što treba da uradite.

Kada se zajednica odluči da izdvoji vodu na osnovu jedne rate za sve rezidencije, ili da ga dodeli na osnovu plaćanja za svaki kontejner vode koja se troši, onda se izbor pravi između dva veoma različita sistema ekonomski distribucije .

Animator bi trebalo da podstakne zajednicu da bira šta hoće tako da bude u skladu sa važećim vrednostima i stavovima. (A dobri mobilizator neće pokušati da nametne njenu ili njegovu ideju o tome šta će biti najbolji sistem distribucije, pripadnicima zajednice, svi od njih, moraju doći do koncenzusa odluke).

POLITIČKA DIMENZIJA ZAJEDNICE

Politička dimenzija kulture su njeni različiti načini i sredstva raspodele moći, uticaja i odlučivanja. To nije isto što i ideologija, koja spada u dimenziju vrednosti (zajedničke ideje o tome šta je dobro i loše). To uključuje, ali nije ograničeno na, vrste vlada i sisteme upravljanja. Ona takođe uključuje i kako ljudi u malim bendovima donose odluke, kada nemaju priznatog lidera.

Politička moć je među šesnaest elemenata moći zajednice ili organizacione sposobnosti. Što ima više političke moći i uticaja, to više može da uradi ono što želi.

Animator mora biti u stanju da identifikuje različite vrste lidera u zajednici. Neki mogu imati tradicionalne ili birokratske vlasti, a drugi mogu da imaju karizmatične lične kvalitete. Prilikom rada sa zajednicom, animator mora biti u stanju da pomogne razvoj postojećih vlasti i sistem odlučivanja da bi promovisao jedinstvo zajednice i grupno donošenje odluka koje će koristiti cela zajednica, a ne samo nosilac interesa.

U širokoj ljudskoj istoriji, vođstvo (moć i uticaj) je prvo difuzno, privremeno i minimalno. U maloj grupi sakupljača i lovaca, lider može da bude svako ko je predložio i organizovao lov.

U malim grupama, nije bilo šefova, starešina ili kraljeva, a te grupe su imenovane od strane antropologa kao "vođe"; (bez glave).

Kao što istorija napreduje, politički sistemi postaju složeniji, i moć i uticaj se povećavaju i utiče na veći broj ljudi. Nivoi političke sofisticiranosti i hijerarhije, se kreće od vođe, grupe, plemena, do carstva i nacionalne države.

U najjednostavnijoj grupi, postoji veoma malo razlika između iznosa moći i uticaj lidera i najmanjeg člana grupe. Uporedite to sa razlikom u iznosu moći i uticaja predsednika SAD i nekog čistača toaleta u nekom od slam hotela Vašingtona.

Zajednice, uključujući i one u kojima radite, sve imaju neki politički sistem, i neko rastojanje između najvišeg i najmanjeg nivoa vlasti između pojedinaca i grupa. Vaš prvi zadatak je da razumete kako ona funkcioniše, kako se moć i uticaj distribuiraju (ne uvek na isti način) i kakve promene se dešavaju.

Imaćete neki uticaj na te snage aranžmana dok stimulišete formiranje odbora za razvoj. I bićete odgovorni za podsticanje povećanja političke kompleksnosti, ako je to prvi takav odbor u toj zajednici.

INSTITUCIONALNA DIMENZIJA ZAJEDNICE

Socijalna ili institucionalna dimenzija kulture je sačinjena od načina na koje ljudi deluju, komuniciraju jedni među drugima, reaguju, i očekuju jedni druge da se ponašaju i budu u interakciji. To uključuje takve institucije kao brak ili prijateljstvo, uloge kao što su majke ili policajac, status ili klase, i druge obrasce ljudskog ponašanja.

Institucionalnia dimenzija društva je ono što mnogi koji nisu sociolozi prvo misle kada čuju reč "sociologija". To je samo jedna od šest dimenzija društvene organizacije (kulture), međutim.

Dimenzija ima veze sa tome kako ljudi deluju u odnosu jedni na druge, njihova očekivanja, njihove pretpostavke, predrasude, prognoze, odgovore i njihove reakcije. Ona gleda na obrasce odnosa ponekad identifikovane kao uloge i statuse, kao i formiranje grupa i institucija koje proizilaze iz ovih obrazaca.

"Svekrva," na primer, je i uloga (sa statusom) i institucija. U zajednici, društvene organizacija zajednice je zbir svih ovih međusobnih odnosa i dezena.

Nivo organizacije (ili organizacione složenosti), stepen podele rada, stepen podele uloga i funkcija, je jedan od šesnaest elemenata snage zajednice ili organizacione sposobnosti.  Što je više organizovana i efikasnije organizovanija, (a vi kao mobilizator možete da pomognete da postane takva), to više ima kapaciteta da ostvari svoje komunalne ili organizacione ciljeve.

Kao i sa drugim dimenzijama, u istoriji, opšti pokret je od jednostavnih do složenih. U početnim jednostavnim društvima, porodica je bila zajednica, i društvo.

Porodica je definisala sve uloge i statuse. Kako su društva postajala složenija, prvo su porodice postajale složenije, a zatim su se novi ne porodični odnosi razvili i postali priznati. Kasnije, značaj porodice je opao u odnosu na mnoge druge vrste odnosa.

Svaki put kada je stvorena nova uloga, sa svojim dužnostima, odgovornostima, pravima i očekivanim obrascima ponašanja, društvo postaje složenije. Ako podstićete formiranje novog odbora za razvoj, sa službenim pozicijama i članstvom, onda je zajednica postaje toliko više složenija.

Male seoske zajednice, bez zdravstvenih klinika ili škola, vrlo verovatno su sastavljene od stanovnika koji su povezani jedni sa drugima kroz porekla i / ili brak. Ako vi stimulišete zajednicu da izgradi školu ili kliniku, sa plaćenimnastavnicima ili zdravstvenim radnicima (obično autsajderi), onda ste povećali društvenu složenosti te zajednice.

U tom smislu, možda je socijalna dimenzija slična tehnološkoj dimenziji u tome što je manje teška (od druge dimenzije, naročito dve poslednje) u uvođenju društvene promene. Kao i kod svih šest dimenzija, promene u jednoj, kao što je socijalna dimenzija će imati efekte u svakoj od ostalih pet dimenzija.

Za animatora da bi bio uspešan, on ili ona moraju da znaju šta su lokalne institucije, koje su različite uloge muškaraca i žena, i koji su glavni oblici socijalne interakcije.

ESTETSKA / VREDNOSNA DIMENZIJA ZAJEDNICE

Estetska / vrednosna dimenzija kulture je struktura ideja, ponekad paradoksalna, nedosledna ili kontradiktorna, koje imaju o dobrom i lošem, o lepom i ružnom, i oko ispravnog i pogrešnog, koja su opravdanja koje ljudi navode da objasne svoje akcije.

Tri ose duž koje ljudi čine sudove su zavisne od onoga što nauče od detinjstva. Ovo uključuje suđenje između ispravnog i pogrešnog, dobrog i lošeg, kao i između lepog i ružnog, a sve se zasnivaju na društvenim i zajedničkim vrednostima.

Oni nisu stečeni kroz naše gene, nego preko naših socijalizacija. To podrazumeva da oni mogu biti ponovo naučeni, da možemo da promenimo naše presude.

Vrednosti, međutim, se neverovatno teško menjaju u zajednici, posebno ako stanovnici smatraju da je pokušaj napravljen da ih menjate. Oni se menjaju, kako se i standardi zajednice razvijaju, ali ta promena ne može biti žurna ili vođena kroz vanjske uticaje ili svesne manipulacije.

Zajednička standardi zajednice su važni u ličnog identiteta i identitetu zajednice, koje je u velikoj meri je pitanje u koje se vrednosti veruje. Stepen do kojeg organizacioni članovi ili članovi zajednice dele vrednosti, i / ili poštovanje vrednosti jednih drugih, je važna komponenta među šesnaest elemenata snage i kapaciteta.

Vrednosti imaju tendenciju da se menjaju kako zajednica postaje složenija, više heterogena, više povezana sa svetom. Promene u vrednosti imaju tendenciju da su više rezultat tehnoloških promena, promena društvene organizacije, a manje po propovedi ili predavanja za direktnu promenu.

Čini se da ne postoji opšte uputstvo za promene u ljudskoj istoriji, da presude postaju liberalnije, tolerantnije, više katoličke, više eklektične –– ili manje –– kako društva postaju složenija i sofisticirana. Zajednica na bilo kojem kraju spektra društvene složenosti prikazuje standarde različitih stepene ili fleksibilnosti.

Uprkos tom opsegu, u bilo kojoj zajednici obično postoji uzak opseg vrednosti među stanovništvom. Urbana i heterogena zajednica imaju tendenciju da imaju šire varijacije u vrednostima i estetici.

Prestiž, jedan od tri elementa nejednakosti, postaje veći što se društva kreću od jednostavnih do složenih. Velika različitost u prestižu domara u odnosu na predsednika u Vašingtonu bi bila neshvatljiva među jednakim društvima kao što su Pigmeji.

Nije lako predvideti standarde vrednosti bilo koje zajednice pre nego što odete tamo da živite i da saznate kako da radite u zajednici. Zbog njihove važnosti, međutim, potrebno je da, mobilizator nauči koliko može o standardima zajednice, a ne da smatra da su oni isti kao lični standardi.

One overall trend is that, in more complex communities, with more inequality, the gap between those with highest prestige (a value assessment) and those with lowest, is greater.

Dok uvođenje novih objekata i usluga u zajednici može na kraju dovesti do promene u standardima zajednice, sve što mobilizator predlaže mora da bude u okviru preovlađujućih skupova vrednosti zajednice. Kad god animator uvodi nove načine obavljanja stvari u zajednici, važeće vrednosti, bilo kako kontradiktorne i raznovrsne, se moraju uzeti u obzir.

VEROVANJA / IDEJNE DIMENZIJE ZAJEDNICE

Verovanja / Idejne dimenzije kulture (svetski pogled) je još jedna struktura ideja, ponekad kontradiktorna, koje ljudi imaju o prirodi svemira, svetu oko njih, njihove uloge u njemu, i prirode vremena, stvari i ponašanja.

Ova dimenzija se ponekad smatra da je religija naroda. To je šira kategorija, i sadrži ateistička verovanja, na primer, da je čovek stvorio Boga u svom obliku. To uključuje zajednička verovanja o tome kako je nastao svemir, kako radi i šta je realnost.

To je religija –– i više.

Kada ispustite olovku na pod, vi pokazujete vaše verovanje u gravitaciju.

Kada kažete da je sunce izašlo ujutru (što nije istina; zemlja se okreće), vi izražavate pogled na svet koji je davno nestao.

Ako ste vi, kao mobilizator, viđeni kao neko ko napada na verovanja ljudi, naći ćete svoj rad otežan, i opoziciju na vas i vaše ciljeve, kao i neuspeh kao mobilizator. Bilo da želite ili ne želite da se suprotstavite lokalnom verovanju, vi morate da izgledate kao da ne želite da ih menjate.

U širokom razmetu judskog postojanja, opšti trend promena je bilo smanjenje broja božanstava, kao i smanjivanje razlike u prostoru za sekularni prostor. Od lokalnih politeizma sa mnogo bogova, ljudi su prešli u politeizam sa manje bogova, od kojeg su ljudi prešli u monoteizam (jedan Bog), i odatle sledi povećanje u procentu ljudi koji ne veruju u boga.

U iskustvu čovečanstva, čini se da one grupe sa lokalnim tradicionalnim bogovima imaju tendenciju da budu više tolerantni prema drugim bogovima nego oni u takozvanim "univerzalnim" religijama koje kažu da samo one imaju pravi odgovor. Veliki ratovi su se borili oko religije (ironije je ta da većina religija poziv za mir i toleranciju), i to bi trebalo da bude upozorenje mobilizatoru o meri u kojoj ljudi imaju vatreno uverenja.

Animator mora da nauči, studira i da budu svestan šta su preovladavajuća verovanja u zajednici. Da bi bio efikasno katalizator društvenih promena, animator mora da daje predloge i promoviše aktivnosti koje ne vređaju preovlađavajuća verovanja, a koja su u skladu sa, ili u najmanju ruku prikladna, postojećim verovanjima i konceptima o tome kako svemir funkcioniše.

SVIH ŠEST DIMENZIJA SU U SVAKOM DELU KULTURE

Važna stvar da se zapamti je da u svakom društvu, u bilo kojoj zajednici, u bilo kojoj instituciji, u bilo kojoj interakciji između pojedinaca, postoji element kulture koji uključuje nešto od svake od tih šest kulturnih dimenzija. Sve te dimenzije su naučene od rođenja. Novorođena deca su kao životinje, ne još ljudska bića. On ili ona počinje sa učenjem kulture (humaniziranje) odmah (na primer, kada piju mleko iz dojke) u interakciji sa drugim ljudima, i tako počinje da postaje ljudska bića. (Mnogi kažu da ovaj proces humaniziranja počinje u materici).

Ovaj proces učenja, i postajanja ljudskog bića, nastavlja se sve do smrti. Ako ne učite, vi ste mrtvi.

Kada ste na sastanku, kada ste u učionici, kada upoznate nekoga licem u lice, bilo gde da ste, vi ste deo kulture, deo društveno-kulturnog sistem, i možete naći svih šest dimenzija. Ponekad, kada pokušamo da objektivno pogledamo kulturu na naučnom načinu, mi zaboravimo da smo mi sami deo kulture.

Alati koje koristimo, interakcije u kojima smo angažovani, verovanja i vrednosti koje držimo, sve su deo naše kulture, i deo našeg postojanja kao društvenih bića. Ako radimo svoj posao kao mobilizator u zajednici, osim one u kojoj smo odrasli, naše kulture će se razlikovati od onih koji žive u zajednici. Vidi: Akulturacija.

Mi nismo slobodni te obaveze, ako pokušavamo da mobilišemo sopstvenu zajednicu. Poslovica koja ilustruje antropološki princip je: " Čudna je riba koja zna za postojanje vode."

Naše postojanje i razumevanja nas samih, je proizvod naše kulture i naše socijalizacije u njoj, i mi nismo svesni prirode te kulture. Kao riba koja nikada nije bila van vode (i koja može da uporedi sa odsustvom vode) mi nemožemo i ne postojimo van kulture.

POVEZANOST IMA PRAKTIČNU PRIMENU

Za mobilizatora, i za svakoga ko je učestvovao u bilo kojoj razvojnoj aktivnosti, važan deo svega toga je raznovrsnost međuveze između tih kulturnih dimenzija. Oni mogu biti uzročno i funkcionalno povezani. Tehnologija (za razliku od popularno držanih ideja), na primer, alati i veštine koje ih koriste, je deo kulture ili društvenog sistema kao što su i verovanja, igre, i način raspodele bogatstva.

Promene u bilo kojoj dimenziji ima posledice u svakoj od drugih dimenzija.  Uvođenje novih metoda dobijanja vode, na primer, zahteva uvođenje novih institucija da bi se novi vodovodni sistem održavao.

Učenje novih načina vršenja stvari će zahtevati učenje novih vrednosti i novih shvatanja. Promene u bilo kojoj dimenziji će početi promene, poput talasa na mirnom jezeru kada se baci kamen u njega, i na kraju svih šest dimenzija će se promeniti.

Da se ignorišu takve međusobne veze, dok se promoviše transfer tehnologije je urađen na vašu odgovornost (neočekivane i / ili neželjene rezultate mogu biti proizvedeni). Potrebno je da pažljivo pratite promene u zajednici u kojoj radite, i tražite posledice u promenama u svakoj dimenziji, jer one mogu da utiču na druge dimenzije.

POVEZANOST UTIČE NA SOCIJALNE PROMENE

Promena u jednoj kulturnoj dimenziji zahteva ne samo promene u drugim dimenzijama, nego i izaziva promene u drugim dimenzijama. Zato bi trebalo da se napravi uviđaj socijalnih uticaj svih projekata, velikih i malih.

Kako postajete iskusniji, moći ćete da vidite neke promene koje slede, kao rezultat pojave novih načina vršenja stvari. Što više možete predvideti takve promene, to možete biti više spremni za njih.

Što više možete predvideti promene u svakoj dimenziji, to više možete izmeniti svoje akcije, tako da zajednica može da se promeni na načine na koje vi želite. Zapamtite, međutim, da niste socijalni inženjer, i da ne možete precizno utvrditi kako će zajednica odgovoriti na vaš rad.

See: Preserving Culture.

ZAKLJUČAK, POTREBA DA MOBILIZATORI RAZUMEJU ZAJEDNICU

Da bi ste bili efikasni, kao mobilizator, da osnažite i jačate zajednice, vi treba da znate o prirodi zajednica, i kako se ponašaju. Zajednice su društvene i kulturne organizacije, i, kao takve, karakterisane su sa šest kulturnih dimenzija. Zajednice nisu iste kao ljudska lica, nego rastu i menjaju svoje skupove principa.

Ključ za razumevanje ovih karakteristika i principa je da se vidi šest dimenzije kulture, i njihove međusobne odnose. Među-veze između tih kulturnih⁽²⁾ dimenzije nisu ni jednostavne niti se lako predvide.

Animator mora biti svestan da oni postoje, i da neprestano podstiče posmatranja, analize, razmenu ideja, čitanje i pohađanje predavanja i seminare. U saradnji sa zajednicama, animator mora da nauči više o njihovoj kulturi, kao i dinamiku njihovih kulturnih dimenzija.

Šta je zajednica? Odgovor nije ni jednostavan ni brzo definisan. Važno je, međutim, za svakog aktivistu da to razume.

^Fusnote:(1) Kao društvene nauke, nepostoji razlika između sociologije i antropologije. One uče iste stvari i one koriste iste naučne metode. Njihova razlika leži u različitim istorijama. Antropologija duguje svoje poreklo evropskom imperijalizmu i diletantskoj kolekciji egzotičnih običaja i prakse od strane bogatih aristokrata koji su tražili zanimljiv hobi da razbiju svoje dosade. Sociologija duguje svoje poreklo industrijskoj revoluciji, rast ogromne razlike između vlasnika fabrike i onih koji nisu imali ništa da prodaju osim svog rada. Studija klasnih razlika je pokrenuta interesom da se olakšaju, ako ne i uklone, zloupotrebe razlike vlasti. Antropologija (reč) je formirana od spanjanja dve latinske reči, dok je sociologija formirana od strane dodavanja jedne grčke reči latinsku reči (Peter Morton-Vilijams).

^Fusnote:(2) Ovo nije teoretski rad, nego onaj čiji je cilj uvođenje mobilizatora ideji da je zajednica socio-kulturnog entitet izvan kolekcije pojedinaca, i da je razumevanje tog neophodno da se vodi intervencija mobilizacije kao faktor društvenih promena .  Marx, na primer, je mislio da dve osnovne kulturne dimenzije, tehnološka i ekonomska dimenzija, se menjaju u zavisnosti od dijalektike (tj. od poljoprivredne do industrijske), a četiri druge dimenzije slede u prilagođavanju tim materijalističkim promenama.  Weber, nasuprot, je mislio da gore navedene dve dimenzije, vrednosti (ideologije) i shvatanja (uverenja) su prve koje se menjaju (kao u protestantskoj revoluciji), a ostale četiri dimenzije se menjaju kao rezultat (tj. industrijska revolucija). Danas mi ne vidimo tako jednostavno međusobne odnose između dimenzija (a tu je i rasprava o interpretaciji), ali ipak priznajemo da se odnose jedni prema drugima. Vidi: Marx i Weber.

Vidi (Slike iz): http://faculty.olympic.edu/cbarker/deadsociologistsociety.htm

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn stranice Lurdes Sada

––»«––

Zadnja dopuna: 2012.06.27