Tweet
Prevodi:
Català
English
Español
Filipino/Tagalog
Français
Ελληνικά / Elliniká
Italiano
日本語 / Nihongo
Polszczyzna
Português
Romãnã
Српски / Srpski
Tiếng Việt
اردو / Urdu
Ostale strane
Moduli
Mapa sajta
Ključne reči
Kontakt
Korisni dokimenti
Korisni linkovi
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
FAKTORI SIROMAŠTVA
Velikih Pet
Autor: Fil Bartl, Dr.
Prevodilac: Adriana Dulić
Beleške za Radionicu
Koji su najvažniji faktori siromaštva?
Siromaštvo je Društveni Problem:
Mi smo svi ponekad osetili nedostatak gotovine. To je pojedinačno iskustvo. To nije isto ko društveni problem siromaštva. Dok su pare mera bogatstva, nedostatak gotovine može biti mera nedostatka bogatstva, ali to nije društveni problem siromaštva. Proverite "Principi."
Siromaštvo kao društveni problem je duboko ugradjena rana koja se pruža kros svaku dimenziju kulture i društva. Ono obuhvata neprekidno niske stepene prihoda članova zajednice. Ono obuhvata nedostatak prilaza uslugama kao što su obrazovanje, tržišta, zdravstvo, nedostatak sposobnosti za donošenje odluka, i nedostatak javnih objekata kao što su voda, putevi, javni promet, i komunikacija. Šta više, "duh siromaštva," dozvoljava članovima zajednice da veruju u i dele očajanje, bespomoćnost, ravnodušnost, i stidljivost. Siromaštvo, naročito faktori koji diprinose siromaštvu, je društveni problem, i njeno rešenje je društveno.
Mi ćemo naučiti na ovim stranicama za obuku da se nemožemo boriti protiv siromaštva kroz ublažavanje njenih simptoma, nego samo kroz napad na faktore siromaštva. Ovaj dokumenat nabraja i opisuje "Velikih Pet" faktora koji doprinose društvenom problemu siromaštva.
Jednostavan prenos gotovine, i ako je dat žrtvama siromaštva, neće smanjiti niti iskoreniti siromaštvo. Ono će samo ublažiti njene simptome u kratkotrajnom vremenskom periodu. To nije trajno rešenje. Siromaštvo je društveni problem kojem je potrebno društveno rešenje. To rešenje je čisto, svesno i namerno uklanjanje pet velikih faktora siromaštva.
Faktori, Uzroci i Istorija:
"Faktor" i "uzrok" baš nisu ista stvar. "Uzrok" se može smatrati nečem što doprinosi poreklu problema kao što je siromaštvo, dok se "faktor" može smatrati nečemu što doprinosi nastavku postojećeg problema.
Siromaštvo na svetskoj razmeri ima mnoe istorijske uzroke: kolonijalizam, ropstvo, rat i osvajanje. Izmedju uzroka i šta mi nazivamo faktorima koji održavaju uslove siromaštva postoji važna razlika. Razlika je u smislu šta mi možemo uraditi danas u vezi toga. Mi se nemožemo vratiti u prošlost i promeniti prošlost. Siromaštvo postoji. Siromaštvo je već prouzrokovano. Šta mi moemo potencijalno da promenimo su faktori koji doprinose siromaštvu.
Poznata je stvar da su mnoge nacije u Evropi, suočene sa poražavajući ratovima, kao što su Prvi i Drugi Svetski Rat, bile bačene u siromaštvo, gde su ljudi bili prinudjeni da zavise na milostinju, jedva preživljavajući. U roku vekova, same su se uzdigle i postale bujne i uticajne moderne nacije imućnih ljudi. Mi takodje znamo da mnoge druge nacije su ostale medju najmanje razvijenim na planeti, iako su bilioni dolara takozvane "pomoći" potrošene na njih. Zašto? Zato što faktori siromaštva nisu bili napadnuti, nego samo simptomi. Na makro ili državnom stepenu, nizak GDP (bruto domaćeg proizvoda) nije samo siromaštvo; nego simptom siromaštva, kao društvenog problema.
Faktori siromaštva (kao društvenog problema) su ovde nabrojani, neznanje, bolest, ravnodušnost, neiskrenost i zavisnost, mogu biti vidjeni jednostavno kao uslovi. Moralno rasudjenje nije namereno. Oni nisu dobri ili loši. Ako se grupa ljudi, kao društvo ili zajednica, odluči da umanji ili iskoreni siromaštvo, oni će morati, bez predrasuda, osmotriti i utvrditi ove faktore, i poduzeti akciju da ih otklone kao način iskorenja siromaštva.
Velikih pet, za uzvrat, doprinose sporednim faktorima kao što su nedostatak tržišta, slaba infrastruktura, slabo rukovodstvo, loše upravljanje, podzaposlenost, nedostatak sposobnosti, izostajanje, nedostatak kapitala i druge. Svaki od ovih je društveni problem, svaki prouzrokovan od jednog ili više velikih pet faktora, i svaki doprinosi nastavku siromaštva, i njihovo iskorenje je neophodno za iskorenje siromaštva.
Pogledajmo ukratko na svaki od ovih pet faktora.
Neznanje:
Neznanje se odnosi na nedostatak informacije, ili na nedostatak znanja. To se razlikuje od gluposti što se odnosi na nedostatak inteligencije, i razlikuje se od budalaštine što se odnosi na nedostatak mudrosti. To troje su često izmešani i mnogi ljudi pretpostavljaju da su ista stvar.
"Znanje je moć," kaže stara poslovica. Nažalost, neki ljudi, upoznati sa tom poslovicom, pokušaju da znanje zadrže za sebe (kao strategija za nabavku nepoštene prednosti), i sprečavaju druge pri sticanju znanja. Nemojte očekivati da ukoliko obučite nekoga pri nekoj veštini, ili sa njima podelite informaciju, da će ta veština ili informacija prirodno procuriti do ostatka zajednice.
Važno je utvrditi koja informacija nedostaje. Mnogi mobilizeri, ljudi dobre volje koji žele da pomognu unapredjenju zajednice, misle da je rešenje obrazovanje. Ali obrazovanje se odnosi na mnoge stvari. Neka informacija stečena kroz obrazovanje nije važna u nekim situacijama. Za farmera nije korisno znanje da Romeo i Džulijet oboje umru u Šekspirovoj predstavi, ali bi mu bilo korisno znati koja vrsta semena bi preživela u lokalnoj zemlji, i koja nebi.
Obuka u ovoj seriji dokumenata za unapredjenje zajednice obuhvataju (izmedju ostalog) prenos informacije. Nasuprot uopštenom obrazovanju, informacija ovde predstavljena je namenjena povećanju sposobnosti, ne uopštenoj prosvećenosti.
Bolest:
Kada zajednica ima visoku meru bolesti, izostajanje sa posla je visoko, produktivnost niska, i manje bogatstva je stvoreno. Sem patnje, neudobnosti i smrti koji su prouzrokovani bolešću, bolest je takodje jedan od najvažnijih faktora siromaštva u zajednici. Osećati se dobro ne samo da pomaže pojedincima koji su zdravi, nego i doprinosi iskorenju siromaštva u zajednici.
Ovde, kao i drugde, prevencija je bolja nego lek. To je jedan od osnovih načela pri PHC (primarne zdravstvene zaštite). Ekonomija je mnogo zdravija ukoliko je stanovništvo uvek zdravo; više nego kad su ljudi bolesni i zahtevaju lečenje. Zdravlje doprinosi iskorenju siromaštva više u obliku prilaza bezbednoj i čistoj pitkoj vodi, odvajanju sanitacije od vodovoda, znanje osnovne higijene i prevencije bolesti -- nego u obliku bolnica, doktora i lekova, koji su mnogo skuplja rešenja nego prevencija bolesti.
Nemojte zaboraviti da smo mi zabrinuti samo sa faktorima, ne uzrocima. To nije važno da li se tuberkuloza pojavila kada su se stranci prvo pojavili da trguju ili je endemska; nije važno da li se HIV koja nosi sidu pojavila jer ga je CIA stvorila kao biološko ratno oružje, ili se pojavila od zelenih majmuna u supi. To su mogući uzroci. Poznavanje uzroka neće iskoreniti bolest. Poznavanje faktora može dovesti do bolje higijene i stoga ponašanja koje će sprečiti bolesti, za njihovo konačno iskorenje.
Mnogi ljudi smatraju prilaz zdravstvenoj zaštiti pitanje ljudskih prava, umanjenje bola i bede i kvalitet života ljudi. To su sve vredni razlozi za doprinos zdravom stanovništvu. Šta mi ovde predlažemo, sem tih razloga, je da zdravo stanovništvo doprinosi iskorenju siromaštva, jer siromaštvo se nemeri samo sa visokom merom smrtnosti, nego takodje bolest doprinosi drugim aspektima siromaštva.
Ravnodušnost:
Ravnodušnost se odnosi na stanje kada ljudima nije stalo do ničega ili kada se osećaju toliko bespomoćno da ni nepokušavaju da bilo šta promene, da isprave nepravednost, da isprave grešku, ili poboljšaju uslove.
Ponekad, neki ljudi se osećaju toliko nesposobnim da bilo šta postignu da su ljubomorni na svoje rodjake ili ostale članove zajednice koji pokušavaju nešto da ostvare. Onda pokušaju da i tu osobu spuste do svog nivoa siromaštva. Ravnodušnost seje ravnodušnost.
Ponekad ravnodušnost je opravdana religioznim pravilima, "Prihvatite postojeće jer Bog odlučuje vašu sudbinu." Taj fatalizam može biti zloupotrebljen kao izgovor. Verovati da je sudbina odlučena od strane Boga je uredu, ukoliko prihvatimo da Bog može da odluči da bi trebali biti motivisani da sebe unapredimo. "Molite se Bogu, ali takodje veslajte do obale," Ruska poslovica, pokazuje da smo mi u božijim rukama, ali da mi takodje imamo odgovornost da sami sebi pomognemo.
Mi smo stvoreni sa mnogim sposobnostima: da biramo, da suradjujemo, da se organizujemo u poboljšanju kvaliteta našeg života; netreba da dozvolima da Bog ili Alah bude korišten kao izgovor da ništa na preduzmemo. To je isto toliko loše ko psovanje Boga. Moramo slaviti Boga i iskoristiti sposobnosti koje nam je Bog dao.
U borbi protiv siromaštva, mobilizer treba da koristi pohvalu i hrabrenje, tako da će ljudi (1) biti voljni i (2) naučiti kako da -- uzmu odgovornost za svoj sopstveni život.
Neiskrenost:
Kada sredstva, koja su namenjena da budu iskorištena za zajednične usluge i objekte, su preusmerena u privatne džepove nekoga u moćnoj poziciji, više od moralnosti je u pitanju. U ovoj seriji za obuku, mi predrasudjujemo da li je to dobro ili loše nego jednostavno ukazujemo da je to jedan od najvažnijih uzroka siromaštva. Neiskrenost medju ljudima koji su u poziciji poverenja i moći. Iznos koji je ukraden of javnosti, i koji je uživan od pojednica, je mnogo manji od sniženja u bogatstvu koje je namereno zajednici.
Iznos koji je ukraden nije isti iznosu sniženja u bogatstvu zajednice. Ekonomisti govore o "efektu množenja." Gde je nova investicija uložena, pozitivni efekat na ekonomiju je veći od stvorenog iznosa. Kada je investicija povučena iz opticaja, iznos bogatstva kojeg je zajednica lišena je veći od iznosa kojeg je kradljivac stekao. Kada državni službenik prihvati 100 dolara u uceni, društvena investicija je umanjena za oko 400 dolara u smanjenom bogatstvu društva.
Ironično je da se mi uznemirimo kada neki sitan kradljivac ukrade nešto na tržištu vredno deset dolara, a neki službenik može da pokrade hiljadu dolara iz javnog džepa, koja prouzrokuje štetu društvu vrednu četiri hiljade dolara, i mi ni nekaznimo drugog kradljivca. Mi čak šta više cenimo drugog kradljivca za njegovo prividno bogatstvo, i hvalimo ga što pomaže svojoj rodbini i susedima. Nasuprot tome, prvom kradljivcu je potrebna zaštita od policije od batina od ljudi na ulici.
Drugi kradljivac je jedan od najvažnijih uzroka siromaštva, dok prvi kradljivac je verovatno žrtva siromaštva koju je drugi kradkljivac prouzrokovao. Naš stav je više nego ironičan; naš stav je faktor koji doprinosi siromaštvu. Ako mi nagradjujemo te koji prouzrokuju štetu, i kaznimo te koji su žrtve, onda naš stav takodje doprinosi siromaštvu. Kada su pokradene pare iznešene iz zemlje i stavljene u stranu (na primer Švajcarsku) banku, onda one nedoprinose ništa državnoj ekonomiji; one samo pomažu zemlji gde se strana banka nalazi.
Zavisnost:
Zavisnost je prouzrokovana od primanja milostinju. U kratkotrajnom vremenskom periodu, kao u slučaju katastrofa, milostinja može biti neophodna preživljavanju. U dugotrajnom vremenskom roku, ta milostinja može doprineti propasti primaoca, i naročito nastavljanju siromaštva.
To je stav, i vera, da je neko toliko siromašan, toliko bespomoćan, da nemože ni sam sebi da pomogne, te stoga mora da zavisi od spoljne pomoći. Taj stav i vera je najveći samoopravdavajući faktor u produžavanju uslova gde jedan ili grupa zavise od spoljne pomoći.
Na ovom sajtu ima nekoliko dokumenata koje se obraćaju zavisnosti. Proverite: Zavisnost, i Otkrivanje Skrivenih Sredstava. Jedna od priča koja se koristi za prenošenje osnovih principa razvoja je priča o Muhamedu i Kanapu koja se koristi da pokaže princip da pomoć netreba biti u obliku milostinje koja slabi zajednicu jer podstiče zavisnost, nego u obliku koji unapredjuje zajednicu.
Metodologija unapredjenja zajednice je alternativa davanju milostinje (koja slabi), koja nudi pomoć, kapital, i obuku namenjenu siromašnim zajednicama za utvrdjivanje svojih sopstvenih sredstava i za uzimanje kontrole nad svojim razvojem što ih unapredjuje. Često puta, kada je projekat namenjen podsticanju sposobnosti oslanjanja na sebe, primaoci pomoći, pre obuke, očekuju, pretpostavljaju i nadaju se da će projekat samo omogućiti sredstva za izgradnju objekata i usluga u zajednici.
Od pet faktora siromaštva, sindrom zavisnosti je najveća briga za zajedničnog mobilizera.
Zaključak:
Ovih pet faktora nisu nezavisni jedni od drugih. Bolest doprinosi neznanju i ravnodušnosti. Neiskrenost doprinosi bolesti i zavisnosti. I tako dalje. Oni svi doprinose jedni drugom.
U bilo kojem procesu društvene promene, mi treba da "mislimo globalno, činimo lokalno." Velikih Pet faktora siromaštva deluju prošireno i duboko ugradjeni u kulturne stavove i prakse. Mi možemo pogrešno biti ubedjeni mi, na našem malom stepenu života, nežemo ništa uraditi oko toga.
Nemojte očajavati. Ako se svi obavežemo da se borimo protiv faktora siromaštva bez obzira na kakvoj smo poziciji, onda suma svog našeg truda, i efekat množenja svih naših akcija na druge, će dovesti do trulenja ovih faktora, i konačne pobede nad siromaštvom.
Materijal za obuku na ovom sajtu, je namenjen smanjenju siromaštva na dva polja, (1) smanjenju siromaštva kroz mobilizovanje grupa da se ujedine, organizuju i angažuju u pokretu, i (2) smanjenju ličnog siromaštva kroz stvaranje bogatstva kroz razoj mikro poduzeća.
Vi, kao mobilizer, ste u ključnoj poziciji da utičete na velikih pet faktora siromaštva. Kroz vašu mobilizaciju i obuku za smanjenje siromaštva, vi možete obezbediti da vaš sopstveni integritet ometa one koji bi pokvarili sistem, i podstiče sve učesnike da vežbaju napad na faktore siromaštva u toku njihovih akcija, kada ih vi vodite i obučite.
Velikih pet faktora siromaštva (kao društveni problem) obuhvataju: neznanje, bolest, ravnodušnost, neiskrenost i zavisnost.
Oni, za uzvrat, doprinose sporednim faktorima kao što su nedostatak tržišta, slaba infrastruktura, loše upravljanje, pod-zaposlenost, nedostatak veština, nedostatak kapitala, i drugo.
Rešenje društvenom problemu siromaštva zahteva društveno rešenje iskorenja faktora siromaštva.
––»«––
Uzdizanje publiciteta; Zdravstvo i Higijena:
 |