Glavna Stranica
 Središte


Prevodi:

Català
Ελληνικά
English
Español
Français
Italiano
Português
Română
Русский
中文 / Zhōngwén

                                        

Ostale Stranice:
Ključne reči
Moduli

Sociologija
Sociologija
Beleške Za Lekcije
Internet Diskusije
Središte

Korisni:
Mapa sajta
Kontakt
Korisni dokumenti
Korisne veze

Sadržaj:

Vrh
Duh zajednice
Gemeinschaft i Gesellschaft
Romanticiziranje zajednice
Zlonamerna
Suštinstvo
Sagrađena zajednica
Fusnota
Kraj

Sadržaj:

Vrh
Duh zajednice
Gemeinschaft i Gesellschaft
Romanticiziranje zajednice
Zlonamerna
Suštinstvo
Sagrađena zajednica
Fusnota
Kraj

Sadržaj:

Vrh
Duh zajednice
Gemeinschaft i Gesellschaft
Romanticiziranje zajednice
Zlonamerna
Suštinstvo
Sagrađena zajednica
Fusnota
Kraj

Sadržaj:

Vrh
Duh zajednice
Gemeinschaft i Gesellschaft
Romanticiziranje zajednice
Zlonamerna
Suštinstvo
Sagrađena zajednica
Fusnota
Kraj

Sadržaj:

Vrh
Duh zajednice
Gemeinschaft i Gesellschaft
Romanticiziranje zajednice
Zlonamerna
Suštinstvo
Sagrađena zajednica
Fusnota
Kraj

Sadržaj:

Vrh
Duh zajednice
Gemeinschaft i Gesellschaft
Romanticiziranje zajednice
Zlonamerna
Suštinstvo
Sagrađena zajednica
Fusnota
Kraj

KARAKTERISTIKE ZAJEDNICA

Autor: Fil Bartl, Dr.

Prevodilac: Adriana Dulić

Materijal Za Obuku

Da bi zajednica bila čitava i zdrava, ona mora biti zasnovana na ljubavi ljudi i brizi za druge. –– Millard Fuller

 

DUH ZAJEDNICE

Da bi sociologija ostala nauka, ona nemora da mandatira teološke odluke, kao što su postojanje ili ne postojanje duhova.

Za ta pitanja treba da vidite verskog savetnika. Izraz "duh zajednice" ovde nema teološko tumačenje. Ne postoji ništa natprirodno o zajednici, ili od bilo kojih društvenih institucija u društvu.

Šta je, dakle, duh zajednice?

Duh zajednice se odnosi na ideje koje članovi zajednice imaju o sebi i svojoj zajednici. To su obično pozitivni stavovi, optimistični o njenoj budućnosti, i koji podstiču altruizam i doprinos članova za dobrobit zajednice.

Lojalnost je među tim stavovima.

Tako je i optimizam.

Ovi stavovi se onda ogledaju u ponašanju njenih članova, i samim tim doprinose dobroj budućnosti te zajednice.

Kada su članovi zajednice "duhovni", oni nisu posednuti natprirodnim bićima, oni su aktivni i optimistični.

Oni su animirani.

Važna karakteristika zajednice je da su ljudi svesni da pripadaju njoj. Njihova lojalnost se može zvati njihov duh zajednice.

Koncept "duha zajednice"; nije ovde tehničko sociološki pojam, ali sam ga pomenuo kao način uvođenja važne, možda i definisane, karakteristke prirode zajednice. –– što sociolozi zovu "gemeinschaft."

Na nemačkom jeziku, reč "gemeinschaft" Jednostavno znači "zajednica."

Ali zbog nemačkog sociologa Ferdinand Tonnies, mi koristimo istu reč, na engleskom jeziku, u sociologiji, da znači neke stvari koje se mogu zvati osnovnim karakteristikama zajednica.

Ovaj koncept vodi duh zajednice nekoliko koraka napred.


GEMEINSCHAFT I GESELLSCHAFT

Tönnies suprotstavlja "gemeinschaft" sa "gesellschaft."

U nemačkom jeziku, "gesellschaft" je imenica koja znač "društvo."  U sociologiji, na engleskom jeziku, ona se koristi kao pridev da se okarakteriše suprotnost sa "gemeinschaft," i podrazumeva "hladno," formalno, više povezaoi sa urbanim nego ruralnim životom.

Šta je Tonnies objasnio, je pomak u vremenu, kako su društva postajala složenija, od neformalnih, ličnih i "kao selo" društvenih organizacija u više formalne, zasnovane na pravilima, "hladne" (bezlične) društvene organizacije.

Tamo gde su "gemeinschaft karakteristike," većina ljudi su znali jedni druge, i ljudi su bili u interakciji jedni sa drugima kao čitav narod, a ne kao puke uloge u socijalnom vakumu.

To je zanimljiva jezička smena.

Gde su zajednice nekada značile grupe ljudi, sa sopstvenom kulturom i društvenom organizacijom, u društvu kao celini, nemačka reč za zajednicu je počela da znači karakteristike zajednica, neformalne i lične.

To je pomak, kao od imenice do prideva. Da bi održali tu razliku, sociolozi imaju tendenciju da zadrže nemačku reč (gemeinschaft) za pridev, i englesku reč (zajednica) za imenicu.

Mi gledamo gemeinschaft kao nešto što nije "niti ili" , nego nešto što različite zajednice imaju u različitim stepenima.


ČUVAJTE SE ROMANTICIZIRANJA ZAJEDNICE

Neki ljudi vole život u gradu.

Drugi vole da žive u malim seoskim zajednicama. Za sada mii ćemo izostaviti pustinjake, prospektore i traperse.

Mi svi pravimo izbore i oni su na osnovu naših vrednosti i stavova.

Budući da već imamo ideje o karakteristikama različitih zajednica, mi smo osetljivi na idealizovanje one sa više Gemeinschaft ili one sa više gesellschaft.

Setimo se da, kao društveni naučnici, mi smo više zabrinuti sa "šta je" nego sa "šta treba da bude."

Gde zajednica ima više gemeinschaft, može biti jadno da se u njoj živi, gde svako zna tvoj posao, gde je ogovaranje jaka snaga koja drži ljude u redu, i gde postoji malo slobode da se ponaša ili oblači na ekscentrični način.

Za druge, oni imaju osećaj sigurnost kada ih svi poznaju, radije vole odsustvo potrebe donošenja odluka o verskim uverenjima i političkim izborima, i uživaju u udobnosti mnogih zajedničkih vrednosti i iskustava.

Nasuprot tome, gde zajednica ima više gesellschaft, može biti jadno ako ste anonimni i bez prijatelja, gde ste ignorisani veći deo dana, gde se bojite stranaca koji vas mogu povrediti ili ukrasti od vas, i gde niste sigurni šta su zakoni ili da li možete biti uhapšeni.

Za druge to može da bude radost što imaju slobodu da imaju manje kontrole nad njihovim stilovima života, slobodu da imaju bilo koja verska uvjerenja, bez nekoga ko pokušava to da ispravi, sloboda da se podrži bilo koji manjinski politički stav na raspolaganju, i da ne moraju da tračaju.

Mi moramo da pazimo kada ljudi govore ili pišu kako je zajednica, samo po sebi, idealna.

Neki zagovornici učešća zajednice pišu kao da postoji nešto suštinsko u zajednici koje opravdava njeno učešće. Mnogi autori, fikciije i dokumentatne literature, pišu kao da je ruralni ili život malog grada suštinski dobar, dok nekoliko drugih čini to isto za gradski život.

Skoncentrišimo se na "šta je" umesto "šta bi trebalo da bude."


DUH ZAJEDNICE MOŽE BITI MANJE ZLONAMERAN

Mala zajednica zavisi od neformalnih sredstava društvene kontrole, koji se oslanja na ogovaranje. Ponekad to ogovaranje može biti zlonamerno i nefunkcionalno. Ponekad su žrtve ogovaranja optužene, suđene i kažnjene iako su nevine, jer ogovaranje nema isti skup provera i ravnoteže, kao formalni sud.

Ako ste imali nesreću da budete predmet takve glasine, korišćene kao negativnu sankciju, bilo da li ste krivi ili ne, vi ćete znati kolika je kazna, i možda ćete zaželeti mirnu zatvorsku ćeliju.

Iako mi ponekad koristimo termin "toplo," da ukažemo na kvalitete gemeinschaft, budite oprezni da ne mislite da to znači da život u zajednici je mekan i udoban.

Karakteristike gemeinschaft znače da je zajednica dovoljno mala za većinu članova da znaju jedni druge, da se društvena kontrola zasniva na neformalnim metodama (ogovaranje), a ne na formalnim zakonima ili praviimla, i da podele rada i uloga budu manje kruta i formalna. Za neke ljude, to može biti teško i neprijatno. Iako je "jedinstvo" deo reči "zajednica," ne postoji garancija da je zajednica ujedinjena ili skladna.

Socijalni raskol može biti dugačak i gorak, i ponekad trajati više generacija. Oni mogu biti zasnovani na klanovima, kastama, klasama, starosti, polu, etničkoj pripadnosti, jeziku, veroispovesti, prihodu –– sve stvari i društvene organizacije.


SUŠTINSTVO:IDENTITET I STEREOTIPI

Svaka zajednica je različita.

Mi, kao ljudi i kako smo socijalizovani, imamo tendenciju da generalizujemo na osnovu nekoliko specifičnih obzervacija.

To je normalno, i tako učimo jezik.

Ponekad, kada primenimo ovu metodu na neke aspekte života možemo da se nađemo u nevolji.

Mi koristimo reč "suštinstvo" da označimo proces u kom vidimo ličnosti i karakteristike jedne ili dve članice zajednice, a onda izvedemo stereotipe karakteristika cele zajednice.

Ovo nije uvek loša stvar.

Članovi zajednice su ponosni na svoj identitet, i ponekad vide neke od tih karakteristika kao prednosti na koje su ponosni. Ona doprinosi lojalnosti i ponosu elemenata gemeinschaft.

To može biti, međutim, oblik etnocentrizma koji preuveličava neke od karakteristika zajednice, i onda se koristi da se spusti nivo javnog poštovanja te zajednice.

Napomena o etničkim stereotipima.

Da li ste primetili kada komičar pravi viceve o etničkoj grupi ili zajednici, da su vicevi prihvatljivi kada je on / ona član te zajednice ili etničke grupe?

Ako su vicevi napravljeni od strane članova mejnstrim društva, oni mogu biti tretirani kao uvredljivi. Smeh i šta čini neke stvari smešnim je važan pokazatelj za sociologe.

To nam govori mnogo o tome koje su osetljive teme u zajednici.


SAGRADENE ZAJEDNICE

Tradicionalni i pravoslavni pojam zajednice je da je ruralna, sa različitim geografskim i stanovništvim granicama, malih i baziranih na agrokulturi, pecanju i sličnim tehnologijama.

Sada je vreme da se probije iz uskovidnosti, i odbacite taj model koji je nadživeo svoju korisnost.  Nova vrsta zajednica sada nastaje i razvija se. Vidi: Neo Gemeinschaft.

Kako su društva postajala sve više urbana, više formalna, složenija, sa podelom rada, podelom uloga, međuzavisnosti, oni su razvili još više karakteristika gesellschaft.

Možda postoji prirodna potreba, ili barem jaka želja ljudi, da je veći deo svoje svakodnevne socijalne interakcije sa poznatim licima, za razliku od stranaca koji su u interakciji sa ravnom ili jednom dimenzijom uloge.

Dovoljno je ovde reći da su urbanizacija i otuđenja dali povoda izgrađenoj zajednici, u kojima nema geografskih granica, nije nastao i rastao u prirodnim i neplanskom načinu, a može biti u gradovima ili na Internetu.

Neki od tih novih zajednica se sastoje od dobrovoljnih udruženja pojedinaca koji mogu da dele interesovanja ili strasti, kao u železničkim klubovima, plesu, šahu, vojnoj obuci, međunarodnom razvoju, bejzbolu, mejsonima, građanskoj slobodi ili navijačkim klubovima.

Ovo su dobrovoljne, neprofitne organizacije, često zvan NVO (nevladine organizacija).

Članovi nisu plaćeni, ali oni doniraju svoje vreme i trud za rad organizacija.

Formiranje stambenih opština i kibuca je još jedan način da se namerno stvaraju izgrađene zajednice.

Osnovne manifestacija želje za gemeinschaft mogu se naći u takvim urbanim praksama kao učenje ime poštara, vozača autobusa, bibliotekara, lica na ulici, apotekara ili prodavca (kafić, deli, video prodavnica, pošta, restoran, druge uslužne ustanove), kao i pozdravljanje po imenu dnevno.

Ista praksa se može naći na radnom mestu.

Možda postoji formalna organizaciona struktura, ali ljudi prave prijatelje i poznanike koji možda prevazilaze zvanične organizacione linije.

Osim formalne uslove za saradnju, timski rad može da razvije odnose koji prevazilaze ono što je potrebno.

Oni mogu organizovati klizačku zabavu, piknik kompanije, ples, zajedničke posete igrama ili roštilj.

Naravno, kao što su Bhushan Crossman i Colleen Tompson otkrili, u našem kursu Sociologije 160, klase studenata i instruktora prolaze kroz proces počinjuči kao stranci.

Oni su naučili jedni o drugima, i na kraju kursa, naravno, značajne socijalizacije su se odigrale, što podseća na porodicu, i gemeinschaft je generisana, što podseća na zajednicu.

Mnoge izgrađene zajednice su proizvod urbanizacije, gde gradovi mogu okupiti ljude sličnih interesa i vrednosti.

Ovo traje od porekla gradova.Odnosi na dugo rastojanje između takvih grupa sličnih interesa je produžetak svake konstruisane zajednice.

Sada, sa pojavom Interneta i e-mail, novoizgrađene zajednice se formiraju, mnoge koje ne mogu sebe nazvati zajednicom i udruženjima ljudi sa sličnim interesima, i drugi koji su namerno konstruisani i formirani kao on-line zajednice.

Da preformuliše Forest Gamp, "zajednica je ono što zajednica radi. "


FUSNOTA

1.  Možda su Masoni među najstarijim izgrađenim zajednicama. Oni tvrde da imaju poreklo od Masona koji su gradili piramide.
U svakom slučaju, dobrovoljna udruženja su duboko ukorenjena u istoriji, i mogu biti među prvim ljudskim odgovorima na rast u gesellschaft koji je bio povezan sa urbanizacijom.

──»«──

Vidi: Šta je Zajednica?

──»«──
Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora
i povežete se nazad na www.cec.vcn.bc.ca
Ovu veb lokaciju održava Mreža vankuverske zajednice (VCN)

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn stranice Lurdes Sada
––»«––
Zadnja dopuna: 2012.06.27

 Glavna Stranica