Tweet Prevodi:
'العربية / al-ʿarabīyah |
OTKRIVANJE SKRIVENIH SREDSTAVAAutor: Fil Bartl, Dr.Prevodilac: Adriana DulićDokumenti Za ObukuIsečak: Samo snabdevanje zajednice sa sredstvima podstiče zavisnost zajednice na pomoć u budućnosti. Održavajući razvoj zajednice, eliminisanje siromaštva, napredak u sposobnosti oslanjanja na samog sebe, zahteva od zajednice da koristi svoja sopstvena sredstva. Dok zajednica može da prihvati odredjenu spoljnu pomoć, to nemože uraditi na takav način koji će je napraviti zavisnim ood toga. Srećom svaka zajednica ima sredstva, često skrivena; i naš zadatak je da ih nadjemo. Uvod: Naš cilj je održavajući razvoj, eliminisanje siromaštva, zajednična sposobnost da se oslanja na sebe, pri zajednicama sa niskim prihodima. Mi želimo da pomognemo. Ali naša pomoć može biti opasna; naša pomoć može doprineti siromaštvu, stagnaciji i zavisnosti. Šta je nama potrebno je da bolje razumemo prirodu siromaštva i prirodu razvoja, tako da bi mogli da ponudimo iskrenu pomoć, pomoć koja doprinosu eliminisanju zavisnosti na nastavak pomoći, a ne nastavku siromaštva i zavisnosti. Siromaštvo Nije Apsolutno: Nijedna zajednica nije totalno i apsolutno siromašna. Dok god zajednica ima ljudska bića koja žive u njoj, onda ona mora da ima barem neka stredstva koja su dovoljna da dozvoljavaju njenim stanovnicima da prežive. Ako je zajednica samo arheološko mesto, bez živih stanovnika, onda više nije zajednica. Nijedna živa zajednica nije apsolutno siromašna. "Oh!" vi kažete, "ali ljudi nemaju cipele niti čistu vodu, imaju lošu ishranu i visoku smrtnost dece i bespismenost i apatiju i bolesti i netolerantnost. Potrebna im je pomoć!" Da, pomoć im je potrebna ali mi, koji smo zainteresovani u održavajući razvoj, moramo biti oprezni sa kakvom pomoći mi njima nudimo. Svaka zajednica ima sredstva. Važno je da upamtite da svaka zajednica ima odredjena sredstva. Zašto? Da bi unapredili zajednicu, mi moramo da oslobodimo ta skrivena sredstva. Ako ćemo pomoći, moramo da pomognemo na načine koji će unaprediti ne oslabiti zajednicu. Ako mi spustimo sredstva sa padobranom u zajednicu bez korišćenja unutrašnjih sredstava, mi ćemo doprineti atrofiji zajednice. To be doprinelo povećanju zavisnosti na spoljnu pomoć, i time nastavilo dugotrajno siromaštvo. Šta su Sredstva? Sredstva su bilo koji proizvod ili usluga koje su relativno retke i relativno korisne; ukratko ona imaju vrednost, ona su bogatstvo. Ne samo bilo koje bogatstvo, nego bogatstvo koje može biti ili ima potencijal da bude korišteno kao ulaganje, kao nešto što može biti korišteno za proizvodnju nekog drugog željenog proizvoda. Ona su sirov materijal proizvodne aktivnosti; u slučaju zajednice, ona su ulaganje u zajednični projekat. Najčešće sredstvo za zajednični projekat je gotovina; gotovina je najtekućniji ili najpretvorljivi oblik sredstava, jer se može koristiti za kupovinu ili unajmljivanje pravih sredstava (proizvoda ili usluga). Gotovina je obično retka, medjutim, i siromašne zajednice će morati da pronadju ne-gotovinska sredstva, i da pokušaju da ih pretvore u gotovinu, ili u neka druga sredstva koja će biti korisna izabranom zajedničnom projektu. Zajednična sredstva obuhvataju mnoga ne-gotovinska i usluge. Pomislite na raznorazna sredstva koja će biti potrebna zajednici za njen prioritetni projekat. Potrebna će joj biti zemlja, mesto za lociranje projekta. Potrebna će joj biti alati za sprovodjenje projekta. Potreba će joj biti sirovi materijali za pretvaranje u proizvode, potrebna će joj biti radna snaga, kao i mehanička energija kao što su struja, sunce, vetar, voda. Druga vrsta ljudskih sredstava je mentalna, ljudi koji će pomoći pri planiranju, nadgledanju, donošenju odluka, rukovodjenju, raportiranju; to su sve sredstva koja će biti potrebna, i koja se mogu naći u okviru zajednice. Važna stvar je da se ne podcene ta ne-gotovinska sredstva, i da se na njih stavi poštena gotovinska ili tržišna vrednost (uključujući vreme i napor proveden u uspostavljanju komiteta i izvršnog odbora zajednice). Članovi zajednice ih često podcene, i vi, kao mobilizer, morate da obezbedite da je njihova vrednost priznata. Spoljni Izvori: Dva glavna izvora sredstava i ulaganja izvan zajednice su (1) vlada i (2) pomoćne agencije. Vladini izvori obuhvataju regularne i fiskalne budžetne troškove centralnih, regionskih i opštinskih vlada koje mogu biti zadužene za snabdevanje zajednice sa prozivodima i uslugama, odobrenim fondom. Važno je da se odluke o troškovima donesu samo nakon razgovora sa zajednicom. Odluke donešene od strane birokrata u dalekim glavnim gradovima (državni, regionski ili opštinski glavni grad) bez učešća zajednice su isto toliko loše i beskorisne ko i milostinja; one doprinose apatiji, zavisnosti, i održavanju siromaštva. Dok vi kao mobilizer nemate kontrolu nad tome kako su odluke donešene, vi možete da doprinesete na dva načina: (1) kroz podsticanje i asistiranje vladinim predstavnicima u razgovoru sa zajednicom u vašoj ulozi posrednika (kasnije objašnjeno u više detalja) i (2) kroz podržavanje i predlaganje studija o zajedničnom razvoju koja podržavaju vladino "osposobljavanje" sredine u kojoj centralni, regionalni ili opšinski planovi su izvršeni samo po prioritetima lokalne zajednice. Postoji nekoliko vrsta pomoćnih agencija. Za bilo koju zajednicu, najčešća će biti internacionalni NGO, ili državna NGO kojI je investiran od strane internacionalnog NGO. (NGO znači privatna organizacija; obično uključuje ne-za-profit dobrovoljnu agenciju). Ostale spoljne agencije mogu biti crkve i druge sekularni pomoćni odeljci, bilateralne ili multilateralne projekte. Internacionalni Crveni Krst tvrdi da nije NGO; ali jeste NGO. U zadnje vreme, internacionalni izvori pomoći sve više pozivaju na zajednično učestvovanje i održavajući razvoj. Vaša uloga, kao što smo prethodno pomenuli, može biti uloga posrednika, naročito pošto su strane agencije retko upoznate sa lokalnim uslovima i mogućnostima za unapredjenje zajednica uključujući ih u donošenju odluka i razvojnim doprinosima. Paradoks Milostinje: "Pomaganje siromašnima," je skoro univerzalni ljudski pojam. Davanje milostinje se može naći u svim glavnim svetskim religijama. Vladina pomoć ekonomski depresivnim delovima zemlje, internacionalna pomoć od strane bogatih zemalja, i vladino podržavanje bespomoćnih, su sve manifestacije tog univerzalnog pojma. Pomaganje siromašnim ljudima, medjutim, nije ista stvar ko prevazilaženje siromaštva. To je paradoks. Davanje pomoći pojedincima u potrebi čak šta više može da doprinese društvenom problemu siromaštva pre nego što pomogne eliminisanju siromaštva...Zašto? Davanje milostinje onome ko moli samo ga uči da moli, i podstiče njenu ili njegovu veru da je moljakanje odgovor za njen/njegov problem. Davanje strane pomoći zemljama sa niskim prihodima samo podstiče njihovu veru da oni imaju pravo na pomoć, i da na to mogu računati kao fond za njihove fiskalne planove. Takodje pogledajte na motiv za milostinju. Kakvu korist od toga ima taj koji daje milostinju, i kako je zbog toga zainteresovan da se stvari nepromenu? U mnogim društvima, bogati ljudi daju pare tima koje mole da bi se rešili krivice koje osećaju zato što znaju da je njihovo bogatstvo obezbedjeno na ledjima siromašnih (Tolstoj). Davanje milostinje podstiče moljakanje, i sa time podstiče neravnopravnost koja održava elitnu klasu bogatom, i nastavak siromaštva. Nemojte očajavati. Ovaj sajt ne propagira odbacaj spoljne pomoći niti nasilnu revoluciju nego ukazuje da je način na koji je pomoć data važno, i da "kako" mora biti razumljeno; da se nebi više lošeg nego dobrog načinilo. Zadovoljavanje siromašnih (ublažanje siromaštva) nije cilj; borenje i prevazivadjenje siromaštva jeste. Sad kakve veze sve to –paradoks milostinje– ima sa mobilizacijom? Paradoks postoji na mnogim stepenima (pojedinačnom, zajedničnom, državnom, internacionalnom). Mnoge društvene, političke i ekonomske sile održavaju siromaštvo. Ako ćete se boriti protiv siromašva, naročito na zajedničnom stepenu, onda morate da razumete paradoks milostinje medju tim silama. Kao posrednik izmedju zajednice i njene spoljne pomoći, morate da obavestite obe o opasnosti milostinje. Kao što će vam svaki dobar vojni strategista reći, "Znajte neprijatelja." Neprijatelj je siromaštvo. Distribucija Sredstava: Vaš posao kao mobilizer je da podstičete i pomognete zajednici pri utvrdjivanju i korišćenju njenih lokalnih sredstava. Treba da ubedite članove zajednice da nije u njihovom najboljem interesu da skrivaju njihova sredstva (ili da skrivaju znanje o sredstvima) i da se pretvaraju da su siromašniji od zajednice. Možda će im to izgledati primamljivo. Izazivati sažaljenje donora na taj način niti je iskreno niti pošteno, niti efektivno u razvoju sposobnosti oslanjanja na samog sebe i unapredjenju zajednica sa niskim prihodima. Važno je i neophodno voditi članove zajednice pri uvrdjivanju unutrašnjih sredstava. To može biti uzbudljivo i zabavno. Naše normalne mobilizerske procedure su ovde primenljive: zajednični ili grupni sastanak, veliki papir na zidu sa olovkom (ili štapić za crtanje po zemlji). Identifikujte potencijalne izvore u učesnicima (kao što bih ste pri idejnim sastanku), kao što su penzionisani stolar koji bi možda bio voljan da obuči neke mladje članove zajednice, neka nekorištena zemlja koja bi mogla biti korištena za zajednični objekat kao što su bolnica ili škola, neka nezaposlena omladnia koja može da doprinese energiju i entuzijazam, neki poljoprivrednik ili drugi ljudi voljni da pripreme hranu za zajednične radnike koji dobrovoljno provode vreme za projekat, neke lojalne i pouzdane članove zajednice koji su voljni isplaniraju i dizajniraju zajednični projekat. Nemojte izanalizirati predloge čim su predloženi (važno je da podstičete da svi učestvuju i doprinesu svoje ideje; neke stidljive učesnike će možda uplašiti kritika). Stavite kritiku na stranu i diskutujte; jednostavno napišite sve predloge na zid. Objasnite da one mogu biti izalizirane kasnije. Nemojte zaboraviti da ukažete da gotovina nije jedini izvor sredstava, mnogi ne-gotovinski izvorisu korisni i vredni. Koliko vredni? Monetarna ocena gotovinske vrednosti ne-gotovinskih sredstava će biti potrebna za precizan dizajn projekta, ali može kasnije biti uradjen od strane izvršnog odbora. Pare i bogatstvo, iako srodni, su različite stvari. Pri utvrdjivanju sredstava na ovaj način, medjutim, nemojte zaboraviti da uključite potencijalne izvore gotovine. Oni mogu obuhvatiti: neki dogadjaj za prikupljanje sredstava ili lokalnu lutriju (ukoliko je zakonita), rasprodaja dobrovoljno datih proizvoda (ja sam video u prošlosti bogatu poslovnu osobu iz lokalnog grada gde plati hiljadu dolara za čašu vode na javnoj aukciji u njegovom seoskom gradu). Podstičite kreativne i neobične rešenja od učesnika, čak da predlažu stvari koje kasnije neće biti uradjene (ovde ih samo naredjate, ne analizirate). Samo zato što nešto nikada nije bilo uradjeno nije razlog da se ne naredja ovde. Borba Za Unapredjenje: Poznata stvar biolozima je da živi organizmi postaju snažniji kroz prepreke. Sportisti znaju da fizička vežba osnažuje njihove kosti i mišiće. Učitelji i psiholozi znaju da mentalne vežbe povećavaju mentalnu sposobnost. Tako isto, u društvenom polju zajednica, groupa ili organizacija koja se suoči sa preprekama postane snažnija. Ne ogromna prepreka koja ubija organizam ili organizaciju, nego postepena prepreka koja gradi snagu. Kako to znanje služi mobilizeru? Ako je zajednicama data milostinja, one postanu slabe (nepokretne). Ako, kao savetnik i vodič zajednici, vi je obavestite o ovom principu, ako ih vodite ka donošenju sopstvenih odluka, ka uloženju vremena i truda u biranju ciljeva, ka utvrdjivanju sredstava i ka kreiranju zajedničnog plana akcije, vi im pomažete pri unapredjenju njihove zajednice. Ako se zajednica bori, kroz tu borbu postaje snažnija. Mobilizer Kao Posrednik:Sa znanjem da su potencijalna sredstva na raspolaganju izvan zajednice, mobilizer za tu zajednicu može da deluje kao posrednik izmedju zajednice i tih sredstava (uključujući vlade i pomoćne agencije). "Posrednik" je neko ko deluje "izmedju" birajući i upoznavajući obe strane koje možda još neznaju jedno druge, i pomagajući pri pregovorima i komunikaciji izmedju tih stranaka (kao bračni posrednik). Kao posrednik, mobilizer takodje povećava razumevanje ove strane. Oboje izvori sredstava (donori i vlada) i članovi zajednice bi trebali da nauče o principima kao što su (1) "Održavajuća razvojna pomoć, ne milostinja," (2) "Utvrdjivanje i korištenje lokalnih sredstava," (3) "Borba za unapredjenje," (4) "Ništa za ništa," (5) "Pomoć dodje onima koji pomognu sami sebi," i ostale principe pri ovoj seriji lekcija za obuku. Održavajući Razvoj: Matematički nemoguće (a takodje i anti-razvojno) pomoći svakoj siromašnoj zajednici u svetu koristeći spoljna sredstva. Previše siromašnih zajednica; premalo sredstava na raspolanju. Klučna stvar pri održavajućem razvoju, istrebljenjem siromaštva, je da oslobodite skrivena sredstva koja već postoje u okviru svih tih siromašnih zajednica. Ovo je investicija; da bi oslobodili ta sredstva, ona moraju biti pronadjena, ona moraju biti priznata od strane članova zajednice i spoljnih donora, i rukovodstvena obuka mora biti uložena u njihovom oslobadjanju. Donori mogu biti korisni pri usmeravanju njihove pomoći prema obuci i podizanju publiciteta potrebnog za oslobadjanje tih sredstava, nego prema kupovanju cevi i krovova, i prema davanju pomoći na druge načine koji povećavaju zavisnost nego oslanjanje na samog sebe. ––»«––Pošto
su papir i mastilo relativno skupi, proizvodnja dovoljnih kopija neophodnog materijala za obuku
za svako selo i grad u svakoj najmanje razvijenoj zemlji na svetu je finansijski nemoguće. Medjutim,
finansijski je ostvarljivo da će jednog dana svako ljudsko naselje (od sela do gradova) imati prilaz
internetu. Ta realizacija je motiv za proizvodnju serije lekcija za obuku na ovom internet sajtu
(../../cmp/).
Eliminisanje siromaštva je realistični svetski cilj, sa kombinacijom (1) ovih metoda i (2) internetom.
© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
––»«–– |
Glavna Stranica |
Unapredjenje Zajednice |