Prevodi:

Ostale strane

Moduli

Mapa sajta

Ključne reči

Kontakt

Korisni dokimenti

Korisni linkovi

Ovaj rad je bio predstavljen pri
"Internacionalna Radionica O Učenju Kroz Akciju: Lekcije Sa Polja" u Oktobru 2004
organizovanom od strane Fakulteta Političkih Studija, Čuo Univerzitet, Tokijo, Japan

Podela praktičnog iskustva o
Planiranju Kroz Cenjenje Učesnika [PAPA]
Zahvalni pristup radu u partnerstvu sa zajedničnim ljudima

Autor: Kamal Fujal, Dr.

Urednik: Fil Bartl, Dr.

Prevodilac: Adriana Dulić

Moje ime je Kamal Fujal. Ja sam bio uključen u razvojnom polju od 1987. Moj rad je započeo sa pozicijom 'zajedničnog mobilizera' u zabačenom selu u Nepalu. Od tada sam radio u različitim delovima Nepala, većinom seoskim delovima, kroz razne državne i ne-državne organizacije. Ja verujem u ljudsku potrebu za učestvovanjem, i konačnom rukovodjenju, za održavajući razvoj. Stoga sam naučio PRA, PLA i neke druge prilaze i metode i koristio sam ih u mom radu od 1990. U poslednjih pet godina, ja sam primenjivao pristup koji ja nazivam planiranje kroz cenjenje učesnika, koji se koncentriše na pozitivne sile zajednice i razvija planove koji su bazirani na tome. U mom iskustvu ovaj pristup je efektivan i dobar način rada za promenu zajedno sa lokalnim ljudima. Ovde bih želeo da sa vama podelim neka moja praktična iskustva iz mog rada.

1. PAPA: zahvalni pristup

1.1 Šta je PAPA?

Planiranje Kroz Cenjenje Učesnika (PAPA) je kreiran u Nepalu nakon 1999 i naširoko korišten od strane raznih organizacija i pojedinaca. Medjutim, različiti ljudi koriste različita imena kao što su prisput pozitivnog planiranja, pristup zahvalnog planiranja, itd. Ovaj pristpu deli vrednosti koje su opisanje u "zahvalnom ispitivanju (AI)."

Fokus na ljude je jedan od najvažnijih delova ovog pristupa koji promoviše da je "učestvovanje ljudi u razvojnom procesu" njihovo pravo. To je pravo lokalnih ljudi da analiziraju njihovu sopstvenu situaciju i da planiraju za bolju budućnost. Lokalni ljudi, poželjno odstranjeni ljudi, bi trebali da imaju kontrolu nad odlukama donešenim u vezi "razvoja" koje utiče na njihov život i uslove. Za to, autsajderi treba da slušaju lokalne ljude, uče od njih i rade zajedno sa lokalnim ljudima kao mobilizeri. Tako ovaj pristup ističe učestvovanje - "razvojne organizacije treba da učestvuju u zajedničnim problemima a ne zajednica u odredjenoj dnevnom redu koji je priredila organizacija."

Drugi najvažniji doprinos PAPA-e je da ovaj prisput propagira važnost pozitivnih sila zajednice koje vode do održavajućeg unapredjenja zajednice. Ono propagira uzdržavanje bilo kakvog koncentrisanja na ili započinjanja diskusije o problemima zajednice, što obično prouzrokuje razočarenje i poniženje u ljudima. Misli kao što su "Mi imamo mnogo problema - mi imamo mnogo teškoća" medju ljudima nemože podsticati pokret ka unapredjenju. PAPA zato uvek počinje sa podelom postojećih sila, uspešnih priča, lokalna sredstva koja su na raspolaganju, i domaćim znanjem i praksama. PAPA preferira korišćenje izraza "područja koja se mogu poboljšati" nego problemi.

Ovaj pristup je baziran na sledećim osnovnim idejama:

• Lokalni ljudi su upoznati sa svojom situacijom mnogo bolje nego autsajderi. Stoga bi oni trebali da vode razvojni proces.
• Ljudi imaju pravo na analiziranje njihove situacije, planiranje bolje budućnosti, izvršavanje akcije i procenu rezultata.
• Cenite raznovrsnost. Različiti ljudi (iz različitih ekonomskih klasa, različitih grupa itd.) imaju različite ideje, različite potrebe, i različite želje. Mobilizeri treba da to cene i da slušaju sve da bi razumeli stvarnost u potpunosti.
• Učite od, slušajte i podržavajte lokalne ljude, naročito izolovane ljude.
• Cenite domaće znanje i prakse. Naučite od njih.
• Razvojni proces mora da bude jednostavan i zabavan tako da čak i nepismeni ljudi mogu lako da učestvuju u njemu.

1.2 PAPA proces

PAPA prati sledeći proces:

Što se tiče faza sprovodjenja, uglavnom prati korake 'učestovajućeg projekt ciklusa' koji je objašnjen u prilogu br. 1. Detaljno objašnjenje svakog koraka PAPA-e se nalazi u prilogu br. 2.

1.3 Zašto PAPA?

Važni aspekti PAPA-e su sledeći:

• Bazirano je na pozitivnim silama lokalnih ljudi a ne na problemima i postojećim slabostima zajednice. Kao što je Mek Odel rekao - "Ako tražite probleme, naći ćete probleme; ako tražite uspehe, naći ćete uspehe. Ako verujete u vaše snove, možete čuda postići." Mi se stoga uvek koncentrišemo na pronalaženje uzroka uspeha nego samo na pronalaženje uzroka problema.
• Pozitivna sredina: Obraćanje pažnje na pozitivne aspekte uvek kreira srećnu sredinu. Lica ljudi se obasjaju i oni se osećaju da "imaju mnogo dobrih stvari, i da mogu da još bolje stvari postignu nego što sada poseduju" sami kroz praksu.
• Uvek slušajte lokalne ljude i podstičite ih da dele sa podele svoje ideje sa vama i sa drugima. Naročit saslušajte izolovane ljude da bih ste shvatili njihovu stvarnost. Pošto je proces jednostavan, zabavan i pozitivan, izolovani ljudi će biti uzbudjeni da učestvuju kroz podelu svojih ideja i osećanja. Naročito u slučaju Nepala, ekonomski siromašni i takozvani ljudi niže klase people su najosetljiviji (proverite prilog br. 3 da bi razumeli izolovanost pri Nepalskom društvu).
• Lokalni ljudi sanjaju o menjaju svoje zajednice i svoje snove baziraju na njihovom društveno-kulturnom kontekstu jer PAPA uvek podstiče lokalne ljude da prate svoje snove (i razvojne ciljeve), a ne snove autsajdera.
• Koristite lokalna sredstva: kada se prati PAPA proces, ljudi se fokusiraju na postojeća sredstva u zajednici. Oni, stoga, prvo diskutuju o korišćenju lokalnih sredstava pri razvoju njihove zajednice nego da zahtevaju pomoć iz spoljašnjosti. Tako pravi proces unapredjenja počinje.
• Promenite stav razmišljanja mobilizera: kada mobilizeri uvide sile lokalnih ljudi, u smislu njihovih sposobnosti i bogatstva u lokalnim sredstvima, oni realizuju važnost ovog pristupa.

1.4 Alati Za Korišćenje

Razni alati su korišteni za PAPA vežbe. Ovi alati su uglavnom korišteni da omoguće lokalne ljude da iskažu i podele informaciju, i da podstakne diskusiju i analizu. Mnogi su vizuelno bazirani, povlačeći ljude u kreativnost. Ljudi (u seoskom kontekstu) koriste lokalne materijale, kao što su štapovi, kamenje, trava, drvo, listovi, i zemlja. Oni nisu upoznati sa papirom i olovkama. Za seljake korišćenje papira i olovke može biti traumatično: "seljakove ruke drhte kada uhvati olovku, i kada dobiju papir, i onda su gotovi". Neki od sledećih alata mogu biti korišteni:

1. Društveno mapiranje
2. Sredstveno mapiranje
3. Presečena šetnja
4. Rangiranje Parovne Inteligencije
5. Crtanje, itd.

(Proverite prilog br. 4 za kratak opis ovih alata)

3. PAPA mobilizer

Uloga mobilizera je bitna da bi se proces uspešno izvršio. Mobilizeri obično rade da bi napravili proces lakšim i da bi kreirali atmosferu koja podstiče ljude da učestvuju u procesu.

Učestvovanje izolovanih ljudi, uglavnom onih koji su nepismeni i koji oklevaju da se izjasne, je nemoguće ako mobilizacija nije odgovarajuća. Uspeh vežbi uglavnom zavisi na mobilizerskom delovanju kao katalista, ali bez dominiranja preko čitavog procesa. Mobilizeri moraju biti strpljivi, pokazati poštovanje, biti otvoreni i samokritični, i naučiti da ne prekidaju druge. Mobilizer, dakle, mora imati adekvatne veštine da poveća stepen učešća (proverite prilog br. 5 za stepen učešća pri radionicama). Pitanje je koji kvaliteti su neophodni za mobilizera.

Mislim da kombinacija tri aspekta su veoma važna da bih ste bili dobar mobilizer: stav, znanje, i veštine. Medjutim, stav ima ključnu ulogu za uspešnu mobilizaciju, naročito za PAPA vežbe. Neke od neophodnih kvaliteta za mobilizera, iz mog iskustva, su:

Mi svi imamo odredjena iskustva. Ajde to da podelimo da bi saznali kako se ovi kvaliteti mogu unaprediti.

4. Zaključak

PAPA nije sve. Ona ima granica. Ona je efektivna na mikro stepenu, medjutim, teška za primenu na velikom području.

PAPA nije magični paket koji se pojavio niotkuda. Ona je stvorena iz rada sa seoskim ljdima u Nepalu; medjutim, primenjuje se u gradskim zajednicama i takodje pri raznim organizacijama.

PAPA je za zajednicu - a ne obrnuto.

Samo dobro ljudsko biće može biti dobar mobilizer. Vrednosti PAPA-e, stoga, treba da su sprovodjeni u sopstvenom životu.

Prilog br. 1: Učesnički projektni ciklus

PAPA proces je izveden iz učesničkog projektnog ciklusa.

Uporedite ga sa Ciklusa Mobilizacije.

Prilog br. 2: PAPA koraci

Format detaljnog plana za izvršenje aktivnosti (primer)

Prilog br. 3: Neki primeri učesničkih alata koji mogu biti korišteni pri PAPA vežbi

Društvena mapa: U najheterogenijim društvima postoji odredjeni broj klasnih, etničkih, društvenih, i ekonomskih grupa. Važno je razumeti slojevitost zajednica u smislu sredstava i prilazu i distribuciji tih sredstava. Razumevanje društvene strukture zajednice je neophodno za sprovodjenje razvojnih aktivnosti koje ciljaju unapredjenje izolovanog dela. Društvena mapa se može koristiti za ovu analizu. Šta više, ona može proizvesti raznu informaciju; broj domaćinstva, veličina stanovništva, procenat pismenosti, broj stoke itd.

Napočetku uvod u svrhu vežbe mora biti dat. Nakon toga seljaci bi trebali biti podsticani da nacrtaju mapu njihovog sela. Da bi ih podstakao, mobilizer bi trebao prvo da počne da crta. Nakon toga, bi trebao da preda štap, mapa je obično crtana na zajedničkoj osnovi korišćenjem lokalnih materijala koliko god je moguće. To obezbedjuje interes i podstiče učestvovanje zajednice. Stalan trud mora biti uložen da su perspektive žena i dece zastupljeni ili druga mapa može takodje biti nacrtana.

Mapa sredstava: Ovaj alat predstavlja postojeća prirodna sredstva u selu uključujući zemlja i voda. Korišćenje ovih sredstava i pristupačnost ovim sredstvima od strane siromašnih su takodje analizirani. Mapa sredstava takodje pokazuje i kvalitet ili status svakog sredstva. Ove mape pomažu pri utvrdjivanju i popisu raznih vrsta sredstava u selu i njihovih karakteristika u početnim fazama samog razvojnog procesa. Ovaj proces obezbedjuje da su sve vrste raznovrsnosti uzete u obzir kroz dalju diskusiju sa lokalnim ljudima.

Presečna šetnja: Ovo je sistematska šetnja sa lokalnim ljudima zajednice posmatrajući, pitajući slušajući i utvrdjivajući razne zone, mogućnosti i područja za poboljšanje. Rezultati mogu biti pokazani na društvenoj mapi ili na dijagramu.

Spoljni mobilizeri treba da se prošetaju kroz selo. Autsajderi treba da postavljaju pitanja i uče od seljaka o lokalnoj situaciji. Autsajderi mogu da postave spisak pitanja koju mogu da podele sa lokalnim ljudima pre nego što započnu šetnju. Najbolje je pratiti "U" oblik pri šetnji da bi se bolje razumelo područje.

Rangiranje parova: Ovaj alat potvrdjuje kategorije, kriterije, izbore i prioritete lokalnih ljudi. Rangirajte područja za poboljšanje kao i projekte.

Predmeti su usporedjeni na bazi parova, ljudi su pitani koje od dve stvari više vole, i zašto. Rangiranje i ocenjivanje uzima u obzir kriterije u redovima i kolonama, nakon što ljudi ispune kocke u svakom redu.

Prilog br. 4: Postojeća situacija izolovane društvene strukture u Nepalu

Prilog br. 5: Stepen učestvovanja u 'učesničkim radionicama'

Završna napomena:
1. Odel, M., 2000, Problemi u Učesničkom Razvoju

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn Stranice Lurdes Sada

––»«––

Zadnja dopuna: 26.09.2011.