Tweet
Prevodi:
Català
English
Español
Filipino/Tagalog
Français
Ελληνικά / Elliniká
Italiano
Português
Română
Српски / Srpski
Ostale stranice:
Lekcije
Mapa sajta
Glavne reči
Kontakt
Korisni dokimenti
Korisni preporuke
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
SAKAĆENJE ŽENSKIH POLNIH ORGANA
Uloga Mobilizera
Autor: Fil Bartl, Dr.
Prevodilac: Adriana Dulić
Materijal Za Obuku
Kreiranje strategije bazirane na metodima zajedničnog unapredjenja
Izvršni Sažetak:
Kreiranje efektivnih strategija, kroz upotrebu metoda zajedničnog mobilizera, za istrebljenje sakaćenja ženskim polnih organa.
Uvod; Mobilizerski Pristup Ovom Problemu:
Praksa sakaćenja ženskih polnih organa u preko trideset zemalja u Africi i Bliskom Istoku, kao i medju imigrantima iz tih zemalja koji žive u Aziji, Severnoj Americi i Evropi, je duboko problematična. Ukoliko ste vi mobilizer u području gde ova praksa prevladava, vi ćete sigurno o tome čuti. U tom slučaju, vi ćete morati naučiti o njenom poreklu i kulturnom značaju, varijacije u njenoj proceduri, zdravstvenim problemima (fizičkim i psihološkim) koji su povezani sa ovom praksom, i briga Ujedinjenih Nacija o ljudskim pravima koja je upoznata sa tom praksom i njenim posledicama.
Ovaj dokument nije fokusiran na te predmete i preporučujemo vam da naučite što više možete o njima (na primer preko interneta i objavljenih članaka). Umesto toga, ovaj dokument je fokusiran na razne strategije koje vi možete poduzeti, kao zajednični mobilizer, i koji pravac može najviše odgovarati za vas i za zajednice koje pokušavate da unapredite. Cilj koji stoga možete postaviti za sebe kao zajedničnog mobilizera je istrebljenje sakaćenja ženskih polnih organa.
Istrebljenje, potpuno otklanjanje ove prakse, je značajna promena, i možda nemoguća u kratkotrajnom vremenskom periodu u zajednicama gde je duboko usadjena. Prva faza vaše strategije, izgradnja poverenja, može obuhvatiti dostavljanje zdravstvene i higijenske obuke roditeljima, tima koji sprovode tu praksu i rukovodiocima. Mi predlažemo da je izgradnja poverenja neophodna, i možda jedini efektivna strategija, za istrebljenje. Mi moramo istaknuti da izgradnja poverenja, kao prvobitni cilj u strategiji za istrebljenje, nije isto ko ublažavanje (proverite ublažavanje siromaštva), koje bi umanjilo strast za potpunim uklanjanjem nečega, jer samo privremeno uklanja neke simptome.
Cilj, ovde, je izgradnja poverenja izmedju tih koji sprovode praksu, rukovodioca (u ovom slučaju uglavnom žene) i roditelja, da bih ste imali prilaz njihovim ušima da bi vas poslušali o potrebi za istrebljenjem ove prakse. Dostavljanje zdravstvene i higijenske obuke predstavlja dobar uvod u ukazivanje potrebe za istrebljenjem ove prakse.
Varijacije u Praksi:
Varijacije postoje medju porodicama, zajednicama, društvima, i zemljama kada se radi o godištu žrtava i količini i području otklonjene kože. Ovaj dokument ne opisuje samu praksu, i preporučujemo vam da pročitate članak pripremljen od strane Svetske Zdravstvene Organizacije "Sakaćenje Ženskih Polnih Organa: Priručnik Za Radnike Na Frontu," koji je na raspolaganju na internetu pri http://www.who.int/reproductivehealth/publications/fgm/fch_wmh_005/en/index.html.
Ova praksa je obično sprovedena na devojčicama izmedju 3 i 11 godina starosti ali može se desiti i na još mladjim osobama, i najkasnije u toku prve trudnoće. Odredjeni dokaz postoji da se godište smanjuje vremenom, i da je sve više i više praksa nepovezana sa obredom prelaska u pubertet. Kao što ćete kasnije videti, povezanost sa obredom prelaska u pubertet može služiti kao važan element vaše strategije za otklanjanje ove prakse.
Praksa može da varira od otklanjanja vrha klitorisa, njegovog sveukupnog otklanjanja, otklanjanja susednog tkiva, pa sve do zašivenja dela vagine da se otvor napravi manjim. Čin može da obuvhati jednu devojku, ili nekoliko devojaka u grupnoj proceduri.
Uz ogroman bol i intenzivnu traumu (fizičku i emocionalnu), sam čin je često povezan sa upotrebom prljavih noževa, brijača, skalpela, slomljenim staklom ili sa upotrebom istog instrumenta na mnogobrojnim devojkama, što širi raznorazne bolesti, uključujući hepatitis i SIDU.
Medicinske sestrice i doktori obučeni u zapadnoj medicini retko učestvuju u ovoj praksi (i Ujedinjene Nacije savetuju sve profesionalce da izbegnu ovu praksu). Ti koji učestvuju u ovoj praksi, barberi, tradicionalni iscelitelji, tradicionalne babice i ostali, su retko obučeni u higijeni i širenju bolesti.
Prakse variraju medju društvima. U Somaliji, na primer, muškarci su upozoreni da nežene neobrezane devojke. Neobrezane devojke su smatrane moralno slabim.
Pored nekih barbera i tradicionalnih iscelitelja u par zemalja, muškarci obično neučestvuju direktno u ovoj praksi i u nekim slučajevima joj se suprote. Uglavnom žene planiraju, sprovedu i primoravaju ovu praksu. Porodica gubi pravo na miraz i gubi poštovanje u društvu ukoliko im ćerke nisu obrezane. Žene kulturno dominiraju i najveći su protivnici istrebljenja ove prakse.
(Izvor ove informacije, kao i moje lično iskustvo, potiče iz privatnog dopisivanja sa ženom iz Somalije koja proučava ovu temu u svom doktoratu, ali koja je želela da ostane anonimna ovde). Činjenica da žene dominiraju u održavanju ove prakse, i da muškarci nežele da se mešaju, može biti važan faktor u vašoj strategiji, te je stoga važno da proučite vašu zajednicu pre nego što počnete u njoj delovati.
Povezanost Sa Islamom:
Ova praksa (navodno nekoliko hiljada godina stara) potiče pre početka Islama, iako danas deluje statistički povezana sa Muslimanskim zajednicama (više u Africi nego u Aziji). Praksa se takodje sprovodi u nemuslimanskim društvima, uključujući Hrišćanska.
Kuran (Qu'ran) nepominje ovu praksu. U haditu, ova praksa je dozvoljena, ali nigde nije zahtevana. U haditu, Sveti Prorok, Muhamed, upozorava odredjenu ženu, Um Atijah (poznatu kao specijalista u sprovodjenju ove prakse) da bude umerena (da ukloni samo prepucijum ["kožicu"] sa klitorisa).
Nekoliko autora predlažu da je ova praksa odobrena od strane Islama, i mnoge nepismene zajednice veruju da je to ispravna Muslimanska praksa. To nije tačno, i to je razlog zašto je korisno da negujete vaše veze sa Muslimanskim sveštenicima kao vašim saveznicima. Bez obzira da li je ili nije deo Islama, praksa je upotrebljena od strane mnogih ljudi, i vaši pokušaji da je istrebite se mogu lako pogrešno protumačiti kao napadi na Islam.
Ironično, Islam zabranjuje sakaćenje bilo kojeg dela tela. Čak i dozvoljen postupak je zabranjen ukoliko prouzrokuje telesnu povredu.
Neke povrede na žrtvama se pojave mnogo kasnije da neobrazovani ljudi nemogu da uvide vezu izmedju povrede i ove prakse; deo vaše poruke je da im vi to pokažete. U tome zdravstveno i higijensko obrazovanje obezbedjuje odgovarajuću sredinu. Vama su potrebni saveznici, u obliku muslimanskih sveštenika, da javno objave da Islam zabranjuje sakaćenje tela.
Ostali podržavatelji ove prakse tvrde je ona neophodna njihovoj kulturi, i da njeno istrebljenje negativno utiče na kulturni integritet. Taj stav će biti kasnije proučen kada počnemo da razmatramo razvojne strategije odgovarajuće za zajednične animatore.
Animacija i Društvena Promena:
U mobilizacionim strategijama, idea je da se zajednica ujedini i anažuje u aktivnostima koje će je dovesti do rezultata željnog od strane većine ili svih članova zajednice. Ali kada se radi o Istrebljenju ove prakse stanje je obrnuto jer je često istrebljenje ove prakse nepoželjno; većina članova zajednice često želi da održi ovu praksu, i na tu praksu gledaju kao važan element njihovog identiteta. Stoga je posebna strategija potrebna.
Internacionalna zajednica, Ujedinjene Nacije i njene agencije, i vladine i nevladine agencije u zemljama Evrope i Severne Amerike su te koje se protive ovoj praksi. (Svi koji su vidjeni kao "stranci" u lokalnoj zajednici). Gde je ova praksa sprovedena, snažna osećanja za ovu praksu postoje. Ljudi koji imaju takvo mišljenje na želju da se istrebi ova praksa gledaju kao pokušaj da se tudje (strane) kulturne vrednosti nametnu na njihovu zajednicu.
Nasuprot tome, drugi ljudi (ti sa Zapada) gledaju na tu praksu kao odvratnu i koja se mora istrebiti bez obzira na lokalna osećanja o njoj. U razvoju zajednice, izgradnja javnog vodovoda je relativno prihvaćeno u poredjenju sa istrebljenjem stare i tradicionalne prakse.
Istrebljenje ove prakse iziskuje društvenu promenu u zajednici. Ono zahteva promenu u stavovima i ponašanju. Društvena animacija, ili mobilizovanje zajednice koja vodi do unapredjenja, je takodje društvena promena. Vi kao zajednični animator, stoga morate biti upoznati sa par stvari o prirodi "društva" i "društvenoj promeni." Uvod u priordu društvene perspektive, superorganične, vam je na raspolaganju na ovom sajtu, ali ono mora biti uzeto samo kao uvod.
Mnogo razmišljanja, zapažanja, čitanja i diskusije o prirodi društva i kulture je neophodno za svu društvenu animaciju. Nigde to nije važnije nego u ovom senzitivnom i spornom predmetu.
Očuvanje Kulture:
Mnogi podržavatelji ove prakse kažu da je praksa duboko usadjena u lokalnu kulturu, i da bi njeno istrebljenje negativno uticalo na kulturni identitet i ponos. Reč, "kultura," je slobodno korištena od strane mnogih ljudi, i važno je da vi znate šta je to, i kako se taj pojam može koristiti. Pogledajte dokument: "Kultura i Društvena Animacija" na ovom sajtu. Takodje proverite: "Očuvanje Zajednice."
Vaš odgovor bi trebao da zvuči kao sledeće:
- "Kultura je živa, promenljiva stvar. Ona mora da raste i menja se da bi preživela. Ona nemože biti očuvana. Ukoliko sačuvamo stvari kao što su krastavci u sirćetu, insekte u ćilibaru, oni svi dele jednu karakteristiku; oni su svi mrtvi. Ukoliko želimo da ubijemo kulturu, onda možemo da je sačuvamo. Ukoliko želimo da ona raste i cveta, mi joj moramo dopustiti da se promeni i razvije."
Što više zajednice postanu deo svetske porodice kultura, ona mora da se prilagodi na odredjene načine. Članovi svake zajednice mogu svesno da izaberu da održe te elemente koje oni smatraju najboljim, i da dozvole te koji su manje vredni da izumiru. Ujedinjene Nacije ima odredjenu grupu vrednosti, koji su priznati od strane svetske internacionalne zajednice, i ona obuhvata poštovanje tradicionalnih jezika i kultura, ali ona takodje podržava važna ljudska prava.
Oslobadjanje devojaka od užasa, bola, opasnosti ove prakse je univerzalna prednost podržana od strane internacionalne zajednice.
Kada vas podržavatelji ove prakse optuže da nepoštujete njihovu tradicionalnu kulturu, vaš odgovor je da u pitanju suprotno. Vi imate veliko poštovanje za njihovu kulturu. Vi vidite kulturu kao živu, prilagodljivu stvar, i da ukoliko oni pokušaju da je sačuvaju, umesto da joj dopuste da se prilagodi promenljivim svetskim uslovima, onda će je oni ubiti. Vaša želja i cilj, treba da im stavite do znanja, je da unapredite njihovu zajednicu, a to zahteva da pomognete njihovoj kulturi da raste i postane snažnija.
Bez popovanja, vi morate da pronadjete način na koji oni mogu sami da otkriju da je nastavak ove prakse štetno za održavajuće unapredjenje njihove zajednice u ovom promenljivom vremenu. To treba da je osnova vaše strategije.
Kulturni Imperijalizam:
Niko neželi strane vrednosti i prakse da budu priseljene na njih. Podržavatelji ove prakse gledaju na iskorenje ove prakse kao stranu vrednost. Vi morate da razvijete strategiju koja će im dozvoliti da oni otkriju sami da je u njihovom najboljem interesu da se ta praksa iskoreni, i da njeno iskorenje nije nešto što je prisiljeno na njih od spoljašnjosti. To mora biti njihov izbor.
Uzmite veo kao primer. Pokrivanje tela, od glave do pete, kao što je slučaj sa burkom, ili samo lica i kose, kao što je slučaj sa velom, kao način na koji žene iskazuju svoju skromnost. Mnoge žene na zapadu ili te obrazovane na zapadu gledaju na tu praksu kao znak progona, i žele da je ona iskorenjena. Francuske žene u Alžiru, na primer, su se borile da veo bude ukinut, i vojnici su nasilno skinuli veo kao deo svojih odgovornosti. Lokalne žene su nastavile da nose veo. Kao što mnoge danas rade. Kada su pitane da li žele da taj običaj bude ukinut, mnoge muslimanske žene kažu da je veo simbol njihove skromnosti. Njihova skromnost je šta čini njihove porodice stabilnijom, u skladu sa uzdizanjem dece. One vide zapadnu opuštenost prema moralnosti i nedostatak skromnosti medju ženama kao uzrok porodičnog nasilja, samoubistava medju decom, problema droge i seksa.
Kao što stara poslovica kaže, "Meso za jednu osobu je otrov za drugu."
Nemojte pretpostaviti da ukoliko nadjete običaj, kao što je ova praksa, tiranskim, da drugi dele vaše mišljenje sa vama. Ukoliko želite da razvijete strategiju koja će proizvesti iskorenje ove prakse, naćićete da je popovanje protiv toga više prepreka nego pomoć.
Pokušavanje iskorenja prakse koja je duboku usadjena u istoriju i kulture neke zajednice je kao "Društveni Inžinjering" (sirova i gruba kulturna promena). Ako je kultura kao cvet koji raste iz nje; vi ga možete navoditi i obasjati sa suncem da ga podstaknete da raste, ali ga nemožete naterati da raste kroz vučenje.
Izaberite Saveznike:
Gde je ovakva praksa široko prihvaćena i priznata, direktna strategija zahtevanja momentalne saglasnosti može biti kontra-produktivna. Vi morate da razvijete strategiju koja će vas dovesti do vašeg cilja, ne do razočarenja.
Ukoliko nemožete da postignete zajedničnu saglasnost od početka, onda trebate da izgradite kadar saveznika koji će raditi sa vama ka vašem željenom cilju. Neke od tih ljudi će biti ti koji su sami došli do zaključka da ova praksa mora biti iskorenjena. Ostale osobe mogu biti članovi osoblja čiji lični ciljevi se slažu sa ciljevima njihovog poslodavca (na primer Ujedinjene Nacije ili neprofitne organizacije).
Vi morate da budete u mogućnosti da prepoznate razne vrste ljudi i stepena njihove podrške za vašu strategiju, i njhove volje da razviju sa vama strategiju. Ukoliko su oni bučno i javno opredeljeni protiv ove prakse, na primer, oni mogu biti prepreka u vašoj strategiji u ranim fazama.
Pri radu sa grupom već opredeljenih ljudi, vi možete koristiti vaše animacijske tehnike da razvijete strategiju sa njima koja može obuhvatiti ciljeve kao što su izgradnja poverenja i/ili iskorenje. Tu morate biti vrlo pažljivi, jer je problem vrlo osetljiv, da bih ste izbegli da vaša grupa nebude vidjena kao neprijatelj čitave zajednice.
Ukoliko oni popuju protiv ove prakse (naročito na početku), vaša groupa može biti vidjena kao protiv tradicije i može izazvati opoziciju od strane tradicionalnih članova zajednice, što će ih napraviti bespomoćnim od početka. Pažljivo pregledajte logični proces gore opisan, i pregledajte ga sa njima kao deo vašeg razvoja efektivne strategije.
Pošto Islam nezahteva ovu praksu, i pošto Islam čak šta više zabranjuje dela koja štete telu, muslimanski sveštenici mogu postati moćni saveznici.
Sprijateljite Se Sa Neprijateljem:
Stara poslovica kaže, "Med privlači više (pčela, buva, dece) nego sirće." Njena poruka, medjutim, je jasna, i primenljiva u vašem razvoju efektivne strategije. Ako želite da iskorenite ovakvu praksu, vi morate da promenite stavove i verovanja. Ukoliko ste pročitali materijal o kulturnim dimenzijama na ovom sajtu, vi ćete znati da je mnogo teže promeniti verovanja i stavove nego predstaviti novi alat ili proceduru.
Prethodno je napomenjeno da možete izgraditi vašu strategiju ka iskorenju kroz izgradnju poverenja. Ovo je početak vaše strategije, i ukoliko uspete da izgradite dovoljno poverenja, možda ćete moći predstavite temu iskorenja u kasnijoj fazi vaše strategije.
Tradicionalne Babice i poštovani ženski doktori u Somaliji, i neki muški doktori izvršavaju ovu praksu. Ta praksa ima monetarnu vrednost i povećava njihovu poziciju. Pri pokušavanju nagovaranja ovih osoba, nemojte zaboraviti da je ova praksa izvor prihoda i moći za njih, i vi ćete morati da im pomognete da nadju neki drugi izvor. Oni mogu, na primer, biti zaposleni u organizovanju i rukovodjenju društvenog obreda za devojke koji preusmerava dalje od ove prakse.
Sprečavanje bolesti i povrede mogu predstavljati najbolji način za prilaženje zajednici u vašem planu za iskorenje. Za doktore obrazovane na zapadu, korišćenje instrumenata koji nisu bili sterilizovani je očigledan način za širenje raznoraznih bolesti. To nije toliko očigledno tradicionalnom osoblju. Vi, medjutim, možete da istaknete da devojke koje su preživele ovu praksu, u velikom broju se razbole od SIDE ili žutice ili druge bolesti, i veza sa ovom praksom može biti uspostavljena.
Ukoliko možete da obučite tradicionalno osoblje u medicini, principima higijene, i u načinima sprečavanja ili umanjenja bolesti, onda ćete imati nešto od vrednosti što možete kasnije koristiti. Njihova obuka (sa diplomom koju oni mogu drugima pokazati) će vam pomoći da se sprijateljite sa neprijateljem.
Obezbedite da vaša obuka u higijeni nebude samo korištena u sprovodjenju te prakse. Važno je da se ova praksa ne napravi "medicinskom," nego da se zdravstveno znanje koristi u njihovom ubedjivanju da napuste ovu praksu.
Obezbedite da je vaš kadar podržavaoca spreman i voljan da bude tih o njihovoj opoziciji kada se radi o ovoj praksi, i da razume da to nije znak neverstva nego važan element u efektivnom iskorenju ove prakse (Direktor Svetske Zdravstevene Organizacije, u diskusiji o ovoj praksi, upozorava nas da nebudemo osudjujući ukoliko želimo da budemo uspešni u ovom poslu).
Koristite stručnost vaših ljudi u socijalnom radu i medicini, da pomognu tradicionalnom osoblju, članovima porodice i zajedničnim susedima, u smanjenju širenja bolesti, i u izgradnji poverenja i diskusiji koja će dovesti do iskorenja ove prakse.
Nemojte Stvoriti Prazninu:
Ukoliko ste razvili strategiju koja počinje sa izgradnjom poverenja, pomaganjem tradicionalnom osoblju koje sprovodi ovu praksu da smanje bolest, neudobnost, i druge negativne efekte ove prakse, vi ćete onda možda početi razmišljati o načinu da se sama praksa otkloni. Kao i sa izgradnjom poverenja, vi morate razviti strategiju koja je primenljiva u zajednici u kojoj radite.
Ovaj dokument za obuku vam nemože ponuditi recept koji bi vi mogli svugde koristiti. Kao što već znate, zajednice se razlikuju - što može biti korisno u jednoj, može biti totalna katastrofa u drugoj.
Da pozajmimo iz psihologije, terapeuti su dugo znali da ukoliko imate osobu koja je depresivna da je možete uputiti da prestane da misli negativne i štetne misli ali je to obično od male koristi. Umesto toga, šta se pokazalo korisnim je da se pomogne osobi da svesno misli pozitivne misli (na primer kroz ponavljanje pozitivnih afirmacija u odredjenom vremenu u toku dana). Uvodjenje novih pozitivnih misli, bez obzira koliko mehaničnih na početku, ima poželjni efekat da istisne negativne misli koje podstiču bolest depresije.
Isto može da se primeni društvenim i ekonomskim promenama.
Na sličan način zahtevanje iskorenja ove prakse verovatno nebi bilo korisno i efektivno. Ukoliko, umesto toga, vi podstičete dodatak novi aktivnosti koje mogu zameniti ovu praksu, vi ćete možda biti uspešniji u istiskivanju ove prakse. Slično tome, nemožete samo zabraniti ovu praksu ako je osoblje plaćeno za tu uslugu, vi morate naći neki drugi izvor prihoda za njih.
U mnogim društvima, dostizanje puberteta je nešto što je važno kao obred prelaska u pubertet – javno priznanje od strane zajednice da se osoba pretvorila od deteta u odraslu osobu. Muško obrezivanje, na primer, mnogi sociološki naučnici smatraju društveno stvorenim dogadjajem koji zamenjuje prirodni fiziološki dogadjaj prvog menzisa kod mladih žena.
Žensko sakaćenje, medjutim, još dalje doseže kao način pokušavanja otklanjanja seksualnog zadovoljstva od žena, što ih forsira da budu pasivnije i poslušne. Mnoga Afrička društva imaju obred za prvu menstruaciju koja neobuhvataju fizičko sakaćenje. Oni su u suštini društvene aktivnosti, koje obično obuhvataju odvojenost praćenim sa ritualnim čišćenjem.
U ovom dokumentu predvidjenom za obuku, mi vam možemo reći da pomognete ženama u kreiranju takvih obreda, naročito ukoliko već nepostoje. Ali, ukoliko kompletno, i pažljivo proučavanje elemenata kulture i tradicija zajednice gde vi radite otkriva da bi to bila efektivna strategija, onda to probajte uraditi.
Ašanti u Zapadnoj Africi, koji, pri njihovom vrhuncu u sedamnaestom veku su pokrivali šta u sada Gana, Burkina Faso, Togo and Obala Slonovače, su bili priznati kao krajnji neprijatelji Islama. Oni su imali tabu protiv muškog i ženskog obrezivanja, i niko nije mogao biti izabran za poglavica ukoliko je bio obrezen. Oni su imali složene obrede za prvu menstruaciju, medjutim, koji su skoro skroz bili uklonjeni od strane aktivne opozicije u obliku Evropskih Hrišćanskih sveštenika (koji su te obrede spretno zamenili sa njihovih obredima kao što je prva pričest).
U 1970-tima i 1980-tima, mlade obrazovane nacionalističke žene pri tri univerziteta u Gani su svesno odlučile da ponovo uvedu tradiciju kao potvrdu njihove Afrikan-nosti i ženstvenosti. Postavile su pitanja njihovim mamama i bakama, i tradicionalnim izlečiteljima i tima koji su zaposednuti od strane lokalnih bogova, da saznaju kako se obred sprovodio. One nisu pokušale da bez razmišljanja slepo kopiraju sve stare obrede, nego su izabrale te elemente koje su mogle usvojiti.
Takav proces se može primeniti kao deo strategije od strane žena koje žele da uklone fizičko sakaćenje, stavljajući drugu grupu aktivnosti umesto tih koje su one izabrale. Takvi novi obredi mogu biti svesno kreirani moderne verzije pubertetskog obreda.
Nemojte zaboraviti da su žene koje sprovode ovu praksu plaćene za njihove usluge. Praznina bi bila kreirana ukoliko bi se jednostavno zabranio ovaj način zaradjivanja para. Ukoliko, umesto toga, vi se složite da im vi platite honorar da nadgledaju na zvaničan način ove pubertetske obrede, šanse su bolje da će se oni složiti da odustanu od plate za sprovodjenje ove prakse.
Religija (naročito Islam) može predstaviti još jedna vrata za vašu strategiju. Šarija zakon zabranjuje bilo koje dozvoljene pokrete koji štete osobi. Pošto ova praksa nije zahtevana od strane muslimanske religije, moglo bi biti pametno početi pri džamijama, sa šeicima i sveštenicima. Ukoliko možete da nadjete poznate i poštovane religiozne učitelje da se bore za vaš cilj, i ukoliko oni mogu da potvrde mesto ove prakse u njihovoj religiji, imaćete moćne saveznike u vašem radu. Nemojte zaboraviti da se muškarci znaju gaditi ovoj praksi, i često izbegavaju diskusiju o njoj. Većina uticajnih stručnjaka u Islamu, sveštenici, su muškarci. Oni neće prirodno javno pričati protiv ove prakse bez da su podsticani na to. Ukoliko možete da nadjete jedno ili dvoje da priznaju da ova praksa nije zahtevana od strane Islama, i da je fizička šteta zabranjena od strane Islama, vi ih morate nagovoriti da je to njihova muslimanska odgovornost da rade na iskorenju ove prakse.
Gde je ova praksa sprovodjena od strane drugih koji nisu muslimani, vi morate da naučite i razumete njihove vrednosti i religiozna verovanja. Vi onda možete da odlučite da li da to koristite u vašoj strategiji ili ne.
Zbog medicinske štete vezane za ovu praksu, vi ćete možda želeti da koristite medicinske posledice da pridobijete tradicionalne hirurge ove prakse, uključujući tradicionalne babice, medicinske sestrice, starije medicinsko osoblje i zatim čitavu zajednicu. Pri časovima o higijeni i prenosu bolesti, vi morate da pokažete kako se bolest prenese u toku ove procedure.
Ujedinjene Nacije upozoravaju protiv pretvaranja ove prakse u "medicinu." To znači situaciju u kojoj bi se praksa nastavila ali na više sterilnom načinu. Vaša važna strategija gradnje poverenja mora isticati da je sama praksa medicinski i moralno nepotrebna, i da bi higijena i zdravstvene mere naučene od strane tradicionalnog osoblja trebalo biti korišteno u drugim procedurama, ne u ovoj praksi. Tu opet postoji mogućnost da se naglasi da ova praksa nije zahtevana od strane Islama, i da ona negarantuje da će žena biti skromna. Pošto je ovo tradicionalno osoblje plaćeno za njihove usluge, kao što je već prethodno napomenjeno, vi takodje morate da na to nezaboravite.
Mnoge diskusije medju članovima vašeg privrženog kadra sastavljenog od tih koji žele da se ova praksa iskoreni su potrebne, i strategija mora biti kreirana da bude primenljiva i odgovarajuća zajednici u kojoj radite. To je osetljiv problem; gazite pažljivo.
Pripremanje Vaše Strategije:
Nakon što ste razmotrili sve probleme prethodno napomenjene, ovo je dobar momenat da sednete i skicirajte moguću strategiju. Ovde je predložena skica kao vodič, ali to nije recept koji bi trebao biti slepo praćen.
Pošto se uslovi razlikuju od zajednice do zajednice, i menjaju tokom vremena, vi i vaša grupa morate da pripremite strategiju a ne do slova pratite ovu. Vaša strategija treba da bude fleksibilna i promenljiva (živa, razvojna) stvar. Ona treba da varira kako vi povećate broj vaših saveznika i podržavatelja u vašem kadru, uvek uzimajući u obzir njihovo mišljenje pri promeni strategije.
- Lično istražite prirodu i stepen do kojeg je ova praksa prisutna i prihvaćena u zajednici u kojoj radite. Koristite mnogobrojne izvore: biblioteke, knjige, internet, stručnjake, zvanične dokumente (kasnije razgovarajte sa tima koji sprovode ovu praksu). Nastavite ovo istraživanje u toku vašeg rada (proverite Priprema Samog Sebe);
- Počnite studirati zajednicu, njenu društvenu organizaciju, vrednosti, religiozna verovanja i aktivnosti, ekonomiju, demografiju, porodične šeme; održavajte beleške; napravite arhivu; Proverite Budite Upoznati Sa Vašom Zajednicom;
- Pronadjite i zaposlite kadar ljudi koji su prikladni radu sa vama. Na početku, izbegnite vokalne i dobro poznate protivnike ove prakse, jer prvo morate da izgradite poverenje zajednice (proverite Organizovanje);
- Upoznajte se sa vašom grupom, i razumite njihovu motivaciju, iskustvo, ličnosti. Procenite njihove prednosti i nedostatke, kakve zadatke oni mogu uraditi, da li će predstavljati pomoć ili prepreku u strategiji;
- Održite nekoliko sastanaka sa grupom, i budite sigurni da oni razumeju principe koje želite da koristite u strategiji (proverite Planiranje Radionice). Pokušajte da izvučete glavne poente kroz grupnu diskusiju, nego da im popujete o tome. Podstičite;
- Organizujte seriju samoobrazovnih sastanaka, možda mesečno, koje vaša grupa može da pohadja da bi ostala informisana o uslovima i promenljivim situacijama. Pozovite spoljne govornike ponekad. Podstičite pojedinačno i grupno istraživanje, gde svako treba da izvesti svoje rezultate na sastancima (proverite Metodi Obuke);
- Uspostavite strategijski sastanak da skicirate vašu grupnu strategiju. Vodite taj sastanak kao idejni sastanak (proverite Pronalaženje Ideja). Utvrdite odgovarajuće metode za izgradnju poverenja (na primer: bolnica za žrtve posle operacije, savetovanje žrtava, grupna podrška za žrtve, higijenska i zdravstvena obuka za osoblje, higijenske i zdravstvene obrazovne lekcije za roditelje žrtava). Pronadjite dugotrajne načine za izgradnju poverenja.
- Organizujte sastanke za detaljno planiranje gde ćete uzeti predložene metode za izgradnju poverenja i proučiti njihovu praktičnost. Pronadjite sredstva (finansijska, ljudska, nemonetarna) koja mogu biti korištena (proverite Dizajn Projekta). Utvrdite ko će šta uraditi i kada.
- Pronadjite moguće društvene dogadjaje za proslavu ulaska u pubertet za devojčice. Organizujete grupu (žena) da kreiraju društveni dogadjaj za to priznanje, koji u sebi sadrži istorijske i tradicionalne elemente, ali koji ne obuhvata fizičko sakaćenje. Nadjite način da platite mali honorar višim poštovanim ženama, uključujući i te koje sprovode tu praksu, koje će nadgledati te dogadjaje; Napravite te dogadjaje veselim i slavljeničkim koliko je god to moguće.
- Pronadjite religiozne osobe koje mogu podržati vaše aktivnosti. Tražite od njih religiozno tumačenje te prakse i njenog iskorenja. Ukoliko nadjete da oni podržavaju njeno iskorenje, prvo tražite da vam pomognu kroz obaveštenje o vašem trudu u izgradnji poverenja u džamiji, kasnije možda kroz obaveštenje da ova praksa nije neophodno muslimanska. Zamolite da to urade u džamiji ukoliko je zajednica muslimanska; ili negde drugde ukoliko nije muslimanska.
- Sprovedite (u fazama, i u različitim vremenima različite elemente) i nadgledajte sprovodjenje (proverite Nadgledanje).
- Nastavite sa informacionim sastancima, istraživanjem, planiranjem i nadgledanjem. Održavajte arhivu i pripremite izveštaje (proverite Pripremanje Izveštaja) o vašim aktivnostima i njihovim rezultatima.
- Pronadjite načina da prenesete vašu poruku, prvo žrtvama, zatim roditeljima, zatim tima koji sprovode tu praksu, konačno čitavoj zajednici, da ova praksa nije neophodna, niti zahtevana od strane Islama (ukoliko je zajednica muslimanska), a da je štetna, i da sprečava zajednicu u unapredjenju i u postajanju deo svetske zajednice.
Napišite vašu strategiju kako ju je grupa stvorila. Održavajte beleške o svim vašim aktivnostima. Utvrdite rezultate. S vremena na vreme, stanite i procenite da li je potrebno strategiju promeniti.
Zaključak; Iskorenje Ove Prakse:
Ova praksa je činjenica života. Dok vi možete na nju gledati sa gadjenjem, većina tih osoba koje je sprovode na nju negledaju sa gadjenjem, već na nju gledaju kao moralno i duhovno neophodnom. Njeno otklanjanje nije univerzalno svačiji cilj, naročito ne u mestima gde se ova praksa sprovodi.
Vi možete doprineti njenom otklanjanju, kroz upotrebu vaših mobilizerskih metoda predstavljenih na ovom sajtu, ali to zahteva detaljno razumevanje zajednice, kadar posvećenih saveznika, i strategiju koja je prilagodjena uslovima i karakteristikama zajednice. Ovaj dokument predstavlja skicu za moguću strategiju, ali bi ona trebala biti korištena kao uopšteni vodič u vašem kreiranju odgovarajuće strategije.
––»«––
Zdravstvena i Higijenska Obuka:
 |
Nekoliko Preporuka:
http://www.amnesty.org/en/library/asset/
http://www.feminist.com/resources/artspeech/inter/fgm.htm
http://www.fgmnetwork.org/
http://www.religioustolerance.org/fem_cirm.htm
http://www.who.int/reproductive-health/fgm/eliminating.htm