Prevodi:
|
SVAKODNEVNE STVARI
Materijal Za Obuku
Veliki deo Sociologije je gledanje na stvari o kojima već nešto znamo ali na drugačiji način
Sociologija često razmatra dogadjaje i situacije u svakodnevnom životu.
Ona ih tumači kroz sociološku perspektivu (način gledanja na nih).
To je zbog toga jer je ta perspektiva deo posmatračevog tumačenja kao i bilo šta drugo unutar njega.
Dok nam način na koji smo odgojeni daje jedan pogled, sociologija nam daje još jedan pogled na stvari.
Čak šta više, sociologija nam daje nekoliko perspektiva kroz koje možemo osmotriti svakodnevne dogadjaje i uslove.
Nasuprot tome kako mi obično gledamo na stvari i kako smo naučeni da gledamo na stvari, što je obično kako bi mi trebali da radimo i sudimo stvari, sociologija nas uči da gledamo na stvari na naučni (opisni) i neosudjujućki način.
Postoje mnogi primeri u tome kako mi drugačije vidimo stvari u sociologiji nego u svakodnevnom životu.
- Društvo nisu ljudi, na primer, jer su ljudi biološka bića koja prenose njihove karakteristike kroz gene, dok je društvo kulturno, grupa ili sistem ponašsanja i verovanja (akcija i razumevanja) koja se prenose kroz simbole. Ljudi "nose" društvo.
- >Tehnologija je isto toliko deo kulture kao i balet ili simfonija. Ona se prenosi kroz simbole a ne kroz gene.
- Ista situacija se može osmatrati na radikalno drugačije načine, čak i u okviru sociologije, kao što su kofliktni način, koji razmatra takmičenje i dinamiku, nasuprot funkconalnog načina, koji zahteva stabilnost i svrhu.
- Sociologija je kao i ostale naučne discipline koje imaju odredjene modele koji se razlikuju od svakodnevnih stvari, kao što su izlazak sunca svakog jutra,* ili modeli atoma.
- U skoro svakoj lekciji u ovom kursu, mi smo razmatrali razlike izmedju svakodnevnih razumnih pretpostavki i naučnih zapažanja.
- Pojam idealne, pravoverne, monolitičke ili "prirodne" porodice je mit. Nepostoji društvo koje nije puno varijacija.
- LJudski je biti pristrasan jer učenje jezika zahteva da se uspostave odredjene pretpostavke i kategorizuju u kutije veliki broj varijacija u čulima (na primer: rečima).
- Spoljni društveni uticaji su ist toliko važni koliko i unutrašnji procesi (uključujući psihološki( u unutrašnjoj dinamici svake porodice.
- Da bi bili objektivni i naučni, moramo biti opisni a ne propisivački i osudjivački.
- Objektivnost u kulturi zahteva znanje i iskustvo odsutnosti kulture. Mi bi smo bili čudna riba, na suvom, sa takvim iskustvom. Iskustvo drugačije kulture bi nam dalo binokularni pogled o kulturi, ali ne iskrenu objektivnost. Mi nemožemo pobeći od kulture da bi je proučili.
- Član bilo koje kulture je najmanje objektivan o toj kulturi. Reći da samo odredjena osoba je kvalifikovana da daje lekcije o odredjenoj kulturi je u suštini rasistički.
- Ljudski je imati kulturu i biti društven, ali to negarantuje da mi razumemo kulturu niti društvo.
- Mi saznamo da naše karakteristike koje smo mi mislili da su "u našoj krvi" su ustvari na nas prenesene kroz proces socijalizacije, kroz simbole.
- Činjenice ne govore same za sebe; značenja nepostoje u vakumu i nisu unutrašnja, nego su na nas nametnuta kroz naše posmatranje što mi zovemo činjenicama.
- Odredjena otpornost postoji ka učenju da stvari sagledamo kroz sociološku perspektivu, jer mi mislimo da to već znamo i radimo, a teže je nešto što već znamo odučiti nego naučiti nešto što se mi slažemo još neznamo.
* Napomena: Razlika postoji izmedju okretanja i obrtanja. Naša planeta se okreće oko svoje osovine i daje nam iluziju da sunce izlazi svako jutro. Zemljino obrtanje oko sunca ne proizvodi izlaženje sunca; to proizvodi sezone svake godine (u kombinaciji sa 23o uglom naše planete).
––»«––
Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora
i povežete se nazad na
www.cec.vcn.bc.caOvu veb lokaciju održava Mreža vankuverske zajednice
(VCN) |