Prevodi:

Ostale Stranice:
Ključne reči
Moduli

Sociologija
Sociologija
Beleške Za Lekcije
Internet Diskusije
Središte

Korisni:
Mapa sajta
Kontakt
Korisni dokumenti
Korisne veze

THE SOCIOLOŠKA PERSPEKTIVA

Glavni Dokument u Ovoj Lekciji

Autor: Fil Bartl, Dr.

Prevodilac: Adriana Dulić

Materijal Za Obuku

Neke stvari variraju u zavisnosti od toga na koji način ih gledate

Uvod: Stvar Toga Kako Na To Gledate:

U mnogim aspektima, sociologija je proučavanje stvari koje mi susrećemo u svakodnevnom životu, ali koje nevidimo na isti način. To je karakteristika mnogih naučnih disciplina.

Mi govorimo, na primer, o "izlasku sunca svakog jutra," ili "zalasku sunca svake večeri."

Astronomija, medjutima, nas je naučila još davno da svet nije ravan niti centar svemira, nego da se kugla okreće oko svoje ose i, da kroz okretanje, nam daje utisak da sunce ide gore ili dole što u stvarnosti nije slučaj.

Kada mi pogledamo oko sebe i vidimo zidove i/ili objekte, mi vidimo čvrste stvari.

Nuklearna fizika, medjutim, nas je naučila da šta mi vidimo kao čvrstu stvar se sastoji od uglavnom ničega.

Prazan prostor.

To je uglavnom atomsko jezgro okruženo prazninom, oko kojeg par stvari kao što su elektroni zujaju.

U odnosu veličina, to je kao muva na futbalskom terenu.

Sa ograničenom sposobnošću naših očiju, mi gledamo na te milione atoma i elektrona, i vidimo čvrstu stvar.

Empiristi su ljudi koji nam kažu da mi možemo razumeti samo stvari koje možemo videti, da nam nije potrebna teorija da protumačimo te stvari.

Astronomija, nuklearna fizika, i sociologija nas uči da nam je potreban perspektiva pre nego što možemo da vidimo stvari –– da samo posmatranje nemože samo od sebe dovesti do razumevanja.

U svakodnevnom životu, mi možda gledamo na društvo kao nešto što se sastoji od ljudi.

U sociologiji, društvo nisu ljudi.

Pojedinačni ljudi nose društvo u njihovim verovanjima i akcijama (i interakcijama), ali oni nisu društvo samo od sebe.

Društvo je sistem verovanja i akcija koje ljudska bića poduzimaju, ali to je nešto što prevazilazi ta ljudska bića.

To stoga znači da društvene organizacije, kao što su porodica ili zajednica, nisu ljudi.

Oni su sistemi verovanja i akcija koja ljudska bića poduzimaju.

To neznači da mi možemo definisati društvo (ili društvenu instituciju) kako god mi želimo, ili da na nju gledamo kako god mi to lično želimo.

Sociologija je disciplina, i ona zahteva disciplinu da je razumemo.

Za te koji su uključeni u primenjenoj sociologiji, intervencijama koje će uticati na porodice ili zajednice

važno je da razumeju sociologiju. To znači biti sposoban da se razume sociološka perspektiva.

Društvo je u oku posmatrača.

Drveća i Šuma

Postoji stara poslovica koja kaže da mi "Nemožemo da vidimo šumu od drveća."

Mi možemo da primenimo istu ideju sociološkoj perspektivi.

Poslovica podrazumeva da je šuma velika, suviše velika da bi je čitavu odjednom videli, tako da sve što možemo da vidimo izbliza su drveća.

Mi možda možemo da vidimo deo šume, ali to nam nedaje dobro razumevanje o čitavoj šumi.

U svakodnevnom životu, mi dodjemo u kontakt sa drugim ljudima.

Mi ih možemo videti; mi možemo (obično) sa njima pričati.

Ponekad ih možemo dotaći (ali sa time moramo biti oprezni).

Mi nemožemo videti društvo, zajednicu ili porodicu, i mi nemožemo dotaći društvo, zajednicu ili porodicu.

Čak i ako bi uzeli avion mi nemožemo sagledati čitavu šumu jer je šuma ekosistem i obuhvata sve interakcije izmedju zemlje, biljki, životinja i vazduha u tom sistemu.

Ona je mnogo više od grupe drveća.

Isto važi i za društvo.

Ono se nesastoji od ljudi (koje mi možemo da vidimo), nego od verovanja i akcija, i ono je sistem; nepostoji fizička pozicija sa koje se društvo može sagledati.

Porodice i zajednice su društvene organizacije, i stoga su nešto više od pojedinaca u njima.

Atomska Perspektiva:

Možemo koristiti reč "atomska" da naznačimo perspektivu suprotnu od sociološke perspektive (anti-sociološka).

Na osnovu toga šta mi znamo o atomima, koji se drže zajedno, možda to nije najbolja reč za upotrebu.

Jer to podrazumeva da su ljudi pojedinci i da ništa ne postoji van njih.

Ja bih rekao da je najbolja ilustracija atomske perspektive šta je Margaret Tačer, bivši premijer Britanije, rekla.

Ona je rekla, "Društvo nepostoji; samo pojedinci postoje."

Dok god verujete da društvo nepostoji, vi to društvo nećete videti, niti ćete imati ikakvog uticaja na društvenu organizaciju ili na direkciju promene i razvoja u društvu.

Jedan način poredjenja razlike u perspektivama je da posmatrate takmičarsku igru kao što je poker.

Igrači su usresredjeni na pobedu, i na takmičenje jedno sa drugim.

Za njih, to takmičenje utiče na njihovu perspektivu, i oni na takmičenje gledaju kao na najvažniji element igre.

Za nas koji posmatramo sa strane, mi možemo da vidimo da u igri postoji i prilična doza suradnje.

Vrednosti i značenja koja igrači dele je iskazana u toj suradnji.

Na primer, igrači se slažu u vezi vrednosti svake karte, i da je tri više od dva.

Većina ovih saglasnosti su neiskazene i uzete zdravo za gotovo što doprinosi nesvesnosti igrača o njima. Proverite Poker Igra

Na sličan način, u društvu "igrači" u igrama kao što su "marketing" takmičenje i konkurenciju lakše vide nego osnovna pravila i značenja koja svi dele.

Margaret Tačer, pobornik privatnih poduzeća, je imala perspektivu koja ja preuveličavala takmičenje i previdela suradnju.

Tri Klasične Sociološke Perspektive

U istoriji razvoja sociologije, tri različite perspektive su se razvile.

One sve duguju svoje poreklo razmišljanju o primeni naučnog metoda u društvenim studijama u devetnaestom veku.

Karl Marks, koji nikada sebe nije zvao sociologom, se bavio takmičenjem za sredstvima.

On se koncentrisao na razlikama izmedju klase ljudi koji su posedovali fabrike za proizvodnju, buržoazije, i klase ljudi koji su imali samo svoju radnu snagu da prodaju u razmenu za preživljavanje, proletarijat.

Iz njegove analize je izrasla perspektiva u sociologiji koja se danas zove "Sukob/Konflict." Dinamika i promene u društvu su povezane sa različitim sukobima. Proverite Karl Marks.

Emil Durkhaim je uzeo drugačiji prilaz sociologiji.

On je tvrdio da mi možemo pogledati stope ponašanja i pronaći objašnjenja van pojedinaca koji se ponašaju na taj način.

On je video neku vrstu svesti koja je delovala kao da je izvan pojedinaca iako je nošena u mislima pojedinaca.

On je tvrdio, nasuprot Marksu, da različite karakteristike društvenih elemenata doprinose život i razvoju društva i njenih ustanova.

Ta ideja i dan danas postoji u "Funkcionalnoj" perspektivi sociologije. Proverite Durkhaim.

Meks Veber se takodje nije slagao sa Marksom, ali je i on završio u drugom pravcu.

On je rekao da mi nemožemo da razumemo društvo osim ukoliko razumemo značenja koja ljudi doprinose njihovim akcijama i verovanjima.

On je tvrdio da je industrijska revolucija bila prouzrokovana promenom vrednosti i verovanja koja su povezana sa idejama Džona Kelvina i Reformacijom.

Iz njegove analize proističe treća glavna perspektiva "Simbolična Interakcija." Proverite Veber.

Više od jednog veka, sociolozi su se borili jedno sa drugim na osnovu ova tri radikalna načina sagledavanja društva.

Ponekad te borbe se danas mogu čuti u debatama.

Kao i slavni par šire Apalačian porodice, Hetfild i Mekojs, te bitke su se smirile i veliki trud je posvećen pronalaženju načina da se one pomire.

Ja podržavam ideju da su sve tri vredne, i da bi trebali da ih smatramo samo kao različite načine gledanja ili razmatranja istih stvari.

Proverite priču Slepog Čoveka i Slona.

U svakoj od istorijskih i klasičnih perspektiva, namera je da se obrazloži ili koristi sociološki pristup.

Društveno ponašanje nije objašnjeno psihološkim teorijama, niti je proizvod genetskog nasledstva. (To se zove  "redukcionizam").

Feministička Sociologija

Dok su neki ljudi pokušavali da nazovu Feminističku Sociologiju četvrtom perspektivom, ti koji je primenjuju koriste sve tri klasične perspektive u njihovim analizama.

Dok nepravde i nejednakosti na osnovu pola postoje, one su slične tima koja su baizrane na rasi ili godištu.

Biološke razlike u ljudima (godište, rasa, pol) su naglašene od strane ljudi koji donose odredjene društvene pretpostavke o ljudima oko sebe.

To su važne teme u sociologiji, ali nisu posebne perspektive.

TražiteHeriet Martinu.

Sociologija pozajmljuje terminologiju od lingvistike.

Biološke (genetsko nasledjene) razlike izmedju muškaraca i žena se zovu razlike u "seksu."

Sociološke razlike (prenešene i sačuvane u simbolima) izmedju muškaraca i žena se zovu razlike u "polu."

Kulturne Dimenzije:

Ukoliko mi podrazumevamo da su kultura i društvo suma svega što mi naučimo, onda je korisno da utvrdimo šest dimenzija kulture ili društva.

U matematici, tri dimenzije su visina, širina i dubina.

(Neki matematičari podrazumevaju vreme četvrtom dimeznijom).

To su analitički pojmovi koji nepostoje sami od sebe u stvarnosti.

Mnoge perspektive i teorije se bolje razumeju uz korišćenje pojma dimenzija.

Kao i u matematici, dimenzije postoje samo u mozgu posmatrača.

U matematici, ako mi otklonimo dimenzije, recimo visinu, onda, po definiciji i analizi, čitav predmet nestane.

Isto važi i u slučaju društvenih i kulturnih dimenzija.

One su tehnološka, ekonomska, politička, ustanovska, vrednosna i verovanja.

Ovo nisu samo aspekti društva, nego dimenzije.

Ukoliko je bilo koja otklonjena, svih šest nestanu.

One sve proizilaze iz čitavog čovečanstva i makro teorija, sve do mikro sociologije i lokalnih interakcija izmedju dve osobe.

One su detaljnije opisane u  "Šta je Zajednica

Zaključak

Sociološko studiranje društva je interesantna i izazovna avantura.

Za čistog naučnika, ona otkriva više o tome kako stvari funkcionišu, i i sociološka perspektiva nam daje ogroman uvid u društveni fenomen.

Za naučnika u primenjenoj sociologiji, naročito za onoga ko uzima u obzir intervencije u porodicama, zajednicama ili organizacijama, društvena perspektiva nudi vrlo vredni materijal u razumevanju tih ustanova, i predvidjanju rezultata tih intervencija.

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn stranice Lurdes Sada

––»«––

Zadnja dopuna: 2012.06.29