Tweet
Prevodi:
Català
中文 / Zhōngwén
English
Español
Filipino/Tagalog
Français
Ελληνικά / Elliniká
Italiano
Português
Română
Српски / Srpski
Svensk
Ostale stranice:
Lekcije
Mapa sajta
Glavne reči
Kontakt
Korisni dokimenti
Korisni preporuke
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
ZAJEDNIČNO BAZIRANI SOCIJALNI RAD
Autor: Fil Bartl, Dr.
Prevodilac: Adriana Dulić
U čast Rada Barnen*
Materijal za Obuku
Ako se zajednica može organizovati da izgradi nužnik, zašto je onda neorganizovati da uradi socijalni rad?
Uvod:
Ovo je još jedan dokument za obuku u seriji dokumenata o metodima za mobilizovanje zajednice gde je rezultat nešto drugo od fizičke izgradnje objekata kao što su bolnica ili škola.
Proizvod je program usluga za članove zajednice, mnogi od kojih mogu sami sebi pomoći uz relativno malu količinu pomoći i podsticanja.
Šta je Socijalni Rad?
Profesija socijalnog rada je čudna mešavina mnogih stvari. Obično je praktikovana od strane vladinih službenika na zapadu (u Evropi i Severnoj Americi) dok mnoge internacionalne nevladine organizacije takodje imaju socijalne radnike pri njihovom osoblju.
Stranke socijalnog rada se obično zovu povredjenim, znači to su ljudi koje su posebni uslovi stavili u poziciju povredjenosti u poredjenju sa normalnim društvom. Ono obično obuhvata članove društva kojima je potrebna pomoć. Tipično, to obuhvata fizičke i mentalne invalide, osobe koje nemogu da rade za život i da se brinu o sebi. U posebnim slučajevima, to može da obuhvati zlostavljane žene (te koje su bile fizički ili emocionalno napadnute – na primer: od strane supruga –i koje nisu sposobne da same pobegnu iz opasne situacije), slabe stare osobe, deca bez roditelja koji ih mogu podržati, ili koji su zlostavljani.
Posao socijalnog radnika najviše obuhvata administraciju i savetovanje, uz malu dozu medicinske (obično fiziološke) intervencije i zastupanja. Socijalni radnik obezbedjuje njegove ili njene stranke sa malom dozom mudrosti, saveta, podataka, po potrebi. Svaki slučaj je drugačiji.
Vladin (ili nevladine organizacije) društveni radnik u zapadnim zemljama (Evrope i Severne Amerike) obično pruža usluge koje su obično obezbedjene od strane članova porodice i starijih osoba u ostalim zemljama. Usluge socijalnog radnika su suviše skupe za valde u nerazvijenim zemljama.
Reč "socijalan" je malo varljiva jer, na zapadu, gde se najviše koristi, socijalan radnik neradi sa čitavim društvom, niti čak ni sa zajednicom ili grupom u društvenom kontekstu. Socijalan radnik obično rukuje "slučajevima," i slučaj je obično o jednoj osobi ili porodici.
Što je još ironičnije je činjenica da je škola za društvenu administraciju ili socijalni rad pri univerzitetu obično deo sociološkog odeljka. Takve škole ili odeljci, zauzvrat, su takodje obično gde je zajednični razvoj (kao materijal pri ovom sajtu) predavan. Zajednični razvoj, nasuprot tome, je aktivnost namenjena društvenim institucijama, kao što su zajednice ili grupe, nego pojedinačnim osobama. (Proverite Zajednicu).
Jedna od mnogih motiva za razvoj ovog sajta je činjenica da je unapredjenje zajednica važno i preko potrebno u siromašnim zemljama. Ograničavanje obuke za zajednične radnike samo tima koji studiraju na univerzitetu, ograničava broj potencijalnih sposobnih zajedničnih radnika na raspolaganju; ovo bi trebalo biti predavano srednjoškolskim studentima (nakon što su odredjeno vreme proveli u radnom svetu i stekli odredjena životna iskustva).
Ovaj dokument vas neće naučiti kako da postanete socijalni radnik (kao što vas lekcija o vodi neće naučiti kako da postanete gradjanski inžinjer), ali će vam biti u pomoći pri stvaranju i razvoju zajednično bazirane programe za socijalni rad. Obuka na ovom sajtu je namenjena zajedničnim radnicima koji nemaju univerzitetsko obrazovanje.
Kada Je Zajednično Bazirani Program Za Socijalni Rad Prikladan?
Bogate zemlje obično mogu da obezbede usluge socijalnih radnika (na pojedinačnoj ili porodičnoj bazi, ne na zajedničnoj bazi), dok se siromašne zemlje oslanjaju na savete, iskustvo, i mudrost starijih osoba i porodičnih članova. Kada bi bilo prikladno bazirati program socijalnog rada u zajednici? Zajednično bazirane usluge socijalnih radnika su potrebne kada one nemogu biti obezbedjene od strane porodice ili starijih osoba, ali gde nema dovoljno sredstava na raspolaganju da se obezbedi na pojedinačnoj bazi.
Situacija koja je najočigledniji kandidat je situacija gde postoji veliki masa raseljenog stanovništva ili izbeglica koje žive u kampu u siromašnim zemljama. Nakon što se vanredno stanje svrši, te izbeglice se mogu vratiti kući. Pošto su njihovi životi prekinuti, i oni su izgubili mnoge članove prodice, uključujući starije osobe i članove porodice, potreba za uslugama socijalnih radnika će se nastaviti. Dok god ima dovoljno sredstava na raspolaganju za profesionalnog socijalnog radnika koji može da nadgleda zajednično bazirani rad, održavajući i osiguravajući zahtevane standarde, sama zajednica može da obezbedi potrebnu energiju, vreme i interes u radu.
Pored izbegličke situacije, gde god velika nesreća prouzrokuje otklanjanje starijih osoba i članova porodice, i/ili prekine normalnu i tradicionalnu društvenu organizaciju, su takodje situacije u kojima bi bilo prikladno da se organizuje zajednično bazirani program socijalnog rada.
Gde god postoje veliki broj izbeglica, osnovne usluge, hrana, voda, zaklon, osnovne medicinske usluge, su obično obezbedjene, često od strane Ujedinjenih Nacija ili internacionalnih organizacija. Finansijska sredstva medjutim nisu neograničena, tako da kada se radi o uslugama socijalnih radnika ona obično nisu obezbedjena. To je dobra situacija da se uzme u obzir organizovanje zajednično baziranog programa socijalnog rada.
Zajednična Opažanja:
Kada je dete svedok zločina koji uništi njen svet, ona je povredjena. Videti vaše članove porodice i/ili susede ranjene ili bombardovane prouzrokuje ogromnu traumu ako ste vi dete. U mnogim slučajevima, iskustvo prouzrokuje da se dete povuče u sebe, odbije da priča, i/ili odbije da dnevnu interakciju. Dete koje je povredjeno istim dogadjajima koji dovedu to dete u izbeglički status, se može ponašati na način koji je onda pogrešno protumačen od strane detetove porodice ili tih koji se brinu o detetu. Ponekad je dete smatrano mentalno zaostalo, i bez šanse za oporavak. Ponekad je dete smatrano da je obuzeto zlim duhovima. Ponekad detetovo stanje se smatra kaznom za prethodne grehe članova detetove porodice.
U svim ovim slučajevima, ljudi su često osramoćeni detetovim ponašanje. Mnogo puta ti koji se brinu o detetu nerazumeju da je to reakcija ka groznim dogadjajima ili gradjanskom ratu, i oni neznaju da se stanje može preokrenuti i popraviti uz nekoliko jednostavnih intervencija.
Mnogo puta takva deca su skrivena (čak i vezana) u tamnim sobama daleko od javnosti. Oni nemogu da se obuku niti sami sebe očiste, i pronadjeni su soptvenoj prljavštini i u lošem zdravstvenom stanju, gladni, bolesni, slabi i bespomoćni. Javna obaveštenja često nisu dovoljna. Ručna intervencija je potrebna da bi se svako dete ocenilo.
Ako su oni povredjeni zločinima, i ne mentalno zaostali od strane nekih drugih faktora, oni su sposobni da se mnogo promene, nauče da se obuku, očiste i nahrane sami sebe. To zahteva strpljenje, ljubav i brigu kroz nekoliko nedelja i meseci. Jedan ili dva podstreka u obliku lutke, i možda lopte, su efektivni i korisni pribori u ovom poslu.
To je situacija, ponovljena stotine hiljada puta u celom svetu, gde je zajednično baziran program socijalnog rada prikladan. To je tipična ili klasična situacija za zajednično baziran program za socijalni rad.
Jedan univerzitetsko obrazovan profesionalni socijalni radnik može oceniti situaciju, propisati prikladnu intervenciju, i nadgledati. Zajednični mobilizeri mogu raditi sa članovima zajednice da pronadju skrivenu i povredjenu decu, zaposle socijalne radnike na zajedničnom stepenu, uspostave njihovu obuku i nadgledanje, organizuju zajednično bazirane organizacije da upravljaju i sprovedu program na zajedničnom stepenu, i obezbede efektivan tok podataka. Lokalni stanovnici, na dobrovoljnoj bazi ili uz minimalnu naknadu, mogu obezbediti brigu i podsticanje koje je potrebno ovoj deci, i mogu izvestiti mobilizere o promenljivim uslovima ili o potrebi za dodatnom obukom.
Ovo je samo jedna od mnogobrojnih situacija koje obuhvataju izbeglice u zajednicama koje su poremećene (ali koje preživljavaju) mnogim nesrećama prouzrokovane prirodnim ili ljudsko kreiranim dogadjajima.
Principi Zdravstvene Zaštite:
"Zdravstvena Zaštita"proizvedena od strane Svetske Zdravstvene Organizacije (Ujedinjene Nacije), ima nekoliko osnovnih principa, od kojih je verovatno najpoznatiji princip da je sprečavanje bolesti bolje od lečenja.
Još jedan, koji je naročito primenljiv u zajednično baziranom socijalnom radu, je ideja da sredstva nebi trebala biti potrošena na skupe lekove od kojih će samo nekoliko ljudi imati korist.
Osnovni princip zdravstvene zaštite je podržava ideju da se postigne najveće moguće dobro za najveći broj ljudi. Sa ograničenim budžetom na raspolaganju, to zahteva da se skoncentrišemo na nekoliko najčešćih bolesti, da obezbedimo osnovnu obuku ljudima sa najnižim stepenom obrazovanja, i da stignemo do najizolovanijih pacijenata. To je dalo ideju za popularnim (ali malkice netačnim) pojmom o "Bosom Doktoru." (Takodje proverite Voda i Zdravstvena Zaštita). Ako se ova ideja primeni potrebi za uslugama socijalnog rada, onda je ideja da se osnovna obuka da osobama bez univerzitetskog obrazovanja, sa koncentracijom na najčešće i najlakše tretiranim stanjima, i sa oslanjanjem na sistem za upućivanje za komplikovanije slučajeve.
Cilj zajednično baziranog socijalnog rada, onda, je da se organizuje kadar članova zajednice koji mogu biti obučeni (bez zahtevanja univerzitetskog obrazovanja) da tretiraju ograničen broj socijalnih stanja povredjenih članova zajednice. Njihova intervencija neće biti fleksibilna niti kompleksna kao ta koju socijalni radnici sa univerzitetskim obrazovanjem i iskustvom u socijalnom radu mogu pružiti, ali oni će moći da dostignu veću masu stanovništva nego visoko obučeni i relativno skupi profesionalci.
"Najvećeg mogućeg dobra za najveći broj."
Sastav:
Od čega se zajednično bazirani program za socijalni rad sastoji?
Gde postoje izbeglice ili stanovništvo koje je propatilo ozbiljno poremećenje u zajedničnog životu, gde su ljudi u mogućnosti da zadovolje svoje momentalne potrebe (za hranom, zaklonom, vodom, smeštajem) ali nemaju pristup socijalnoj zaštiti, gde jedan ili dva profesionalna socijalna radnika nemogu da stignu do svakoga, gde je situacija pogodna za organizovanje dobrovoljnih zajedničnih grupa.
U tim slučajevima imate osnovu za zajednično bazirani program za socijalni rad.
Profesionalni socijalni radnici treba da izanaliziraju ograničen broj uslova koji se mogu zadovoljiti od strane zajedničnih radnika sa osnovnih stepenom obuke. Oni treba da obuče i nadgledaju obuku kadra zajedničnih radnika koji imaju pristup zajednici. Procena i obuka se moraju biti tekući (periodično ponovljeni po potrebi). Oni i zajednični radnici (mobilizeri) moraju da utvrde, zaposle, i obuče članove zajednice, kao zajednični rukovodioci ovog programa, kao pokretnici intervencije u socijalnom radu pri njihovim zajednicama, i kao nadglednici promenljivih uslova u njihovim zajednicama.
Članovi zajednice sprovode intervenciju u socijalnom radu. Njih moraju podržavati mobilizeri i profesionalni socijalni radnici sa obukom i uputstvima.
Rezultat je takozvana piramida socijalnog rada, sa profesionalnim socijalnim radnicima na njenom vrhu, mogućim obučavateljima u socijalnom radu (privremenim ili dugotrajnim) nadgledani od strane socijalnih radnika, mobilizerima, rukovodiocima i upravnicima zajednice i zajednično baziranih organizacija i zajednicom i članovima zajednično baziranih organizacija koji sprovode većinu intervencija.
Obuka i Podrška:
Uopšteno, zajednični mobilizeri nikada nebi trebali biti obučeni jednom za svagda, nego im je potrebna stalna podrška i mesto gde mogu pitati pitanja kako se ona pojave u toku njihovog rada u polju (Proverite Metode Obuke). Pri zajednično baziranom programu za socijalni rad, to još više važi. Kao prvo, mobilizerima bez zvanične obuke (kome je ovaj sajt namenjen) je potrebna stalna podrška i profesionalna pomoć.
Drugo, tragedije koje su ljudi pri ovom programu doživeli lako prouzrokuju depresiju te radnici u polju moraju da sa nekim podele iskustva i s vremena na vreme obasuti pozitivnom energijom. Ovakav program zahteva stalno i predvidivo mesto za sastanke mobilizera pri kojem oni mogu da podele svoja iskustva, postave pitanja, i dobiju pomoć od visoko obučenih i obrazovanih socijalnih radnika. Odred za obuku je mogući odgovor za ovu potrebu čija upotreba će zavisiti od sredstava na raspolaganju i od uslova.
Prvobitni program za obuku mobilizera može obuhvatiti prvih šest lekcija na ovom sajtu. Ove lekcije mogu biti odštampane i predane učesnicima. One se lako mogu prilagoditi razvoju zajednično baziranog programa za socijalni rad. Obuka za socijalni rad, nasuprot tome, mora biti proizveden od strane profesionalnih socijalnih radnika, nakon prvobitne procene situacije, i promenjen na osnovu novih podataka kako oni postanu dostupni.
Zaključak:
Gde su samo jedan ili dva profesionalno obučena socijalna radnika na raspolaganju ogromnom broju ljudi, koji može obuhvatiti nekoliko zajednica (kao u slučaju izbeglica), tako da intervencije nebi dostigle većinu stanovništva, i gde stanovništvo ima posebnu potrebu za takvim intervencijama nakon prirodne ili ljudski kreirane nesreće, zajednično bazirani program za socijalni rad je moguće rešenje.
Ono zahteva preraspodelu sredstava na raspolaganju, postavljanje socijalnih radnika na raspolaganju u pozicije tako da mogu proceniti, nadgledati i savetovati po potrebi, korišćenje mobilizera za organizovanje zajedničnih grupa tako da one sprovedu dnevni rad, organizovanje obuke, koncentrisanje na nekoliko najčešćih situacija koje utiču na najveći broj ljudi, i održavanje obuke, podsticanja i savetovanja mobilizera i zajedničnih radnika. U odredjenim situacijama, takav program može biti efektivan i koristan.
––»«––
Priznanje:
Ja bi želeo da priznam ulogu Rada Barnen (pri Švedskom odeljku organizacije Spasite Decu) u mom otkrivanju potencijala ovog sektora u zajedničnom mobilizovanju. Ja sam imao čast da radim sa Radom Barnenom četiri godine, od 1988 do 1992, kao predstavnik moje zemlje za Afganistan i Pakistan.
Tamo sam našao razvoj ovog programa već u toku. Pre nekoliko godina, dok su Rusi okupirali Afganistan, jedan Švedski socijalni radnik na privremenom radu za Ujedinjene Nacije je sebe našla odgovornom za nematerijalne potrebe oko dva i po miliona Afganistanskih izbeglica u NWFP delu Pakistana (još milion i po izbeglica se nalazilo u Balučistan delu). Oni su prvobitno bili izbeglice prouzrokovane Ruskom okupacijom a zatim od 1992 izbeglice iz gradjanskog rata izmedju Afganistanskih ratnika nakon što su Rusi napustili to područje.
Pošto su izbeglice bile većinom vrlo konzervativni Muslimani (mnogi koji su kasnije postali podržavatelji Talibana), nekoliko problema je postojalo koje je program morao rešiti. Žene obično nisu mogle napustiti njihove kuće, nisu mogle pričati sa muškim mobilizerima, i nisu mogle biti obrazovane od strane ljudi sa zapada.
Stručnjaci iz Pešvara sa iskustvom sa izbeglicama su stalno govorile da "se ništa nemože sprovesti."
Rada Barnen and vladino osoblje – Švedjani, Afganistanci i Pakistanci – socijalni radnici, mobilizeri, pomoćno osoblje – su stvari sprovele. Sve su sproveli kroz Muslimanske sveštenike – malame i šeike – pažljivo objašnjavajući šta su radili, marljivo prateći Muslimanska pravila ponašanja. Sveštenici su nakraju morali priznati da su žene u najboljem položaju za rad sa ovom decom, ali da im je potrebna obuka za taj rad. Oni su dozvolili da ženski socijalni radnici rade sa njima u njihovim kućama.
Novo formirane zajednične grupe za socijalni rad su radile u okviru lokalnih kuća i pratile Muslimanska pravila. Nakon nekoliko dostojnih uspeha sa ovom decom izabranim od strane socijalnih radnika za tu svrhu, sveštenici su bili dovedeni da posmatraju sa strane. Na kraju je jedan od njih napomenuo, "Ovo je naš socijalni rad džihad." Njihova podrška je nakraju bila pažljivo iskazana u obaveštenjima u džamijama.
Program je preživeo - i narastao - u vreme kada su se druge internacionalne organizacije koje su radile sa ženama suočavale sa velikom opozicijom i preprekama, neke od kojih su bile zahtevane da napuste to područje optužene da kvare narod.
Ja nisam bio odgovoran za kreiranje ovog programa ili za njegovo uspešno sprovodjenje (iako bi želeo da mogu uzeti zaslugu za to). Ja sam došao, to video i naučio.
Više podataka o ovom programu se mogu naći pri: Fil Bartl i Eva Segerstrom, "Zajednično Samopomoćni Pristup; Izbeglička Deca u Pakistanu," stranice 6-9, Deca Širom Sveta, Obim 19, Broj 1/1992, ICCB, 65 Rue De Lausanne CH-1202, Švajcarska.
Ja takodje želim da prepoznam neverovatnu kreativnost, posvećenost, izdržljivost i privrženost svog osoblja Rade Barnena, Švedjana, Afganistanaca i Pakistanaca. Iako ih nemogu sve ovde imenovati, ja naročito želim da napomenem Hakena Torngarda i Evu Segerstrom. Oni su heroji medju herojima.
Za dodatne podatke, proverite sajt od Rada Barnena, (Engleska verzija): http://www.rb.se/eng/, (Švedska verzija): http://www.rb.se/sv/, ili postavite pitanje kroz: [email protected]
––»«––
Organizovanje Zajednice U Kampu Za Izbeglice:
 |