Prevodi:

Ostale strane

Moduli

Mapa sajta

Ključne reči

Kontakt

Korisni dokimenti

Korisni linkovi

JESTI SA PRIJATELJIMA

Uloga hrane u osnaživanju zajednice

napisao Fil Bartl dr sci.

prevod Daliborka Drinić

Priručnik

"Ko sa kim jede" činilac je koji utiče na mobilizaciju

Uvod:

Jedan vid osnaživanja zajednice, koji se često previdi u priručnicima i učenjima o razvoju zajednice, jeste hraniti se u grupi. Poput svečanosti povodom završetka projekta, kao i mnoge druge ostale važne aktivnosti, nešto što se može uzeti kao odmor ili "slobodno vreme" među ljudima uopšte, predstavlja bitan deo rada (radnog vremena) mobilizatora.

Kao što vam i društveni naučnici mogu potvrditi, značaj hrane je mnogo veći od fizičkih koristi ishrane i zdravlja. Sa kim jedemo, kada jedemo, gde jedemo, šta jedemo i pod kojim okolnostima jedemo... sve je to sociološki vrlo značajno. (Kada bi logika i ishrana bili naše jedine brige, svi bi smo jeli crve.)

Ove brige su, stoga, vrlo bitne za mobilizatora, pre svega da bi upoznao zajednicu i kako da se ponaša unutar nje i drugo, da uključi ova saznanja u strategije za osnaživanje zajednice putem mobilizacije.

Zajedničko obedovanje (engleski: Commensality):

Engleska reč "commensal" potiče iz arapskog jezika i latinskih reči "cum" i "mensa", što u prevodu znači deliti isti sto. U sociologiji, pojam "commensality" najjednostavnije se definiše kao "ljudi koji jedu zajedno".

Počnite od sebe: mislite o tome s kim jedete i o ljudima sa kojima ne jedete. Uopšteno govoreći, ljudi sa kojima jedete su vaša porodica i vaši prijatelji.

Oni sa kojima ne jedete, iz bilo kog razloga, društveno su udaljeniji: iz višeg ili nižeg klasnog ili društvenog statusa, stranci, neprijatelji i ozbiljni protivnici, a ponekad i osobe koje govore izdvojenim jezikom, etničke, verske, polne, starosne i profesionalne kategorije.

Naravno, sve ovo se mnogo razlikuje od zajednice do zajednice, od vremenskog perioda do vremenskog perioda, od društva do društva. Takođe se razlikuju prema društvenom kontekstu; sa nekim osobama jeli biste na radnom mestu, ali ne i u njihovom ili vašem domu.

Uopšteno govoreći (uz postojanje izuzetaka), ljudi teže da jedu sa ostalim ljudima tamo gde postoji osećaj solidarnosti i poverenja. Nekada je to poverenje više prividno nego stvarno; neki ljudi jedu sa ostalima kako bi razmetljivo iskazali poverenje tamo gde ga uopšte nema. Jesti sa drugima je, poput svih ostalih kulturoloških stvari, simbolično i prenosi mnoge vrednosti i značenja.

Uticaj je dvosmeran:

Veza između (a) društvenog statusa ili odnosa i (b) ko jede s kim, poznata je i vidljiva. To ne mora nužno da znači da između njih postoji uzročna veza, već samo da se ona nagoveštava.

U kom smeru je ta uzročnost? Iskusni mobilizatori zajednice znaju da je uticaj dvosmeran. Na način na koji ljudi procenjuju jedni druge može uticati činjenica ko svesno bira sa kim će da jede. Obrnuto, na izbor toga ko će sa kim da jede može uticati način na koji ljudi procenjuju jedni druge.

Ovo za mobilizatora ima dva značenja. (1) Poznavanje društvenih i kulturnih odlika zajednice, kao uslov za rad i važan zadatak mobilizatora, povećava se poznavanjem toga ko jede sa kim. (2) Uvođenje situacija u kojima ljudi jedu sa drugim ljudima sa kojima u normalnim okolnostima ne bi jeli, predstavlja način uvođenja novih društvenih odnosa i povećanje osnaživanja zajednice usavršavanjem njenog jedinstva.

Jedinstvo je veoma značajno za mobilizatora. Pogledajte Organizovanje jedinstva. Ukoliko će povezivanje ljudi da zajedno dele obrok usavršiti to jedinstvo, onda ovo predstavlja još jednu alatku za mobilizatora.

Tri slučaja obedovanja u mobilizaciji zajednice:

Može postojati dosta dozvoljenih situacija u kojima zajednica ili članovi zajednice zajedno jedu na javnom mestu. Što mobilizator više poznaje zajednicu, više prilika se otkriva.

Obezbeđivanje hrane za članove zajednice koji dolaze u zajednički "osinjak" i poklanjaju svoj rad zarad čišćenja površina unutar zajednice ili davanju doprinosa izgradnji projekta, predstavlja vredan poduhvat za promovisanje osećaja entuzijazma za rad, kao i promovisanje jedinstva i solidarnosti.

U ruralnim oblastima, oni poljoprivrednici koji možda nemaju dovoljno novca za donacije, umesto toga će radije pomoći poklanjanjem svojih useva. U međuvremenu bi ostali članovi zajednice, najverovatnije oni koji nisu u stanju da rade težak fizički posao vezan za gradnju, možda bili voljni da poklone svoje vreme i trud u pripremanju i predstavljanju donirane hrane.

Lako je potceniti rad odbora za primenu i izvršni odbor. Oni projektu zajednice posvećuju svoje vreme, maštu i znanje. Takođe moraju uvek biti pažljivi u održavanju transparentnosti kada rukuju novcem zajednice, kako bi očuvali poverenje i ljudski entuzijazam. Ako članovi zajednice pripreme male količine hrane za sastanke odbora, čak i samo kao znak pažnje, postojaće manja sumnja da oni imaju skrivene namere povećanja svojih prihoda pogrešnim upravljanjem sredstava zajednice.

Tokom javnih svečanosti za označavanje završetka projekta, mobilizator predlaže zajednici da pozove važne i poznate osobe koje će prisustvovati i obavljati dužnosti. Na ovaj način oni privlače novinare koji će obznaniti događaj. Ukoliko se vidi da zajednica može obezbediti osveženja za važne goste ili, još bolje, za sve koji su prisutni, time će se povećati poverenje i solidarnost zajednice.

Birajući jelo:

Mobilizator ne odlučuje šta treba da bude posluženo. Zadatak mobilizatora je da stimulište odbor, ako ne čitavu zajednicu, da odluče da li će se hrana poslužiti, kada, šta, gde i koliko će se poslužiti, kao i o mnogim drugim detaljima. Ukoliko je odbor obrazovan da odluči o hrani koja se treba poslužiti, njihovi izbori mogu predstavljati dobar izvor informacija za mobilizatora.

Izbor tabuizirane i kontraverzne hrane može, na primer, da bude pokazatelj uticaja neke frakcije unutar izvršnog tela. Svinjetina se, na primer, ne bi trebala služiti Muslimanima, govedina Hindusima, meso vegetarijancima. Ukoliko odbor izabere takvu hranu, to može za mobilizatora predstavljati znak da je odbor pristrasan prema drugim grupama.

Mobilizator treba da pokuša, u početku sasvim tiho, iza zavese, da ubedi odbor da mora biti osetljiviji na različita pravila ishrane unutar zajednice. Ukoliko se ovo ne može mirno rešiti, možda bude neophodno da mobilizator postavi ovo pitanje javno, na sastanku zajednice, navodeći da projekat obuhvata sve članove zajednice, a ne samo neke grupe, te da stoga, hrana koja se služi treba da bude za sve, ili da se naprave posebne pripreme kako bi se zadovoljila pravila ishrane nekih grupa.

U mnogim projektima zajednica, posebno onda kada se važnim zvanicama služi osveženje, postala je praksa da se služe svetski poznata flaširana (ili konzervisana) bezalkoholna pića. Autor ovog materijala ne odobrava porast "koka kolanizacije" niti odanosti svetskog brenda reklamiranjem takvih pića. Prednost se daje flaširanoj vodi, lokalnim pićima i čaju i/ili kafi.

Kratak pregled:

Kultura hrane i obedovanja u grupi, "ko sa kim deli sto", za mobilizatora predstavljaju važne činjenice. Poznavanje obrazaca ishrane pokazatelj je koliko dobro mobilizator poznaje zajednicu, a može se koristiti i kao pokazatelj toga da li je zajednica jedinstvena ili podeljena.

Predlozi i podsticaji zajednici i njenom izvršnom odboru da organizuju različite prilike gde ljudi mogu zajedno jesti, promovisaće veće jedinstvo, solidarnost i poverenje, važne činioce u osnaživanju zajednice.

Kako se većina stvari izvršava uz podršku dobrog mobilizatora, mobilizator ne diktira niti donosi odluke umesto zajednice, već podstiče na participativni pristup, daje smernice i stimuliše zajednicu i njeno izvršno telo da sami donose odluke.

Preporuke:

Hrana i kultura: http://lilt.ilstu.edu/rtdirks/SOCIAL.html

Margaret Viser: http://www.umanitoba.ca

Doprinos zajednici: Obroci za volontere

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn Stranice Lurdes Sada

––»«––

Zadnja dopuna: 26.09.2011.