Prevodi:

Ostale strane

Moduli

Mapa sajta

Ključne reči

Kontakt

Korisni dokimenti

Korisni linkovi

Sadržaji:

1. Vrh
2. Uvod
3. Raditi sa zajednicom
4. Postavite pitanja
5. Uključite se
6. Usmerite veću pažnju
7. Podržite članove zajednice
8. Ankete
9. Grupe
10. Odgovornost
11. Priznanja
12. Dno

Sadržaji:

1. Vrh
2. Uvod
3. Raditi sa zajednicom
4. Postavite pitanja
5. Uključite se
6. Usmerite veću pažnju
7. Podržite članove zajednice
8. Ankete
9. Grupe
10. Odgovornost
11. Priznanja
12. Dno

Sadržaji:

1. Vrh
2. Uvod
3. Raditi sa zajednicom
4. Postavite pitanja
5. Uključite se
6. Usmerite veću pažnju
7. Podržite članove zajednice
8. Ankete
9. Grupe
10. Odgovornost
11. Priznanja
12. Dno

IZBOR MOMENTA U RAZVOJU ZAJEDNICE

i proces zaštite hrane

napisao Dejvid Skot

uredio Džek Slik

prevod Daliborka Drinić

Priručnik

Uvođenje društvenih i ekonomskih inovacija

A. Uvod:

Ono što sledi jesu namere uvođenja društvenih i ekonomskih inovacija u zajednicu. One se zasnivaju na mom tridesetogodišnjem iskustvu rada kao razvojnog programera zajednice, a posebno odražavaju moje iskustvo iz poslednjih godina. Nije planirano da ovo bude priručnik "kako da", već više kao lični doprinos šta bi moglo i šta ne bi moglo da funkcioniše u drugim situacijama.

B. Raditi sa zajednicom:

Izbor momenta za uvod inovacije je možda više stvar umetnosti nego nauke. Kao što sam dosad i iskusio, mnogo puta sam taj momenat pogrešno procenio.

Razvojni programer zajednice (i organ za finansiranje) mogu otkriti važno pitanje i poželeti da u zajednicu uvedu promene. Međutim, ukoliko zajednica sa kojom radite nije zainteresovana za učešće u inovaciji, onda je čitava namera osuđena na propast, ili u najboljem slučaju, da bude delimično uspešna.

Uobičajena greška, koju sam imao prilike da vidim, jeste kada organi ili pojedinci odluče da se nešto treba učiniti i onda, jer oni "znaju najbolje" (ipak, za to su plaćeni, zar ne?) to i pokušaju. Ovo je razumljivo sa stanovišta odgovornosti. Ukoliko se ona ne zadovolji, oni rizikuju gubitak sredstava. Ali, ovakav stav isključuje zajednicu iz učešća i rezultira time da inicijativa razvojnog programera bude neuspešna.

C. Postavljajte pitanja kako bi ste upoznali zajednicu:

Na koji način će razvojni programer zadovoljiti potrebe i brige zajednice? Mudar razvojni programer će najpre sebi postaviti nekoliko pitanja, kao npr.:

D. Uključite se u zajednicu:

Ne mogu dovoljno da naglasim značaj činjenice da razvojni programer poseduje dobro razumevanje, uvažavanje i poštovanje prema zajednici u kojoj on/ona radi.

Ukoliko još uvek ne poznajete zajednicu u kojoj ćete raditi, upoznajte njene ljude. Pridružite se lokalnim grupama, posećujte sastanke i skupove ljudi sa kojima ćete raditi ili čija mišljenja su važna za proces celog projekta.

Ukoliko ste iz zajednice ali poznajete samo jedan njen deo, uključite se u ostale njene delove ili radite sa ljudima koji su iz tih delova.

Ukoliko ne poznajete njihov jezik, koji god da je (a postoji onoliko načina govora koliko je i zajednica), naučite ga i koristite u svom govoru i pisanju.

Da, potrebno je vremena i truda; ali ukoliko to ne učinite, nećete pridobiti njihovo poštovanje niti saradnju.

E. Usmerite veću pažnju na probleme u zajednici:

Vaš zadatak jeste da predstavite i podržite pitanje tako da vas ljudi mogu razumeti i povezati se sa tim.

Otkrio sam, na primer, da je uz dve inicijative u koje sam bio uključen, radni odbor privukao veću pažnju, a time i veće poverenje i interesovanje zajednice za dva različita pitanja - smeštaj i hranu. U pitanju je bilo organizovanje sajma dostupnih stanova u tržnom centru 1997. godine, a nakon toga i organizovanje festivala domaće uzgajane hrane uz izlaganja, informacije i pilot projekte poljoprivrednog tržišta na jesenjem sajmu 2006. godine.

F. Podržavajte članove zajednice dok rade na rešavanju pitanja:

Treba da podržite zajednicu koja pristupa rešavanju pitanja, bez obzira na način na koji mu pristupaju, dok god je on zakonit i ima šanse da bude uspešan.

Vaš zadatak nije da izigravate stručnjaka ili autoritet, već da date predloge, ideje i podršku tamo gde je to potrebno, tako da to ljudi mogu lako prihvatiti ili odbiti.

Ne dozvolite da postanete žrtva sopstvenih očekivanja i ciljeva.

G. Koristite ankete i grupe za utvrđivanje pitanja
i osnaživanje članova zajednice:

Jedna od najčešćih tehnika za prikupljanje podataka jeste sprovođenje ankete za utvrđivanje javnog interesa o nekoj temi ili pitanju. Druga tehnika za utvrđivanje javnog interesa jeste obrazovanje grupa.

Međutim, obe tehnike mogu biti korisne i imati svoje mesto. Ove tehnike će biti mnogo efikasnije ukoliko se primenjuju tako da osnažuju ljude, a ne da ih samo koriste kao izvor informacija.

Ovo znači pozvati ljude, ne samo da izraze svoja mišljenja, već i svoj interes za učešćem u sopstvenim predlozima, a potom ih pozvati da to i učine, kao pomagači i kao korisnici inicijative.

1. Ankete:

Na primer, sprovođenjem ankete sa ljudima u našoj banci hrane 2006. godine, nismo ih samo pitali za mišljenja o njihovim navikama u ishrani, brigama i potrebama, već smo ih takođe pozvali da daju svoj doprinos kroz predloge o dobrim izvorima hrane i receptima. Isto tako, anketa treba da postavlja pitanja koja se odnose na bitne podatke o samoj temi, uz upotrebu odgovarajućeg jezika za ciljnu publiku.

Konačno, anketa treba da vam pruži naznake iz mišljenja mogućih učesnika i mogućih planova o predloženoj inicijativi.

Međutim, mnogo je teže utvrditi spremnost ljudi da deluju o nečemu što se zasniva na anketi. Može postojati mnogo razloga zbog kojih ljudi kažu da su za nešto, ali potom to i ne učine (npr. želja da se kaže "prava stvar", nema vremena ili interesa za aktivnu podršku ili se ne oseća dovoljno osnaženim za bilo kakvu akciju).

2. Grupe:

Ponekad može biti lakše utvrditi probleme kroz grupe.

Međutim, ono što se ovde javlja kao opasnost jeste da se ove grupe mogu često pogrešno koristiti za pozivanje ljudi na učešće, a potom ih ne pitati da se uključe u kasniji proces. Verujem da je ovo gubitak dragocenih sredstava i potencijala zajednice. Ove ljude, ukoliko je to moguće, treba pozvati da učestvuju u procesu, uključujući i učestvovanje prilikom donošenja odluka.

Na primer, naša trenutna inicijativa o održivosti hrane u zapadnim zajednicama pozvaće na sastanak različite učesnike u lancu ishrane (npr. poljoprivrednike, baštovane, prodavce, potrošače i lokalne zvaničnike) koji će razmatrati šta svaki sektor može učiniti za povećanje proizvodnje lokalne hrane, prodaje i potrošnje. Od svakoga će se tražiti da razmotri šta je svakom sektoru potrebno kako bi se ovo ostvarilo i koja podrška će mu biti neophodna od strane ostalih sektora kako bi sve bilo uspešno. Potom će se ove grupe: sastajati, raditi na zajedničkom planu, postaviti realne ciljeve i raditi na njihovom ostvarenju.

Ukoliko dobijete dobar odziv u pogledu broja ljudi koji predlažu sastanke i razgovore, znaćete da ste utvrdili pravo pitanje.

Mudar razvojni programer zapitaće sebe ko su ti ljudi iz zajednice, koji deo stanovništva predstavljaju, te koji je nabolji način da se oni uključe u proces. Ukoliko je ovo inicijativa šire zajednice, ona/on radiće na krajnjem ujedinjenju ovih delova stanovništva. Ukoliko grupe ili pojedinci nisu podesni za saradnju ili ne žele da rade zajedno, ona/on može između njih da posluži kao kanal za protok informacija.

Međutim, kada je u pitanju inicijativa na koju je usmerena široka pažnja zajednice, mudro je u proces uključiti što više različitih delova stanovništva. Govoreći iz iskustva, postoje "govornici" i "izvršioci", ljudi od ideje i ljudi od akcije. Ukoliko možete, uključite i jedne i druge tako da im to laska.

Obratite pažnju: Ne pokušavajte da odmah na početku "postignete jedinstvo zajednice" o nekoj brizi/pitanju. Ukoliko imate posla sa vrućom temom ili sa skupom ideja, briga i mišljenja koji su veoma široki, možda nećete postići nikakav sporazum o temi, niti ćete doći do nekog mogućeg rešenja. Kao rezultat toga, na kasnijim sastancima dolaziće sve manje učesnika. Umesto toga, počnite sa manjim grupama, a potom, kako se pitanja određuju a plan delovanja razvija, postepeno povećavajte angažman ostalih pojedinaca i grupa.

H. Odgovornost prema organima za finansiranje:

Kao razvojni programer, na koji način možete pomiriti dve suprotnosti sa samog početka: "zadovoljavanje interesa zajednice" sa potrebom "odgovornosti" ili ostvarenjem očekivanja koje su postavili organi za finansiranje?

Shvatio sam da moramo postaviti ciljeve (npr. cilj 1 - da X ljudi učestvuje u ovoj aktivnosti, cilj 2 - da inicijativa Y postigne Z količinu podrške ili odziva do određenog datuma). Ovo se mora učiniti uz uslov da će zajednica biti pozvana da učestvuje u postavljanju ciljeva, a ukoliko odluče da to ne žele, taj poseban deo programa se možda neće ostvariti.

Na primer, uz jednu skorašnju ponudu, primio sam finansijska sredstva za do šest predloženih inicijativa za koje su prema našoj anketi ljudi bili zainteresovani. Na kraju, mogli smo da uspešno privedemo kraju njih tri od šest. Organ za finansiranje je bio veoma zadovoljan rezultatima i posle je finansirao i naš predlog za sledeći korak u ovoj oblasti.

I. Priznanja:

Ovo je opis dat u najkraćim crtama. Nadam se da je ovaj rad bio koristan i pozdravljam svake komentare i predloge. Zahvalan sam mnogim ljudima koji su mi pomogli kako u razvoju, tako i u primeni onoga što je ovde opisano. Posebno bih želeo da se zahvalim dr Filu Bartlu, Džonu Mičelu i Bernis Levic Pakford; ali takođe moja najdublja zahvalnost ide stvarno divnim ljudima sa kojima sam imao zadovoljstvo da sarađujem u zapadnim zajednicama protekle dve godine .

Filova beleška:

Pažljiv čitalac primetiće razliku između onoga što Dejvid predlaže, kako nije neophodno da cela zajednica postigne saglasnost, i onoga što stoji u srži ovog materijala, gde se o organizovanju jedinstva govori kao o ključnom elementu ciklusa mobilizacije. Razlika leži u kontekstu. Svaka zajednica je različita i mobilizator mora ciklus prilagoditi za svaku od njih. Glavni deo ovog materijala prvobitno je bio napisan za afričke zajednice sa niskim primanjima. Dejvidov rad se zasniva na zajednicama predgrađa koje postoje oko grada Viktorije u zapadnoj Kanadi, koje su nešto složenije i sa većim prihodima po glavi stanovnika. U našoj obuci za upravljanje, kažemo: "Ne morate biti loši da biste bili bolji." Dejvid ovu rečenicu parafrazira tako što kaže: "Ne morate biti siromašni i nemoćni da biste postali jači i samopouzdaniji."

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn Stranice Lurdes Sada

––»«––

Zadnja dopuna: 26.09.2011.