Prevodi:

Ostale strane

Moduli

Mapa sajta

Ključne reči

Kontakt

Korisni dokimenti

Korisni linkovi

RAZJAŠNJENI CIKLUS MOBILIZACIJE

napisao Fil Bartl dr sci.

prevod Daliborka Drinić

Priručnik za obuku i referenca

Podaci o svakom stadijumu ciklusa

Sadržaj:

Ovaj dokument se osvrće na svaki stadijum ciklusa mobilizacije. Svaki stadijum je objašnjen u kratkim crtama. Preporučuje se čitanje zajedno sa kratkom radnom brošurom Ciklus mobilizacije . Ciklus je prikazan ilustracijama ciklusa jačanja

Uvod:

Ciklus mobilizacije se ponekad naziva "ciklusom stimulisanja učešća zajednice", "ciklusom rešavanja problema", "ciklusom razvoja zajednice" ili "ciklusom društvene animacije". On predstavlja niz koraka (koje preduzima jedan ili više mobilizatora) stvorenih da povećaju nivo uključivanja zajednice u proces donošenja odluka kojima utiču na sopstveni razvoj.

Naziva se "ciklusom" jer se ponavlja i svaki sledeći put usavršava na osnovu ranijih uspeha, grešaka i naučenih lekcija.

Učešće svih članova ciljane zajednice (zanemarujući biološke i društvene osobine) predstavlja ključni element kako za smanjenje siromaštva, tako i za jačanje zajednice.. Ovde u CDP, pod "učešćem" se posebno podrazumeva učešće celokupne zajednice u kontroli i odlučivanju, a ne samo nekih njenih grupa.

Glavne odluke koje se moraju doneti i kontrola koja se ima primenjivati obuhvataju: procenu situacije (potrebe i mogućnosti); određivanje osnovnih problema (i iz njih izvođenje ciljeva i svrhe); planiranje delovanja (planovi zajednice o delovanju, idejni projekti); njihovu primenu i nadzor, kao i ocenu njihovih rezultata.

Zajednica kao celina preuzima odgovornost, a ne ostavlja je trećoj strani.

Podstiču se doprinosi u sredstvima (npr. donacije, komunalni rad, zalihe), dijalog i savetovanje sa spoljnim organima, iako je "učešće" (u ovoj strategiji) sveobuhvatnije i sadržajnije od "doprinosa" ili "savetovanja".

Osvešćivanje i odobrenje:

Mobilizatori zajednice moraju steći pravni položaj i biti priznati od strane vlasti, kako ne bi bili pritvarani kao buntovni podstrekači ili uznemiravani od strane policije i drugih organa koji održavaju red i zakon.

Osim toga, najuticajniji interesi u održavanju pristupa "davanja" i strahu od pristupa "osposobljavanja" leže u rukama vlasti, jer državni službenici, zvaničnici, političari, tradicionalne i nove vođe, kao i tehnički stručnjaci, u pristupu davanja kao sredstvu za sticanje uticaja, popularnosti, glasova, unapređivanja i napredovanja u karijeri, vide neposredne koristi. Osvešćivanje nije samo formalnost. Ona mora biti dobro isplanirana i izvršena. Sprečavanje glasina i lažnih nagađanja mora biti sastavni deo strategije osvešćivanja.

Podizanje svesti:

Pre podsticanja zajednice na delovanje (a time i na učenje i jačanje), mobilizator mora učiniti da članovi zajednice postanu svesni specifične stvarnosti.

Tokom ovog koraka, važno je izbeći lažna očekivanja i aktivno se protiviti neminovnim nagađanjima i glasinama o tome koju vrstu pomoći očekivati.

Organizovanje jedinstva:

Nijedna zajednica nije jedinstvena; unutar svake od njih postoje raskoli i frakcije..njihov stepen je različit.. Kada su društvene razlike velike, mnogo teže se postiže društveni konsenzus o najvažnijim problemima, a time i o glavnom cilju.

Organizovanje jedinstva uglavnom predstavlja neophodan preduslov za mobilizaciju zajednice, i javlja se po potrebi kroz čitav ciklus. Pogledajte organizovanje jedinstva.

Obučavanje mobilizatora:

Nekoliko dostupnih mobilizatora ne mogu doći do svake zajednice kojoj je potrebna pomoć za podsticaj osnaživanja i samopouzdanja. U slučaju CMP-a Ugande, u svakoj parohiji bilo je deset lokalnih mobilizatora.. To su bili neplaćeni volonteri koji su prvobitno postavljeni kao deo pokreta otpora angažovanih za podizanje svesti o Musevenijevom obliku participativne demokratije.. Ponudili smo im obuku i nekoliko malih poklona, poput majica i bicikala, pa je produžen njihov rad na mobilizaciji u okviru CDO-a i CDA-a (Službenici za razvoj zajednice i njihovi pomoćnici).

Nedostatak mobilizatora dovoljno obučenih za podsticanje samopomoći jedan je od glavnih faktora u stvaranju i širenju ove internet stranice i razvoju modula za obuku. Većina ovoga predstavlja samo smernice za pisanje materijala za obuku na lokalnim jezicima i prilagođenih različitim lokalnim uslovima. Srž materijala za obučavanje je Jačanje snage, nastavni plan i program za obučavanje upravljanja zajednicom i tri priručnika za mobilizatore o (1) mobilizaciji, (2) stvaranju prihoda i (3) nadzoru. S obzirom da su mobilizacija i obučavanje upravljanja glavne investicije u proces osnaživanja, a ne delimično finansiranje projekata zajednice, ovaj materijal za obuku javlja se kao ključan za proces.

Obučavanje u upravljanju:

Jedan od elemenata programa za upravljanje zajednicom koji ga razlikuje od ortodoksne animacije ili intervencija za razvoj zajednice, predstavlja dodatak obučavanje u upravljanju . Nije dovoljno samo dozvoliti, niti čak i podsticati marginalizovanu zajednicu sa niskim primanjima da učestvuje u demokratskom i razvojnom odlučivanju i delovanju; neophodno je i da ta zajednica poseduje kapacitet za učestvovanje. Obučavanje u upravljanju je osmišljeno da bi se povećao taj kapacitet.

Kao metod izgradnje kapaciteta, obučavanje u upravljanju prevazilazi tradicionalno obučavanje, sa isključivim akcentom na prenošenje veština. Kada je razvijen pedesetih godina prošlog veka za starije menadžere velikih korporacija, obučavanje je obuhvatalo prenošenje samo nekih veština, ali je takođe obuhvatalo i podizanje svesti, prenos informacija, podsticanje i prestrukturiranje (organizovanje za odlučivanje i efikasno delovanje). Naši članovi vole da kažu da ovo nije samo obučavanje o osnaživanju, mobilizaciji i organizovanju, već da sama obuka predstavlja osnaživanje, mobilizaciju i organizovanje.

Participativna procena:

Neophodno je da mobilizator najpre napravi procenu sredstava kojima raspolaže zajednica, njenim mogućnostima, preprekama i potrebama, ali strategija ciklusa mobilizacije zahteva da ta procena obuhvati zajednicu kao celinu.. Ovo se, u nekim slučajevima, ne može učiniti odmah, već kasnije, i potrebno je da izvršne vlasti zajednice nastave vršiti procene i nakon što zajednica bude formirana i organizovana.

Svi budući planovi i delovanja moraju se zasnivati na vidljivoj stvarnosti, a ne na željama i posebnim interesima jedne grupe u zajednici.. Svi u zajednici moraju uvideti potrebe i mogućnosti.

Određivanje prioriteta; problemi i ciljevi:

Onoga trenutka kada zajednica postane dovoljno jedinstvena i kada se angažuju sve grupe, uključujući žene i invalide, kao i ostale koji manje učestvuju prilikom odlučivanja, tada je vreme da zajednica počne da deluje.

To se čini postizanjem saglasnosti o glavnom problemu i njegovim pretvaranjem u način određivanja glavnog cilja. Tehnika iznenadnih ideja jedna je od alatki koje se ovde koriste.

Plan delovanja zajednice (PDZ):

Zajednica mora da postigne saglasnost oko toga šta želi da ostvari u narednih godinu dana ili pet godina (obično u okviru istog perioda koji je postavljen i u regionalnim planovima). Plan takođe može obuhvatati jedan ili nekoliko projekata zajednice.

Organizovanje IOZ, izvršnog odbora:

S obzirom da se detalji idejnog projekta ne mogu ostvariti na javnim sastancima na kojima prisustvuju stotine ljudi, to praktično, postaje neophodno da zajednica formira izvršno telo (Projektni odbor, Odbor za razvoj, IOZ ili Izvršni odbor zajednice). Ovaj izvršni odbor treba biti izabran konsenzusom, jer svako glasanje može doprineti stvaranju grupa i raskola; ovom prilikom, mobilizator mora biti svestan i osetljiv na vrednosti zajednice i njene običaje.

Mobilizator potom mora da obuči odbor o participativnom planiranju, upravljanju i rukovođenju, tako da to telo ne postane netransparentno (tajno) za zajednicu kao celinu.. IOZ mora ispitati plan delovanja, dodati ono što je neophodno i pripremiti idejni projekat za usvajanje (opet primenjujući iste participativne metode na koje podstiče mobilizator). Ovde je neophodno detaljnije sagledati strategiju upravljanja zajednicom (u elementu B) i ujediniti je u ovaj ciklus mobilizacije.

Idejni projekti zajednice:

Ključ obučavanja u upravljanju leži u postavljanju pitanja i davanju odgovora na četiri ključna pitanja: (1) Šta želimo? (2) Šta imamo? (3) Na koji način koristimo ono što imamo kako bi smo dobili ono što želimo? i (4) Šta će se dogoditi kada to postignemo? Ova pitanja se proširuju do detalja dok ne postanu idejni projekat zajednice. U ovoj metodologiji, odgovaranje na ova pitanja i idejni projekat zajednice su participativni, tj. njome upravlja mobilizator kao instruktor (koji postavlja pitanja), a izvode je članovi grupe (koji daju odgovore).

"Projekat" je delovanje (ili niz delovanja) o kojem odlučuje zajednica (kao grupa, koju podstiče mobilizator). Oblik idejnog projekta izgleda otprilike ovako: Šta predstavlja problem? Odredi cilj kao rešenje problema; usavrši cilj konačnim nizom smernica (SMART); utvrdi sredstva i ograničenja; pripremi niz strategija korišćenja sredstava; izbegavaj ograničenja i ostvari ciljeve; izaberi najdelotvorniju strategiju; donesi odluke koje se tiču organizacije (sastav, raspored poslova, budžet, satnica); i donesi odluke koje se odnose na nadzor, izveštavanje i procenu.

Pregovaranje:

Mobilizator ovde hoda po žici. S jedne strane može se previše osloniti na spoljašnja sredstva; a s druge strane postoji iskonska potreba zajednice za dodatnim sredstvima (uz koja bi imala pravo pristupa npr. ustupljenim sredstvima iz centralnih ili regionalnih vladinih prihoda). Bilo da se idejni projekat koristi kao predlog, ili da je merodavan predlog napisalo izvršno telo, on postaje instrument pregovaranja između zajednice i spoljašnjih vlasti, kao i mogućih izvora sredstava.

Čak i kada ne traži spoljašnja sredstva, zajednica mora obezbediti saglasnost svog plana sa opštim planom po pitanjima geografske sredine, susednih zajednica, oblasti ili regije u kojoj je smeštena, kao i sa svim nacionalnim planovima i prioritetima.. Pregovaranje bi trebalo obuhvatati ove teme. Svi ulagači uključeni u projekat zajednice trebali bi biti uključeni u ove razgovore.. Bilo da zajednica traži sredstva ili saglasnost, ili oboje, njen idejni projekt i/ili predlog predstavlja instrument pregovaranja.

Priprema ugovora i zaključivanje:

Ugovor ne predstavlja obavezan instrument, ali se ovde preporučuje. Mobilizator može pomoći i dati smernice izvršnom telu zajednice u sastavljanju ugovora, na osnovu idejnog projekta.. Njegova formulacija treba da bude jednostavna i kratka, a predlog ili idejni projekat mogu predstavljati njegov dodatak.

Potpisnici ugovora trebali bi biti predstavnici svih ulagača, a ova faza može biti sastavni deo faze zaključenja ugovora.. Pregovaranje obezbeđuje da predloženi projekat bude javan, kao i da svi zainteresovani (svi ulagači) u potpunosti razumeju ciljeve i delovanja projekta zajednice. Na ovaj način se takođe obezbeđuje legitimnost odgovornosti koju zajednica preuzima za svoj projekat.

Potpisivanje ugovora:

Potpisnici obuhvataju predstavnike svih ulagača (izvršno telo zajednice, regionalne službenike, lokalne vođe, službenike organa, mobilizatore). Sastajanje za potpisivanje ugovora može biti prilika za sve da se, svi odjednom, sastanu licem u lice. Stoga, ovo predstavlja priliku za mobilizatora da održi angažman zajednice u njen sopstveni projekat (građanski angažman; učešće zajednice), a što predstavlja bitnu odliku razvoja.

Kada je sigurno da su svi potpisnici prethodno postigli saglasnost, samo potpisivanje može predstavljati ceremoniju i biti uključeno u javnu ceremoniju koja sledi.. Uređivanje prostorije veličine nekoliko učionica, za potpisnike može predstavljati znak uvažavanja.. A čineći da ono postane deo javne ceremonije povećava njegovu legitimnost i podiže javnu svest o metodologiji osnaživanja zajednice.

Prva rata isplate:

Ukoliko predlog i ugovor ciljaju na dobijanje novčanih sredstava za projekat zajednice (uvek imajući na umu nezavisnost zajednice), tada se prva rata isplate može iskoristiti kao prilika za javnu ceremoniju (koja se može dogoditi i istovremeno kada i potpisivanje ugovora). Ovo je prilika da se uzdigne profil projekta, kao i učešće zajednice u svojoj ideji.

Zabava, možda u obliku pevanja, plesa, udaranja u bubanj i izvođenja komada od strane lokalnih kulturnih grupa, školske dece ili grupa volontera, prilika je da se ojača osećaj ponosa i odanosti zajednici i kulturnoj tradiciji.. Mogu se pozvati i novine kako bi ceo događaj bio propraćen i na radiju, u lokalnim novinama, pa čak i na nacionalnoj televiziji.. Na ovaj način povećava se transparentnost, raste značaj projekta i podiže se svest o delu učešća i osnaživanja zajednice.

Ostvarivanje počinje:

U ovom trenutku, zajednica i njene vođe, kao i političari i novinari, zainteresovaniji su za delovanja i rezultate (npr. izgradnja toaleta, vodovoda, bolnice ili škole), te se moraju podsetiti i podstaći na činjenicu da se nadzor i izveštavanje moraju obavljati istovremeno sa delovanjem.. Ovo je mesto na kome entuzijazam zajednice može opasti ili biti uništen, ukoliko aktivnosti (a posebno u okviru finansija) nisu transparentne, i u potpunosti jasne svim članovima zajednice.

Cilj zajednice je izgrađena ustanova, ali cilj strategije i mobilizatora jeste snažnija zajednica i njene sposobnosti, tako da se akcenat stavlja na nadzor i izveštavanje (usmeno i pisano).. Takođe, ovo je trenutak u kojem zajednica postaje svesna veće potrebe obučavanja veština u vezi sa aktivnostima (veštine finansija i računovodstva, pisanje izveštaja, tehničke veštine) i gde, ponovo, element B strategije mora biti integrisan u ovaj ciklus mobilizacije.

Nadzor i izveštavanje:

Nadzor i izveštavanje su usmereni na posmatranje aktivnosti kako bi se unele promene i izbeglo skretanje s puta, tako da su oni potpomognuti dubljim vrednovanjem i ocenom.. Ovo obuhvata procenu uticaja delovanja, kao i prosuđivanje vrednosti o načinu na koji je aktivnost preduzeta, da li ju je trebalo preduzeti, kao i šta je umesto toga trebalo biti planirano.

Ovo zauzvrat otvara vrata ponavljanju ciklusa, s obzirom da on služi istoj svrsi kao i analiza početne situacije i procena zajednice.

Sledeće rate isplate:

Isplata spoljašnjih sredstava izvršnom telu zajednice treba da se odvija u fazama, u zavisnosti od toga koliko je posla završeno u svakom stadijumu.

Iako nije postojala potreba za ovim (prema CMP Uganda), ono ipak predstavlja oblik osiguranja, tako da ukoliko se radovi (ili izveštavanje) zaustave, zaustavljaju se i isplate.

Rad se nastavlja do završetka posla:

Dok se rad odvija, mobilizator je odgovoran za sprovođenje nadzora (posebno od strane članova zajednice, kao i od strane bilo kog drugog ulagača).. U cilju održanja interesa zajednice i poverenja u sopstveno izvršno telo, transparentnost je neophodna, posebno u u pogledu vrednosti i svrhe svih isplata.

Kasnije isplate organa kojima se obezbeđuju spoljna novčana sredstva, treba da zavise od odgovornosti (narativne i finansijske) i od održanja transparentnosti, odanosti, pouzdanosti i integriteta onih koji su odgovorni zajednici za upravljanje projektom.

Ceremonija zvaničnog završetka:

Ceremonija i svečanost predstavljaju poseban praznik za većinu ljudi, ali za mobilizatora znače težak posao.. Sa predajom čeka, završna ceremonija predstavlja priliku da se događaj javno obznani, podigne svest o osnaživanju zajednice i o projektu, kao i da se potvrdi legitimnost i primerenost promocije učešća zajednice i osnaženja siromašnijih zajednica.

Ceremonija završetka, ispunjena novinarima i kulturnom zabavom, takođe predstavlja priliku da članove zajednice podseti da treba da ocene projekat koji je konkurisan, kao i da odrede svoj sledeći prioritet, na taj način pokrećući ciklus mobilizacije ispočetka.

Ponavljajući ciklus:

Ovo nije delovanje jednom i zasvagda.. Ono predstavlja proces društvene promene (razvoja) i mora se održavati.. Iako će se zajednica naći na višem nivou osnaživanja nego kada je primenjivala prvi ciklus, on ipak mora započeti ispočetka.. Osim toga, mobilizator mora da obuči svoju zamenu u slučaju svog odlaska, a i niz mobilizatora mora odrediti unutrašnje mobilizatore (koji neće koristiti tehnike mobilizacije za svoju ličnu korist na uštrb jačanja zajednice) iz same zajednice, koji će biti u stanju da održe stimulacije i preduzimaju korake i nakon što organ mobilizatora ili ministarstvo nastavi negde drugde svoj posao.

Svaki korak ciklusa mobilizacije vezan je za onaj pre i posle njega, kao i za ciklus kao celinu.. Postoji jedan logičan i funkcionalan redosled koraka.. Svaki put kada se ciklus ponavlja, to se odvija na osnovu procena utvrđenih tokom prethodnog ciklusa i zasniva se na rezultatima jačanja koji su se već ostvarili.

Ostali koraci izgradnje kapaciteta:

Koraci koji slede takođe predstavljaju deo strategije mobilizacije, ali mogu biti uključeni u ciklus mobilizacije u različitim trenucima.. To može odrediti mobilizator, ukoliko je upoznat i osetljiv na promenljive uslove u okviru zajednice.

Ciljevi mobilizacije u pogledu razvoja zajednice mogu se razlikovati od okruga do okruga.. Međutim, zajednički elementi su: iskorenjivanje siromaštva, dobra uprava, promena u društvenoj organizaciji (razvoju), izgradnja kapaciteta zajednice, osnaživanje siromašnih i marginalizovanih ljudi i ravnoteža polova.

Za prikaz ciklusa mobilizacije u Power Point-u, sa ilustracijama i tekstom, pogledajte Power.

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn Stranice Lurdes Sada

––»«––

Zadnja dopuna: 26.09.2011.