Tweet
Prevodi:
'العربية / Al-ʿarabīyah
Bahasa Indonesia
Català
中文 / Zhōngwén
Deutsch
English
Español
Français
Ελληνικά / Elliniká
Italiano
日本語 / Nihongo
한국어 / Hangugeo
بهاس ملايو / Bahasa Melayu
Português
Română
Русский
Српски / Srpski
Tiếng Việt
Ostale strane
Moduli
Mapa sajta
Ključne reči
Kontakt
Korisni dokimenti
Korisni linkovi
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
SASTANAK SA RAZMIŠLJANJEM
napisao Fil Bartl dr sci.
Prevod Zorana Josić
Podsetnik za moderatora
Kako koristiti sesiju razmišljanja u održavanju participativne grupne odluke
Apstraktnost:
‚‚Razmišljanje‚‚ je osnova u usmeravanju grupe. Ovde se radi o rezonovanju, koje je je u osnovi pravila i u početku sesije. Takođe se pokazuje kako je sve to povezano sa generalnom svrhom pojačavanja ili izgrađivanja zajednica sa malim primanjima.
Uvod:
Dvostrani materijal o razmišljanju je nacrt za trenere koji uče kako da olakšaju sesiju. Ne uključuje ni teoriju ni obajšnjenja tih principa. Ovaj članak je namenjen kao dopuna dvostranom materijalu i da istakne pitanje zašto je sesija razmišljanja ustrojena tako kako jeste i kako neka osnovna pravila doprinose specifičnim ciljevima sesije i podizanju kapacitera uopšteno.
- participativne grupne odluke;
- ulogu moderatora;
- pravila ‚‚nema kritike‚‚ i ‚‚unakrsnog govora‚‚;
- ulogu table ili papira na zidu;
- sadržaja i teme;
- proces prioritizacije i
- usmerenost na organizaciju i akciju.
Razmišljanje ima potencijal da bude moćno oružije u postizanju generalnog cilja; ojačavanju zajednica sa malim primanjima. Pomaže u ojačanju zajednice, njene sposobnosti da donosi bitne odluke i ulozi u demokratskim procesima nacije i sveta. Kao i bilo koje oružije, korisnik mora razumeti i ovo, i mora se koristiti na odgovarajući način, ako se želi više dobra nego zla.
Stvaralačke ili participativne grupne odluke:
Cilj sesije je da stvori okruženje pogodno za grupu, ne pojedinca, da odluke donosi grupa, za grupu. To smanjuje dominaciju pojedinca ili omanjih grupa. A pojačava učestvovanje svih učesnika, sa posebnim naglaskon na učesnike koji inače ne učestvuju, iz bilo kog razloga.
Početni cilj sesije nije nije samo stvaralaštvo. Inovativnost, kao i nekonvencionalna rešenja problema su u redu, ali sesija nije propala ako nema novih ideja. (U procesu mobilizacije, se promoviše i prekid ideja i uverenja koja usporavaju procese ojačavanja i uvođenje novih ideja, ako doprinosi grupnom okruženju.) Neke ideje i uverenja mogu biti nove za grupu, npr. da imaju pravo i obavezu da donesu odluku koja ih se tiče, da nije njihova dužnost da budu pasivni, da nije Božja volja da oni ne rade ništa, da kulturni integritet ne znači da treba da sprovode nefunkcionalnu tradiciju, da ne treba da pasivno prohvate bolest, siromaštvo, tiraniju. Neke ideje su nove za grupu,ali nisu stvaralačke za svet.
Participativnost je iznad kreativnosti. Kreativnost grupe kao celine ima prednost u odnosu na pojedinačnu kreativnost tokaom sesije razmišljanja.
Namera je da se sesijom podstakne donošenje odluka od strane svih u grupi. Odluka koja se donosi tokom sesije mora biti bitna za celu zajednicu i da na nju utiče kao na celinu. ( Ovo nije samo školska vežba.)
Pravila koja se postave tokom sesije podstiču zajednicu da podži participaciju(u donošenju odluka) onih koji to obično ne rade.
Uloga moderatora:
Uloga moderatora u sesiji je ključna. Neorganizovana grupa pojedinaca se ne bi sama spontano oraganizovala da donese važnu grupnu odluku, niti bi svi članovi dali predlog za odluku, pogotovo ne oni koji nemaju običaj da učestvuju.
Struktura je neophodna; to jest, set osnovnih pravila i ustrojena procedura kako bi proces tekao po planu. Uloga moderator je , pre svega, da osigura tu strukturu i da je održava. Zatim, moderator mora dokazati je odluku donela grupa kao celina, ne moderator ili pojedinac. Ovo je potpomognuto strukturom i nastaje u procesu kada moderator pomaže učesnicima da iznesu svoje predloge.
Moderator mora imati mnoge veštine lineda, kao i iskustvo. Kada to upotrebi u mobilizaciji i organizaciji grupe, vrlo je važno da modertator to ne iskoristi zarad ličnih ciljeva i političkih uspeha. Njegova je uloga da vodi neorganizovanu grupu individualnih učesnika kroz proces, navodeći ih da donesu grupnu odluku. Ove organizacione radnje sesije razmišljanja se kreći odozno na dole, pošto ih uvodi moderator, a ne učesnici, ali su uređene da dovedu do donošenja grupne odluke.
Pravila ‚‚nema kritike‚‚ i ‚‚bez ukrštenog govora‚‚:
U demokratiskim političkim sistemima, kritika je dozvoljena, zapravo se podstiče, pogotovo da obični ljudi kritikuju izglasane lidere, pošto oni zavise od njihove volje. Međutim, u strukturi i postavci razmišljanja se otvoreno kritikovanje ne dozvoljava.
Ohratbrite
stidljive.
Moderator
mora ohrabriti sve predloge, čak i budalaste. Neki učesnici mogu namerno da da
predlože nešto budalasto. Bez panike. Ne odgovarajte, ne sudite, samo zabeležite
na tablu.
Tokom određivanja prioriteta(videti niže), od beskorisnih predloga se odustaje. Nema štete u tome što su zapisani, dok su stidljiviju učesnici ohrabreni da učestvuju. Posto uvide da ih društvo neće ocenjivati, da ne treba odmah da odbarne svoj stav, veća je verovatnoća da će ponovo učestvovati. (Moderator treba da obezbedi bezbolnu okolinu). Otvoreno kritikovanje može da izazove strah u osobi. U procesu razmišljanja direktne kritike se odlažu do ternutka kada treba odustati od beskorisnih predloga. Na ovaj način, sumnja se u verodostojnost predloga, a ne predlagača.
Ukršteni govor je razgovor i diskusija između učesnika. Kada jedan nešto predloži, moderator treba da ravnodušno to da zapiše, bez ikakvih reakcija, odgovora i da ne dozvoli drugima da to rade. Ovim se dokazuje da da moderator nije učesnik, da se ne trudi da nametne svoje ideje grupi, već da on samo naglašava grupne odluke.
U običnim sesijama ukršteni govor i dikutovanje je dobro došlo, ali u sesiji razmišljanja može biti nefunkcionalno. Time se gubi dragoceno vreme,skreće sa glavne teme, fokus više nije grupno donošenje odluka i time se nagrađuju samo aktivni članovi grupe.
Kroz sesiju razmišljanja, cilj mobilizacije je da uključi u proces grupnog donošenja odluka ljude koji su u prošlosti bili isključeni iz ovog procesa. Mobilizator, stoga, vrši detaljna istraživanja zajednice i zna za njene maske.
Često, grupe i kategorije ljudi koji su isključeni čine: žene, određene starosne grupe(stari, mladi), invalide(fizičke ili mentalne), siromašne i nemoćne, povučene individue(stidljive i bez samopouzdanja), etničke i jezičke manjine, nepismene, kao i sve ostale ugrožene i marginalizovane. Tokom prikupljanja predloga, moderator navodi te ljude da predlažu ukoliko spontano to ne urade,
Moderator treba da podseti da je kritikovanje i ukršreni govor zabranjen samo tokom sesije razmišljanja i da su dozvoljeni van sesije.
Funkcija table ili papira na zidu:
Proces donošenja odluka je grupni proces. Tabla pomaže moderatoru da istakne da je odluka gruna, a ne individualna.
Reč tabla u ovom članku ima više značenja. S obzirom na razvoj tehnologije, to može biti projekror na plafonu, a da moderator koristi provodan marker na čistoj plastici za to vreme. Najčešće je to bela tabla sa markerima koji se lako brišu. U izolovanijim školama to može biti i obična tabla i kreda. Ako nema ničeg drugog, može se koristiti uglačana prašina ili pesak sa grančicom.
Kada je grupa nepismena, sličice i simboli su jako korisni. Moderatori koji imaju budžet za materijale mogu da koriste setove fotografija i crteža koji se lepe na tablu. Mobilizator bi trebalo da poprilično poznaje kulturu zajednice. Dokazano je da jedna slika može imati različita znalenja u različitim zajednicama.
Korišćenje table i markera je neophodno, doprinosi objektivizaciji odluka. Sam proces nije efektan ako je sve verbalizovano. Kada se budalasti predlozi zapišu u dnu, pa kasnije izbriši ili se preko njih nešto napiše, to se ni ne primeti. Reorganizovanje predloga, njihova prioritizacija je javna i očigladna, pa se gubi fokus sa pojedinaca.
Iz ovih razloga su tabla i marker neophodni činioci strukture i procesa sesije.
Sadržaj i redosled tema:
Može se izabrati bilo koji set odluka. Tri kobminacije se odnose na projekte vezane za zajednicu:
- Šta želimo?
- Šta imamo?
- Kako da iskoristimo to što imamo da bi dobili to što želimo?
- Šta se dešava kad dobijemo?
- Gde želimo da stignemo?
- Gde smo?
- Kako da dođemo do tamo?
- Šta se dešava kad stignemo?
- Šta je problem?
- Definisati cilj kao rešenje problema;
- Redefinisati cilj u konačan set predmeta (SMART);
- Otkriti izvore i ograničenja:
- Smisliti strategije za koriščenje izvora, izbegavati ograničenja i zadržati predmetnost;
- Izbrati najsvrsishodniju strategiju;
- Rešiti organizaciju(struktura, ko šta radi, rokovi, budžet) i
- Rešiti pitanja nadgledanja, izveštavanja i evaluacije.
Prve dve kombinacije su ključna četiri pitanja vođenja treninga. To su samo malo različiti načini iskazivanja iste stvari. Videti Četiri ključna pitanja vođenja treninga. Treća kaombinacija sadrži ista četiri pitanja, koja su proširena u službi projektovanja(često kaok predlog projekta). Videti Projekat.
Bitno je imati isti sadržaj ili set tema na koje ce grupa doneti odluku. Neće valjati ako neko samo sastavi grupu i kaže joj da nabaca odluke. Jer ce pitati koje odluke.
U svakoj kombinaciji, svaka teza je zasebno donošenje odluka. Moderator postavlja pitanje, zatim pita učesnike za predloge(ističući osnovna pravila ako je potrebno). Kako svai učesnik nešto predloži, bez obzira koliko glupo ili nebitno to bilo, moderator to zapisuje na tablu.
Sve tri kombinacije dovode do akcije, ili bar do mogućnosti da moderator organizuje grupnu akciju. Na ovaj način trening upravljanja nudi više od transfera veština i uključuje oraganizaciju i mobilizaciju. Videti: Trening i mobilizacija.
Proces prioritizacije:
U svakoj fazi sesije, posle svih predloga, moderatori h zapisuje na tablu i dolazi do prioritizacije.
Moderator prvo pita grupu da, kao celina reorganizuje predloge. Kada su predlozi različite formulacije iste stvari, oni se grupišu ili se ponavljanja brišu. Kada su predlozi slučni, takođe se grupišu. Onda se rangiraju, pri čemu su najvažniji predlozi na vrhu. Moderator pita grupu koji predlozi su prioritet(prioriteti smanjuju ideju da je jedan predlog bolji od drugog, da je ideja jednog učesnika bolja od ideje drugog, i čuvaju ugled svakoga ko je doprineo, a čije ideje se odbace).
Bitno je napomenuti da u ovoj fazi kratke memorije su korisne. Autor svake odluke se ne spominje, ne bi li se na odluke gledalo kao na nešto lično. Kada se one bespotrebne neprimetno pomere na dole, niko se ne oseća loše, pažnja je na prioritetima i na izboru najbitnijeg predloga.
Ovo zahteva spretnog moderatora, sa puno iskustva. Korisno je za moderatora da napomene grupi da su sve predloge oni izneli. Kada se, u toku sesije, grupa složi oko redosleda prioriteta, moderator opet podseća grupu da su prelozi njihovi. Moderator ima veliku ulogu lidera u uspostavljanju strukture, procesa(osnovna pravila, vođenje sesije), ali je vrlo jasno da sadržaj grupno donete odluke potiče jedino od učesnika.
Oragnizacija i akcija:
Razmišljanje, iako vrsta trening sesije, ne cilja na trening o grupnom donošenju odluka. To je proces grupnog donošenja odluka
U trećem pitanju od dve kombinacije četiri osvnovna pitanja, gore navedena, postavlja se pitanje ‚‚kako‚‚. U trećoj kombinaciji predposlednje pitanje je drugi oblik pitanja ‚‚kako‚‚. Kako sprovesti akciju(i postići ciljeve) je izbor i odluka grupe.
Da je ovo odeljenje u školu ili trening institut, možda bi učesnici jednostavno rekli ili napisali svoj savet o organizaciji željenog cilja. Nasuprot tome, svrha sesije upravljanja i ojačavanja zajednice je da postavi i organizuje grupu, tako da ona može da se izbori do željenog cilja. Zapamtite, ovo je trening za akciju.
Ishod sesije će biti ne samo da će grupa izabrati prioritetne ciljeve, već će moći i da ih dostigne.
Zaključak:
Dvostrani materijal o razmišljanju izgleda vrlo lagan, osnovna pravila i uloga moderatora izgledaju vrlo jednostavna, iako pomalo diktatorska. Ali nisu diktatorska, već su samo u službi ‚‚teranja‚‚ grupe da sama donosi svoje odluke i sociološka pitanja koja se nalaze u pozadini su sve sem laka. Nadamo se da ih navedena razmatranja čine malo jasnijim.
––»«––
Sesija razmišljanja:
 |