Tweet
Prevodi:
'العربية / al-ʿarabīyah
Bahasa Indonesia
Català
中文 / Zhōngwén
English
Español
Filipino/Tagalog
Français
Galego
Ελληνικά / Elliniká
हिन्दी / hindī
Italiano
日本語 / Nihongo
Polszczyzna
Português
Română
Српски / Srpski
Tiếng Việt
Türkçe
Ostale strane
Moduli
Mapa sajta
Ključne reči
Kontakt
Korisni dokimenti
Korisni linkovi
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
UNAPREDJENJE ZAJEDNICE
Činjenje Susedstva Snažnijim
Autor: Fil Bartl, Dr.
Prevodilac: Adriana Dulić
Materijal Za Obuku
Cilj ove metodologije
Zašto Mi Unapredjujemo Zajednice?
Pri korišćenju reči, mi često prenesemo značenje koje nismo nameravali, ili značenje koje nismo ni bili svesni da smo preneli. Mnoga i različita osećanja i pretpostavke su povezane sa rečima koje mi svakodnevno koristimo.
Uzmimo na primer reč "siromaštvo." U oblasti dobrotvorne pomoći (pomagači razvoja), mi često vidimo sebe kao vojniciu takozvanom ratu protiv siromaštva. Siromaštvo je šta mi želimo da potučemo. Ali šta je suprotno od siromaštva? Bogatstvo. A opet mi neželimo da priznamo da smo mi vojnici u ratu u korist bogatstva. Zašto?
Zato što iako su siromaštvo i bogatstvo bukvalno suprotno jedno od drugog, mnoge pretpostavke, osećanja i skrivenih vrednosti su priložene tim rečima, i te su takodje prenesene uz njihova očita značenja. Moralno je OK pomoći siromašnim ljudima, ali mi često nevolimo da svesno priznamo da im mi pomažemo da se domognu bogatstva.
Lekcija o stvaranju prihoda je prihvatljivija kada je nazvana "stvaranje prihoda" nego "stvaranje bogatstva" iako "bogatstvo" je precizniji ekonomiski izraz. (gde je cilj da se stvori bogatstvo nego samo prenos para). Izraz "bogatstvo" sa sobom nosi skriveno negativno emocionalno značenje koje sa sobom podrazumeva ogromno bogatstvo.
Siromaštvo je problem zato što postoje razlike u bogatstvu; neki imaju više od drugih. Ukoliko bi istinska ravnopravnost bila moguća (a nije što ćete možda biti zadovoljni da saznate), onda siromaštvo nebi bio problem.
Blisko povezani sa "bogatstvom" su "moć" i "sposobnost." Zajednice i (pojedinci) koji imaju puno jednoga, obično imaju puno svo troje, i obratno (ti sa malo bogatstva obično imaju malo moći i sposobnosti). Tako da kada mi želimo da poboljšamo uslove ljudi u zajednicama sa niskim prihodima, siromašnim zajednicama, odstranjenim zajednicama, mi želimo da su one snabdevene sa više bogatstva, moći, i sposobnosti.
Ali ne previše.
Lepo je (mi mislimo) pomoći siromašnima, ali (u našim skrivenim mislima) mi neželimo da oni postanu bogati, ili barem ne toliko bogati ko mi. Ali mi neželimo to da priznamo sami sebi.
Još jedna emocionalno opterećena reč koju koristimo u ovo doba je "demokratija." Svi smo navodno u korist demokratije.
Ali jesmo li zaista?
Kada bliže proučimo značenje demokratije, ispadne da nismo uvek u korist demokratije, naročito kada to znači ili zahteva da predamo deo naše relativne moći (ili bogatstva ili sposobnosti).
Mnogi koji kažu da su u korist demokratije su ustvari u korist odredjenih institucija koje omogućuju ljudima da glasaju za kandidate, što u uzvrat da moć tima koji su dobili najveći deo glasova, što im omogućava da predstavljaju ljude. To je "reprezentativna demokratija." To je skoro kontradiktrono. Značenje "demokratije" je "moć ljudima" (demo = ljudi, kratija = moć). Proces glasanja za predstavnike oduzima moć od ljudi i daju je pobednicima glasanja.
Kada mi kažemo da hoćemo da unapredimo zajednicu, to znači da mi hoćemo da je demokratizujemo. To nemora da znači da mi hoćemo da oni glasaju za predstavnike (kao što je Britanski ili Američki model). To znači da mi želimo da ljudi (ne pojedinci) kao celina (kolektivno) imaju moć. Mi hoćemo da nadjemo načina da zajednica ima više moći, bogatstva i sposobnosti.
S time u vidu, zajednice koje su najzaslužuje naše pažnje i pomoći su one sa najmanje količine moći, bogatstva i sposobnosti.
I moramo biti svesni naše skrivene želje da održimo siromašne siromašnima i bespomoćnim samo da bi mogli da nastavimo da im pomažemo. Ukoliko stvarno želimo da ih unapredimo, onda to moramo uraditi na takav način da oni postanu nezavisni na našu pomoć, da postanu samopouzdani u svoju sposobnost da mogu održati svoj sopstveni razvoj bez naše pomoći. Naša žudnja za bogatstvom i moći je normalna i prirodna. Netrebamo se toga stideti. Ali pri našoj pomoći, moramo to imati u vidu tako da im nepomažemo na takav način koji će ih na duge staze ostaviti zavisnim na nas.
Dokumenti za obuku na ovom sajtu su prvobitno namereni zajedničnom mobilizeru, i naglašavaju više metode i tehniku nego teoriju i ideologiju. Ali da bi ste efektno koristili ove metode, moramo razumeti povod iza tih metoda, kakvi principi se primenjuju, i kakvo dejstvo one imaju. Takodje, moramo stalno proučavati naše sopstvene motive i razloge za to što radimo.
Snažnijim Kroz Vežbu:
Mnogo puta na ovom sajtu ste bili savetovani da pristupite na načine koji unapredjuju nego na načine koje proizvode zavisnost.
Mi nekada koristimo izraz "milostinjski pristup" za naziv metoda pomoći koji proizvode zavisnost. Milostinja sama od sebe nije loša stvar u smislu da je bazirana na velikodušnosti, vrednost koju mi snažno podržavamo.
Šta mi smatramo "milostinjskim pristupom," je način pomaganja siromašnima i bespomoćnima koji im nepomaže da postanu samopouzdani. Pokloni koji ostavljaju primaoce zavisnim na davaoca poklona nisu u suštini velikodušni. Oni podržavaju siromaštvo. Oni ostavljaju davaoce u poziciji davatelja. Ukoliko date nešto nekoj osobi ili grupi u potrebi, privremeno ćete ublažiti tu potrebu. Možete biti sigurni da ukoliko im ponovo nešto bude potrebno da će se ponovo obratiti tome ko im je provobitno pomogao.
To nije loše; to je ljudska priroda, ili priroda preživljavanja za bilo koje živo biće.
Ukoliko želite da ta osoba ili grupa postane sapouzdana, morate da budete sigurni da im je nešto potrebno. Onda morate da nadjete način da to zarade i da se za to izbore, tako da kada im je ponovo nešto potrebno neće ponovo vas moliti za to. Ukoliko dobiju nešto besplatno, oni će znati da je to bilo vredno (njima) svakog dinara koji su potrošili na to.
Nekoliko puta na ovoj sajtu ćete naći analogiju sa sportom kao objašnjenje unapredjujećeg metoda. Trener ne radi sklekove za sportistu, niti trener ubacuje košarkašku loptu u koš za košarkaša. Osoba koja treba da se popravi mora sama da vežba.
Drugi primeri analogije se mogu naći u fizioterapiji. Ukoliko se povredite i izgubite mogućnost korištenja ruke, otićete da vidite fizioterapeuta. Fizioterapeut će možda pomeriti vašu ruku u smeru koji je potreban, ali samo da vam pokaže vežbu. Vi sami morate da vežbate pomeranje ruke, i to će biti bolan i neugodan proces. Neophodno će biti da vi želite da se popravite. Rezultat The result će biti da će se vaša snaga povratiti, i više vam neće biti potrebna pomoć fizioterapeuta.
Ako trener uradi sklekove umesto sportiste, sportista neće postati snažniji. Ako fizioterapeut uradi vežbe za pacijenta, pacijent neće postati snažniji. Ako mobilizer uradi sav rad umesto zajednice, zajednica će i dalje ostati zavisna, i siromaštvo će se održati.
Unapredjujući pristup razvoju zajednice je taj gde prvo utvrdite da zajednica želi nešto (što je otrkriveno u toku sastanaka ) i onda joj pokažete kako da dodju to toga. Proces stizanja do toga (borba) je vežba koja će ih osnažiti.
Zašto Unapredjivati Zajednicu?
Ako je svrha mobilizacije zajednice da poveća njenu moć, bogatstvo i sposobnost, zašto bi ste mobilizovali jednu zajednicu a ne neku drugu?
Svet je nepravedno mesto. Ima neravnopravnosti. Ima svadja. Ljudi su nehumani prema čovečanstvu. Život nije pravedan. Potrebna nam je neka svrha u životu, Ispraviti nepravednosti u svetu; pomoći siromašnim da postanu nezavisni i izbegnu siromaštvo, su medju mogućim svrhama. Samo pokušavati postati bogat je glavna svrha nekih ljudi, ali to je površna i nezadovoljavajuća svrha (sve što ljudi postanu bogatiji, sve za većim bogatstvom ljudi žude bez zadovoljstva). Nema dokaza niti nade da će svet postati pravedniji ili da će siromaštvo biti eliminisano. Ali sama težnja tome kao svrha nagradjuje čoveka.
Mi bi mogli da trošimo energiju u mobilizovanju i unapredjenju bogatih zajednica, ali to služi kao manja svrha nego pomaganje siromašnoj zajednici da postane snažnija. Metodi objašnjeni na ovom sajtu se mogu koristiti u bogatim ili siromašnim zajednicama.
Izbor rada sa siromašnom zajednicom može služiti kao način da nadjete smisao u vašem životu. Izbor zajednice samo zato što ste u njoj rodjeni možda može biti isto toliko ispravno, ali možda ne sa toliko smisla za vas.
Dokumenti na ovom sajtu su kreirani najviše za upotrebu pri zajednicama sa niskim prihodom, niskom sposobnošću i niskim samopouzdanjem. Samo stvaranje dokumenata služi svoju svrhu; nikakve pare nisu zaradjene stavljajući ih ovde na internet. To je elemenat u borbi protiv siromašetva.
Neki ljudi vole da kažu: "Milostinja počinje kod kuće." To obično kažu da opravdaju davanje para kao poklon siromašnim ljudima u njihovim zajednicama (što eliminiše siromaštvo koliko je nama poznato). Nažalost, ti ljudi obično neveruju samo da milostinja počinje kod kuće nego da se tamo i završava. Kako kratkovidno i sebično mišljenje.
Čitav svet ima ljudska bića u njemu. Mi smo svi povezani i srodni na neki način. Mi smo jedna velika porodica. Ljudi daleko u izolovanim zajednicama su naša braća i sestre. Ako im možemo pomoći, naš život će imati smisla. Ako im pomognemo, treba da se koncentrišemo da im pomognemo da postanu nezavisni na našu milostinju, da butu u mogućnosti da sami sebi pomognu u budućnosti.
Ako možemo da biramo pri kojoj zajednici da koristimo našu veštinu mobilizera, izbor zajednica sa manje prihoda, sposobnosti i moći će biti više zadovoljavajuće (a i imaće veće svetsko dejstvo).
Unapredjenje kao Društveni Proces:
Na nekoliko mesta na ovoj sajtu, mi ukažemo da je siromaštvo društveni problem, i u usporedbi sa pojedinačnim problemom sa nedostatkom gotovine ili drugih sredstava. Moramo razlikovati društveni stupanj od pojedinašnog, i u našoj analizi, i u našim zapažanjima, i u našim intervencijama.
Zajednica je društvena organizacija, i nije pojedinac. Zajedinca je mnogo više od grupe pojedinaca. Zajednica je ustanova, nekada opisana kao "superorganična," koja prevazilazi pojedince koji je čine u bilo koje doba.
Lako je videti i delovati na pojedinca. "Zajednica," u suprotnosti, je naučni model, kao atom ili solarni sistem, koji može biti vidjen samo delimično u bilo koje doba, ali nemože biti vidjen u celini. (Možda ste čuli za priču o sedam slepih ljudi i jedong slona). Zajednica se neponaša kao pojedinac.
Mi ponekad antropomorfajziramo zajednicu (mislimo i pričamo o njoj kao da je ljudsko biće) ali je zajednica više kao društvena ameba nego kao pojedinačno ljudsko biće.
Mi možemo napraviti pojedince snažnijim (fizički i psihološki) i mi možemo napraviti zajednice snažnijim (sposobnosti, bogatstvo i moć); to nije isto. U našem radu kao mobilizer, moramo biti pažljivi da nepravimo predvidjanja i pretpostavke o zajednici kao da je zajednica pojedinačno, misaono, ljudsko biće. To je lako, ali loše, da padnemo u takvo razmišljanje.
Dok vi kao mobilizer, možete da vidite pojedince, možete da radite sa pojedincima, vaš cilj je zajedinca, društvena organizacija, koju nemožete videti u celini, i sa kojom morate raditi indirektno.
Da bi bili uspešni u unapredjenju zajednice onda je za vas neophodno da razumete prirodu društvenih organizacija, društvenog stupnja, i društva. Tako je neophodno za vas da razumete nešto o vezi izmedju pojedinca, ili pojedinaca, i zajednice, i društva.
Dok ovaj sajt pokušava da smanji teoriju i ideologiju, i pokušava da naglasi praktične metode i tehnike, podstiče vas da naučite o nauci sociologije, prirodi zajednice kao društvena organizacija, i socijalne perspektive, kako bi svoj posao izvršili in order to do your work efektno.
Ali upamtite da sociologija nemože biti jako precizna i jako predvidljiva kao što je, na primer, hemija ili astronomija, zato što faktori koji utiču na društvene promene su mnogobrojni. To je otežano činjenicom da je društvena organizacija, kao što su zajednica ili NVO, model, koji se nemože direktno videti.
Uprkos tome, treba da zadate sebi kao cilj da naučite više o socijalnoj perspektivi, i da razvijete veštine u razumevanju društvenih elemenata koji su otkriveni znacima koje možete da vidite, uključujući ponašanje pojedinaca, društvene i ekonomske statistike, neke dogadjaje, i demografske podatke. Da bi vam pomogli u tome, imamo dve lekcije koje identifikuju šesnaest elemenata unapredjivanja. Jedna lekcija se više koncentriše na razvoj sposobnosti organizacije (kao što su NVO ili CBO), dok se druga više koncentriše na merenje povećanja (ili smanjenja) sposobnosti zajednice. Ovih šesnaest elemenata, mnogi koji se nemogu videti sem kroz karakteristike pojedinaca, će vam pomoći da pažljivo i detaljno pogledate na proces unapredjenja kao društveni proces.
Zašto Učestvovati?
Unapredjenje zajednice je nešto što možete doprineti toj zajednici. Pošto je proces unapredjenja, ili razvoj sposobnosti, društveni proces, to je nešto kroz šta zajednica mora proći. Čak ni članovi zajednice, kao pojedinci, nemogu razviti njihovu zajednicu, to je proces zajednice kao celine, unutrašnje, kao organizam (super organizam ili društveni organizam).
Pokušati prinuditi razvoj, pokušati prinuditi društvenu promenu, se zove društveni inženjering, i ima svoje efekte, ali su efekti obično daleko od tih koji bi vi želeli. Naš metod je da podstaknemo zajednicu u akciju.
Mi se često obraćamo na tu akciju kao "projekat." Vršeći projekat, zajednica će postati unapredjenija i sposobnija. Akcija koju uzme je njena vežba da postane snažnija.
Mi smo napomenuli prethodno da ljudi mora da se izbore za nešto da bi postali snažniji. Osnovni metod zajedničnog mobilizovanja je da se prvo utvrdi šta zajednica kao celina želi da postigne, i onda je rukovoditi kroz njenu borbu da to postigne.
Autsajder nemože odlučiti šta zajednica želi da postigne. Članovi zajednice moraju da se dogovore šta najviše žele da postignu. To je prvi od mnogobrojnih razloga zašto oni moraju da učestvuju u donošenju odluka; to učestvovanje je potrebno da se utvrdilo šta oni najviše žele.
Idejni sastanci su jedni od nekoliko tehnika predloženih na ovom sajtu koje pomažu da pronadjete njihove prioritete. Kada su korektno uradjeni, to je proces koji utvrdi zajednični izbor, ne izbor nekoliko ljudi, ili dominantne grupe.
Posle toga je potrebno doneti odluku o strategiji, ili koji put da se prati da bi se postigao prioritetni cilj. Opet postoje različiti načini da se izabere strategija, ali što više predstavlja volju zajednice kao celine, time je više punovažna. Njihovo učestvovanje je neophodno za uspeh.
Kakav god da je projekat u pitanju, imaće ulaganja i proizvode. Ulaganja su sredstva uložena u projekat. Proizvod je cilj kada je postignu. Dok neka ulaganja mogu doći od spoljnih donatora, uključujući i vladu, sama zajednica i njeni članovi se takodje moraju žrtvovati. Kao i učestvovanje pri donošenju odluka, mi predlažemo da oni takodje doprinesu sredstva, pri ulaganju.
Nadglednost je neophodan, ali često zanemaren, elemenat projekta. Zajednica bi takodje trebala učestvovati u nadgledanju projekta. Članovi nebi trebali to ostaviti samo autsajderima –– donatorima ili izvršiocima –– da nadgledaju da li sve ide po planu.
U toku projekta, članovi zajednice će možda pronaći neke veštine koje nedostaju. To bi moglo biti u računovodstvu, pri izveštavanju, ili u tehničkim veštinama. Ukoliko ste u mogućnosti da im nabavite obuku u utvrdjenim veštinama, mi predlažemo da obuka takodje bude učestvuvajuća. Ljudi najbolje nauče "radeći" nego slušajući lekcije ili gledajući prezentacije.
Učestvovajući pristupi su predloženi kroz čitav proces unapredjenja. Učestvovanje doprinosi snazi.
Nacionalni Razvoj:
Mnoge zemlje su u hiljadu devetstotina pedesetima i šezdesetima (i kasnije) doživele kraj kolonijalnog perioda. Mnogi su se nadali da će to biti kraj siromaštva kako zemlje počnu da se na sebe oslanjaju i postanu snažnije.
Stvarnost je bila vrlo drugačija, i obeshrabrenja je zamenilo optimizam i broj siromašnih ljudi je nastavio da raste. Mnogo je istorijskih razloga za to, neo kolonijalizam, internacionalne kompanije snažnije i bogatije nego čitave zemlje, globalizacija biznis kulture, nedostatak znanja od strane rukovodstva, and on and on. Svako ima svoje omiljene teorije.
U Faktori Siromaštva, mi analiziramo (1) istorijske razloge i (2) faktore koji doprinose nastavljanju problema. Razdvajanje faktora ima vrlo praktičnu svrhu. Mi se nemožemo vratiti u prošlost i promeniti dogadjaje koji su se desili u prošlosti. Dok možemo imati bar neki, iako možda mali, uticaj na sadašnje faktore. Obuka na ovom sajtu je namenjena prvobitno zajedničnom mobilizeru (i njegovom ili njenom menadžeru, programeru and administratoru).
U lekcijama, naš moto je, "Mislite globalno, delujte lokalno." To i ovde služi. Kako možemo doprineti snažnoj, nezavisnoj naciji koja se sama na sebe oslanja? Ako zemlja ima snažne, sposobne zajednice, onda će i čitava zemlja postati snažna.
Vi, kao mobilizer, nemožete (kroz svoj rad) direktno promeniti nacionalni karakter čitave zemlje, ali možete doprineti da jedna ili više zajednica postanu snažnije. Takodje, obučavanjem drugih u ovim metodama i tehnikama, možete doprineti indirektno drugim zajednicama da postanu snažnije. Takodje ćete možda moći da utičete na zakone i direktive skupštine i ministarstva koji će za uzvrat doprineti stvaranju okoline koja unapredjuje i podstiče snažne zajednice koje se oslanjaju na sebe. Kako sve više i više zajednica postaju snažnije, čitava zemlja ima koristi od toga.
Džozef Mari de Maistr je napisalawrote, "Toute nation a le gouvernement qu'elle merite" (Svaka zemlja ima vladu koju zaslužuje) Lettres et Opuscules Inedits (deo I, pismo 53), ponekad pogrešno pripisano drugom Američkom predsedniku, Tomas Džefersonu. Ako radite prema zajednici koju želite, doprinećete vladi koju zaslužujete.
Nacionalni razvoj se neće desiti kroz sanjanje ili kroz debate u barovima. Nacionalni razvoj se desi kroz stotine hiljada malih, ravnomernih promena baziranih na težkom radu ljudi sa vizijom. Vi možete biti medju njima, i ovaj sajt će vam dati aparate sa kojima ćete moći da učestvujete u tom težkom radu.
Pronadjite Najbolje I To Unapredite:
Pozitivan stav sa optimizmom i voljom da nastavite da pokušavate nisu prosti luksuzi u ovom poslu nego neophodni.
Nema perfektne osobe, zajednice, niti perfektnog društva. Mi svi grešimo. Ako potrošite vreme i energiju na kritiku, vi ćete naglašavati grešku koju kritikujete, i sprečiti njenu ispravku. Srešćete ljude koji će obećati i razočarati vas, ljude koji ne odrade svoju stranu dogovora, ljude koji lažu i varaju, ljude koji su nesposobni, neefikasni i netačni, ljude koji su nepošteni i prevarljivi. Od kada ste se rodili, niko vam nije obećao da će život biti pravedan. Život je takav kavak je.
Da bi ste bili uspešni u ovom poslu, morate da imate positivan stav, i morate da prihvatite činjenicu da su neuspesi neizbežni i da budete voljni da nastavite čak i posle neuspha.
Da bi ste dobili najbolje što ljudi oko vas nude, morate da uvidite ali ne pomenete njihove manjkove i neuspehe, morate da prepoznate njhove prednosti i priznate njihove uspehe, i morate da im stavite do znanja da očekujete najbolje od njih.
Gradite na prednostima, ne na manjkovima.
Zaključak:
Zašto pomoći zajednicama da postanu snažnije? Svet će biti bolje mesto; siromaštvo će se umanjiti; rad prema tome je napor sa svrhom. To je unapredjujući metod? Milostinja (besplatno davanje stvari) oslabljuje zajednice. Zajednice će postati snažnije kada one odluče šta žele, i rade (vežbaju) prema tome da se toga domognu.
Koje zajednice bi trebali da izaberete da im pomognete da postanu samopouzdanije i da se na sebe oslanjaju? Izaberite te sa najviše potreba, najsiromašnije, te sa najmanje sposobnosti, te sa najmanje moći.
Zašto siromaštvo i razvoj nepripada samo pojedincima? Siromaštvo je društveni problem i zahteva društvena rešenja.
Razvoj nije moguć ukoliko neutiče na celu zajednicu. Zašto bi članovi zajednice trebali da učestvuju u razvoju? Bez njihovog učešća, nebi bilo napretka, i bilo koji napredak se nebi održao.
Zašto neraditi prema nacionalnom razvoju? Kako zajednice postaju snažnije, one doprinose pravom nacionalnom razvoju. Vi kao mobilizer možete praktično da pomažete zajednicama da postanu snažnije, dok rad direktno sa nacijama je manje praktičan.
A šta sa svim razočarenjima, nepoštenim ljudima, i prevrtljivim pojedincima? Pozitivan pristup je neophodan za ovaj posao; prihvatite neuspehe i nastavite dalje sa svojim poslom; prihvatite činjenicu da svi grešimo i izbegnite kritikovanje i gradite na prednostima.
Vaš posao je častan i vredan, i kada je neispevan.
––»«––
Radionica:
 |