Tweet
Prevodi:
'العربية / Al-ʿarabīyah
Bahasa Indonesia
Català
中文 / Zhōngwén
English
Español
Filipino/Tagalog
Français
हिन्दी / hindī
Ελληνικά / Elliniká
Italiano
Kiswahili
한국어 / Hangugeo
بهاس ملايو / Bahasa Melayu
Português
Română
Српски / Srpski
Tiếng Việt
اردو / Urdu
Ostale strane
Moduli
Mapa sajta
Ključne reči
Kontakt
Korisni dokimenti
Korisni linkovi
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
Sadržaj:
METODI POLNE STRATEGIJE
napisao Fil Bartl dr sci.
Prevodilac: Adriana Dulić
Beleške za Mobilizera
Metodi za mobilizera pri unapredjenju razumevanja i ravnoteže medju polovima
Sažetak:
Ovo je uvod u par glavnih problema kada se radi o polovima, i nekim metodima koje mobilizer može da koristi u polju.
Uvod:
Ovaj dokumenat, kao većina na ovom sajtu, je namenjen zajedničnom mobilizeru u polju, i nije teoretska ili akademska diskusija.
Namenjen je kao uvod mobilizeru u polju u par problema vezanih za polove, i kao pomoć mobilizeru u razvoju sposobnosti unapredjenja razumevanja medju polovima i pomeranja zajednica ili njihovih organizacija ka boljoj ravnoteži i pravednosti medju polovima.
Poštovana, Mary Nagu, Ministar za Zajednični Razvoj, Ženski i Dečiji Poslovi, za Demokratsku Republiku Tanzanija, je rekla, "Nemože se imati istinski zajednični razvoj bez ravnoteže medju polovima, i najvažniji elemenat u postizanju ravnoteže medju polovima je kroz zajednično učestvovanje." (Lična Komunikacija, Istanbul, 1996).
Očigledno, rad sa zajednicom je koristan način za unapredjenje razumevanja medju polovima, i za ispravljanje neravnopravnosti. Obrnuto, rad sa zajednicom bi bio nepotpun bez unapredjenja razumevanja medju polovima i ravnoteže medju polovima.
Pol Naspram Seksa:
Par tvrdokornih advokata za održavanje sputavanja žena tvrde da reč "pol" nije prikladna reč, korištena samo za unapredjenje pokreta koji će uništiti tradicionalnu društvenu strukturu. To nije tačno, i za mobilizera je korisno da se upozna sa par stvari o "polu" kao reči, zašto je korištea, i njen značaj u razvoju sposobnosti, stvaranju prihoda i unapredjenju siromašnih zajednica.
Dobar početak je da se uvidi razlika izmedju reči "seks" i "pol."
"Seks" je biološka a "pol" je društvena" reč. Biološke karakteristike se prenose i održavaju kroz generacije kroz gene (i seksualnu reprodukciju) dok su društvene karakteristike naučene i prenešene i održane kroz simbole (ne gene) kroz komunikaciju i učenje (društvena reprodukcija).
Glavna razlika u seksu razlikuje "muško" od "ženskog," dok glavna razlika u polu, kao i u gramatici, je medju "muškog roda" i "ženskog roda." (Genetsko istraživanje otkriva da možda imamo više od dva seksa, čak do pet različitih kombinacija X i Y kromozoma i njihovih srodnih gena).
Šta nas čini "muškim" ili "ženskim" rodom varira, i razlikuje se od kulture do kulture, i od ere do ere u istoriji. Šta to znači i podrazumeva je da društveni atributi (muškaraca i žena) koje mi (kao ljudi) primenjujemo različitim ljudima, kao odgovor njihovim biološkim karakteristikama, je kulturno arbitrarno, i može biti promenjeno kroz proces razvoja i drugih društvenih promena.
(Naše biološke karakteristike su odredjene velikim delom našim genetskim nasledjem, i mogu biti promenjeni kroz operaciju, lekove i ostale fizičke načine).
Ljudska Prava:
Dok stavovi i vrednosti variraju od zajednice do zajednice, od zemlje do zemlje i od vremenskog perioda, možemo prihvatiti da postoji uopšteni koncensus o dobrom i lošem u nekom uopštenom smislu.
Rasizam je jedan takav uopšteni koncept, i uopšteno je priznato da je rasizam loš, iako je moguće pronaći neke osobe koji se drže rasističkih vrednosti. Osnovna vera u rasizmu je da neki ljudi su karakterisani nekim fizičkim atributima (boja kože, kose, struktura kostiju), i rasista veruje da ti fizički atributi stavljaju te ljude u odredjenu kategoriju, i da neke društvene, fiziološke, kulturne i druge ne-fizičke karakteristike automatski pripadaju svimaa u toj kategoriji. Tipični rasista veruje u stereotipe kao što su (1) "Svi Crnci su muzikalni," (2) "Svi Belci su rasisti," (3) "Svi Jevreji su proračunati sa parama," ili (3) "Odredjeni ljudi su nepoverljivi, seksualno slobodni, škrti, nelogični, ili gladni za moć," – i tako dalje.
Ovi stereotipi su obično navedeni kao opravdanje za tretiranje nekih ljudi na neki izabran, nepoželjan i diskriminirajući način, ili kao opravdanje za zakone koji ograničavaju njihovo puno učestovanje u civilnom životu. Kada se izanalizira, očigledno je da je seksizam u suštini isti ko rasizam. To je stereotipizovanje ne fizičkih društvenih karakteristika, i ponašanje prema kategoriji ljudi koji imaju odredjene biološke karakteristike.
Ukoliko bacimo pogled na internacionalne ugovore kao što je Deklaracija o Ljudskim Pravima, naćićemo uopštene vrednosti prema kojima svi težima. Medju njima je ideja da svako ima pravo na usluge, mogućnosti, zakonski tretman ili prilaz i učestvovanju u civilnom životu, bez obzira na rasu, pol, religioznu veru, ili bilo koju drugu kategoriju koje služe da se ljudska rasa razdvoji.
Medjutim, mi znamo da u dalekim i izolovanim, siromašnim i slabo obrazovanim zajednicama pri kojima mi radimo, ove vrednosti se nedele i često su u potpunosti nepoznate. Stoga je to naša odgovornost kao zajedničnog mobilizera i podstakača razvoja sposobnosti da podelimo te vrednosti, i da radimo, kao agenti za promenu, prema sprovodjenju i prihvatanju tih univerzalnih vrednosti, kao deo mobilizacije.
Ekonomski i Politički Problemi:
Sve ljudske osobe mogu doprineti njihovom društvu i zajednici, na različite načine i u različitim količinama. Zajednica i društvo su unapredjene od tih doprinosa, i zbog tih, ne uprkos, tim razlikama.
Ukoliko je to običaj grupe ljudi da sistematski isključe pedeset procenata njihovog stanovništva iz produktivnih aktivnosti, onda proizvod ekonomskih aktivnosti će patiti od gubitka pedeset procenata od potencijalnog ulaganja. Zbog efekta množenja, ukoliko tih pedeset procenata ulaganja su dodani, proizvod bi bio uvećan mnogo više od tih pedeset procenata, možda čak više od pet puta uvećan. Isključivanje polovine stanovništva na bazi seksa dovodi do mnogo veće štete ekonomiji nego pedeset procenata. Ravnopravno uključivanje žena i muškaraca u ekonomsku produktivnost bilo kojeg društva ili zajednice ima ekonomskog smisla.
Isto tako, ukoliko je običaj grupe ljudi da sistematski isljuče pedeset procenata stanovništva od procesa donošenja političkih odluka (odluka koje utiču na čitavu zajednicu ili društvo), onda čitav raspon mogućih odluka je umanjen. Vizija koju društvo ili zajednica ima o svojoj budućnosti i o svojim mogućnostima je ograničena. Vrednost je izgubljena. Ravnopravno uključivanje žena i muškaraca u donošenju političkih odluka bilo kojeg društva ili zajednice ima političkog smisla.
Drugi način gledanja na taj gubitak je da uzme u obzir kako bi bilo kada bi muškarci bili sistematski isključeni iz ekonomske aktivnosti ili političkog odlučivanja. Nepostoji naučni razlog da se podrazumeva da je doprinos muškaraca bolji ili veći na bilo koji način od doprinosa žena.
Osobe koje su sistematski isključene (na primer: žene) od učestvovanja u potpunosti u političkom sistemu i u ekonomiji predstavljaju vredno sredstvo koje nebi trebalo biti zaboravljeno ili previdjeno u razvoju organizacije, zajednice ili društva. Bez njih siromaštvo bi bilo još gore.
Zajednica će biti politički i ekonomski snažnija, kreativnika, produktivnija, ravnopravnija, ukoliko oboje muškarci i žene su dati jednake mogućnosti da učestvuju u njenom ekonomskom i političkom životu.
Kulturni Problemi:
Pri zajedničnoj radionici održanoj od strane dve žene iz Ugandskom Ministarstva o Polovima (u ime našeg programa za zajednično unapredjenje), jedan stari čovek je uzviknuo, "Jeli pokušavate da uništite našu kulturu?" On je bio ubedjen da je to tradicionalno, i kulturno opravdano, da žene smatraju sve muškarce superiornije od njih, da žene netreba da su uključene u zajedničnom donošenju odluka, i da je ženina uloga da služi muškarcu. "Ne," odgovorila je mlada žena koja je održavala sastanak, "Mi ne pokušavamo da uništimo našu kulturu," "Mi želimo da unapredimo njene najbolje delove i ostavimo iza nas delove koji više nisu korisni."
Vi, kao mobilizer, morate da odgovorite tima koji podržavaju očuvanje njihove kulture, tima koji se boje da ukoliko promenite par običaja i stavova da ćete onda uništiti njihovu kulturu.
Počnite sa razumevanjem o tome šta je kultura (Pregledajte prirodu kulture u dokumentu Kultura). Kultura je živa stvar (organizam), društvena ne biološka. Sastoji se od svih stvari (stavova, ponašanja, verovanja) koja su naučena a ne genetski nasledjena. Da bi nastavila da živi, ona mora da se razvija i prilagodjava, kao biološki organizmi. Razvoj i prilagodjavanje zahteva promenu.
Sve što se sačuva - je mrtvo. Sardine moraju umreti da bi bile sačuvane u konzervi...Krastavci unutar tegle su mrtvi. Predmeti u muzeju su mrtvi. Oni se nemenjaju što je cilj njihovog čuvanja.
Mi, kao mobilizeri, poštujemo vaše/naše tradicije i kulturno nasledstvo. Medjutim, mi vidimo našu kulturu kao živu stvar, ne kao mrtvu (nepromenljivu) kao što je Latinski jezik. Ali da bi naša poštovana kultura preživela, ona mora da se razvija i prilagodjava; ona stoga mora da se menja u korak sa novim vremenima, promenljivom svetskom sredinom.
Promena je neizbežna. Ukoliko promene mora biti, onda je bolje imati barem nekog uticaja na direkciju te promene nego da je sve kulturno odredjeno bez našeg učestvovanja. Ukoliko naši zakoni moraju da se promene, onda je bolje da se promene prema univerzalnim deklaracijama o ljudskim pravima nego prema zakonima urbanske džungle.
U kratkoročnom periodu, balansiranje polnog učestvovanja može delovati suprotno tradiciji, naročito gde su žene bile sputavane u prošlosti. Nasuprot tome u dugoročnom periodu, ravnopravno učestovanje žena i muškaraca će doprineti snažnijoj zajednici i društvu, i stoga unapredjenju, razvoju i preživljavanju naše kulture.
Dok su prethodna četiri odeljka objasnile društvenu i kulturnu prirodu polova i potrebu za unapredjenjem ravnopravnosti medju polovima da bi se unapredilo društvo i njene zajednice, sledeći odeljci će razmatrati formiranje vaših strategija u pomaganju i vodjenju zajednica pri postizanju ravnopravnosti i pravednosti medju polovima.
Uzdizanje Razumevanja:
Nemožemo rešiti problem ukoliko neznamo da postoji.
Nemojte zaboraviti da članovi društva i zajednice moraju rešiti svoje društvene i zajednične probleme. Kao i u svom razvoju zajednice, vi nerazvijate zajednicu nego zajednica sama sebe razvije. Vaša intervencija, uključujući uputstvo, podsticanje, obuka i ohrabrenje, može dati direkciju, ali promene moraju biti napravljene od članova zajednice.
Mnogi članovi neće videti ili neće želeti da vide problem. Mnogi članovi imaju koristi od neravnopravnog statusa i oseća će se pretenim od bilo kakvih promena koje mogu sniziti njihov status, prestiž, moć ili njihovu ekonomsku prednost. Ti, sa stečenim interesom, će reći da nema problema, ili da menjanje tradicionalnih verovanja i prakse će uništiti kulturu.
Vaš odgovor na prvi argument je uzdizanje razumevanja čitave zajednice. Odgovor na drugi argument će slediti u sledećem odeljku.
Proces uzdizanja razumevanja medju izabranom publikom je jedan koji je najbolje primenjen kroz metode u kojima zajednica učestvuje.
Nemojte zaboraviti da mi najmanje naučimo kroz slušanje, malo više kroz vidjenje kako se nešto uradi, i najviše kroz učestvovanje u radu. Nemojte zaboraviti da će članovi zajednice se osećati odgovornijim za projekat ukoliko oni odluče da ga sprovedu, ukoliko se neosećaju da je projekat nametnut na njih od spoljašnjosti. Oni moraju biti "vlasnici" procesa ili projekta. To su osnovni principi u zajedničnom razvoju kao što je objašnjeno u Mobilizerskom Priručniku.
Vaš osnovni metod, stoga je, u sastancima sa grupom, da pitate pitanja, kao Sokrat. Nemojte popovati ili davati lekcije učesnicima. Pitajte ih pitanja koja će ih dovesti do suočavanja sa situacijama, sa njihovom zajednicom, u smislu ravnoteže medju polovima kako postoji i kako bi mogla biti.
Nebi loša ideja bila da se privatno susretnete sa religioznim i ostalim rukovodiocima zajednice, i podstičete ih da oni popuju ili daju lekcije na tu temu.
Pitanja o ravnoteži medju polovima nebi trebala biti ograničena specijalnim radionicama posvećenim samo problemima medju polovima (koja često dovode do popovanju tima koji su već svesni problema i veruju u ravnotežu), nego bi trebala biti deo svih obuka u rukovodstvu i mobilizacije zajednice da preduzme sprovodjenje svog zajedničnog projekta.
Podsticanje Ravnoteže Medju Polovima:
U stvarnosti postoje ogromne, neopravdane neravnopravnosti, gde su muškarci koncentrisani u nekim situacijama a žene u drugim, obično ne u korist žena u poredjenu sa muškarcima. Cilj ravnopravnosti medju polovima je da se te ogromne neravnopravnosti isprave.
(Striktna kvota ograničena na tačno pedeset procenata primenjena svakoj situaciji bi bila previše kruta, i insistiranje na tome bi prouzrokovalo više problema nego što bi rešilo).
Nakon realizovanja da je vizija ravnopravnosti medju polovima u liniji sa našim najvišim vrednostima o ljudskim pravima, kao i povoljno za našu kulturu, uključujući i njenom političkom i ekonomskom sistemu, onda moramo sebe pitati koje metode možemo usvojiti da bi stigli do toga. Ovo nije vreme da se usvoji neki recept, pokušavajući primeniti standardnu formulu za ispravku na svakom mestu. Važno je da se svaka situacija prouči i utvrdi rešenje koje je prikladno toj situaciji. Katalina Trujilo, Žene u Naselju, program pri Ujedinjenim Nacijama, je koristila vrlo poznati slogan u contektu ovog cilja: "Mislite globalno – Delujte lokalno" Proverite UNCHS
Kada se bilo kakva društvena promena razmatra, naći ćete neke ljude koji će biti za promenu i neke koji će se njoj protiviti. Ovo, na primer, je probem naveden u mobilizerskom priručniku kada se radi o podsticanju zajedničnog učestvovanja.
Te osobe koje se protive promeni su obično ti koji veruju da će nešto izgubiti što već imaju ukoliko je promena sprovedena. Iznenadjujuće, ponekad ti koji su u nepovoljnom položaju će se takodje protiviti promenti, i to je stoga jer veruju da će nešto izgubiti, iako što će izgubiti možda nije od nikakve vrednosti njima. Ponekad ljudi koji su sputavani, ili porobljeni, nežele da izgube njihove okove, jer vide sigurnost i nepotrebu za odgovornošću i donesu odluke na bazi da će to izgubiti.
Ljudi koji uvide da će imati koristi od promene, kao što ste već verovatno pogodili, su vaši saveznici, ili potencijalni saveznici.
Vaše strategija je, stoga, da pokažete da će svi imati koristi od promene, čak i ti koji su momentalno ubedjeni da će nešto izgubiti. Napravite promene isplative time koji joj se protive, i možda će povući svoju protivnost, i čak šta više aktivno podržavati promene. Ovo zvuči jednostavno kao koncept, ali nije lako sprovodljivo.
Sličan primer je organizovanje sindikata. Organizovanjem sindikata svi članovi sindikata će imati koristi kroz bolju platu i bolje radne uslove, ali samo ukoliko se dovoljan broj pridruži sindikatu.
Jednu stvar koju već znate, jer je prethodno objašnjena, je da će organizacija, zajednica, ili društvo imati koristi od učestvovanja oboje muškaraca i žena. Otklanjanje ograničenja u učestvovanju bilo koje kategorije ljudi znači da će ulaganja (politička, kulturna, tehnička, ekonomska) biti raznovrsnija, bogatija, i kreativnija. To će unaprediti celu zajednicu (povećati sposobnost), i biti korisno svim njenim članovima. To će biti lakše komunicirati ljudima koji su društveno i politički informisani. Stoga vaš rad, kao što je prethodno napomenjeno, nebi trebalo da se samo koncentriše na neravnopravnost, nego takodje pokaže korist čitavoj zajednici i svakom njenom članu od bolje ravnoteže medju polovima.
Princip je da uključujuća strategija će biti korisna celini (zajednici, organizaciji, i društvu) i pojedincima od kojih se ta celina sastoji.
Masovnost:
Česta strategija korištena od strane mnogih programa za razvoj i društvenu promenu, je da iniciraju promenu u jednoj delu ili sektoru, i onda, bazirano na uspehu i naučenim lekcijama, masovno je primene na čitavo društvo.
Za vaš rad u mobiliziranju zajednica, umanjenju siromaštva, podsticanju razvoja sposobnosti, obučavanju u rukovodjenju, podsticanju samo-zavisnosti, ta strategija nije preporučljiva. Primena te strategije pri unapredjenju razumevanja i ravnoteže medju polovima je najbolje uradjena na samom početku vašeg rada i trebalo bi da je nastavljena u toku vašeg rada.
Problem sa koncentrisanjem na neravnopravnost u polovima u samo odjrednjim sektorima ili delovima dovodi do marginalizacije problema. Ako organizujete radionicu sa temom o problemu neravnopravnosti medju polovima, verovatno ćete privući samo učesnike koji su već svesni i upoznati sa problemom i koji podržavaju rešenje problema. Ako obuhvatite ovu temu pri svakoj obuci, veće su šanse da će vaša poruke stići do osoba koje treba da je čuju.
Jedino vreme kada bi bilo korisno održati radionicu koja se specifično koncentriše na probleme medju polovima je kada organizujete TOT (Trening za Trenere) ili pri sastanku sa osobljem na polju ili posvećenim dobrovoljcima; onda se morate koncentrisati na formiranje strategija nego na samu suštinu teme unapredjenja razumevanja medju polovima. U tom slučaju vi nesprovodite strategiju, nego pripremate vaše osoblje i suradnike u planiranju strategije.
U medjuvremenu, u svim vašim aktivnostima u mobilizovanju zajednice, formiranju groupa, obuci u rukovodjenju, unapredjenju sposobnosti, umanjenju siromaštva, treba da uključite temu unapredjenja razumevanja i ravnoteže medju polovima. Masovnost te teme mora biti od početka primenjena.
Zaključak:
Unapredjenje razumevanja i ravnoteže medju polovima je neophodan deo mobilizacije, obuke u rukovodjenju, razvoju sposobnosti i umanjenju siromaštva.
Vi treba da formirate specifične strategije, utvrdite koje osobe će se protiviti promeni, pokažete tim osobama kako će oni imati koristi od te promene, i primenite te strategije u svom vašem radu od samog početka.
Nepostoji specifičan recept ili grupa aktivnosti koji se mogu pratiti.
Vi morate da izanalizirate situaciju, koristite principe pomenjene u ovom dokumenti, prilagodite ih i formirate efektivnu strategiju.
––»«––
Radionica:
 |