Prevodi:
'العربية / al-ʿarabīyah |
STVARANJE ORGANIZATORAVodič Za Njihove TrenereAutor Phil Bartle, PhDPrevodilac: Adriana DulićTrenerske DirektiveKako Pretvoriti Obične ljude u zajednične organizatore?Ako je organizovanje zajednica najvažnije u njenom unapredjenju, kako možemo da naučimo da organizuju zajednice te osobe koje žele da to da nauče? Dokumenti u ovoj lekciji služe kao vodič za potencijalne mobilizere u sticanju neophodnih principa. Ukoliko ih vi obučavate, onda ćete trebati da se upoznate sa materijalom u ovoj lekciji. Mi vam preporučujemo, kao i uvek, da pregledate lekciju Metode Obuke, koja nudi uopštene instrukcije. Ovaj dokument nudi obuku u veštinama neophodnim za organizovanje. Te veštine su kombinacija veština u organizovanju sindikata i rukovodjenju. Mi takodje preporučujemo da pregledate lekciju o Funkcionalnoj Pismenosti. Tamo mi savetujemo da treneri netreba slepo da kopiraju metode, nego treba da započnu sa osnovnim principima i stvore nove i sveže metode za njih. Obuka za Akciju U kratkom dodatku, mi smo preporučili mobilizerima da će članovi zajednice naučiti kako da planiraju kroz planiranje. To isto preporučujemo da primenite i u obučavanju mobilizera. Podsetite mobilizere da pri tipičnom obrazovnom kadru, oni imaju zacrtan obrazovni plan, i studenti su ocenjeni prema tome kakve rezultate postignu na testovima (ili na zadacima). Oni su ocenjeni uspešnim prema tome u kojoj meri demonstriraju šta su naučili. U Obuci za Akciju, nasuprot tome, te koje obučavamo, i u kojoj meri oni nauče neophodne veštine, trebalo bi biti procenjeni na osnovu akcija koje oni poduzmu posle obuke, a na osnovu ispita ili testova koji samo demonstriraju njihovu sposobnost da predju test. To je neobična obuka. Šta mi preporučujemo je da ubedite mobilizere da svrha obuke članova zajednice nije da prodju test te bi stoga oni trebali da nauče kroz rad. Proceni te ih na osnovu šta oni urade i poduzmu a ne na osnovu toga šta su naučili. Njihova obuka treba da bude planiranje i kreiranje planova da postignu odredjene zajednične ciljeve. Dopustite im da se organizuju (uz savete zajedničnog mobilizera) da postignu te ciljeve (iskazane u formi "projekta"). Ocenite ih na osnovu koliko su uspešni u tom organizovanju da postignu njihove planove. Stoga, kao grupa, dopustite trenerima da se pretvaraju da su oni zajedno zajednica. Organizujte ih da donesu odluku, planiraju željne promene u zajednici, i kreiraju zajednični projekat. Iskoristite njihov plan za diskusiju, i dopustite te mobilizerima da iskažu razliku izmedju (1) organizovanja za donošenje odluka i (2) organizovanja za akciju. Takodje ukažite im principe na koje su se oni oslonili u njihovom organizovanju i planiranju. U radionici, ocena je bazirana na tome koliko su dobro oni isplanirali. U vašem radu, njihova ocena je bazirana na tome u kolikoj meri oni podstiču članove zajednice da izaberu i isplaniraju zajednični projekat. Formiranje Izvršnog Komiteta Ovo može biti zabavno, ali i vrlo važno. Najbolje je ovo sprovesti u grupi od najmanje 20 ljudi. Ovo možete sprovesti ili nakon radionica za planiranje i stvaranje projekta, ili to možete kombinovati sa njima. Čitava radionica za ovu lekciju može biti organizovana kao jedna kombinovana radionica, koja može da traje čitav dan, kroz pauzu za ručak i pauze za odmor. Osnovna ideja je da pokrenete čitavu grupu u igru, gde niko igra ulogu posmatrača. (važni posetioci moraju biti uključeni u igru, a ne da stoje bezciljno i posmatraju stvari; samo njihovo posmatranje će ometati kreativnost i slobodnu razmenu ideja). Zadatak za grupu je da deluju kao zajednica, da izaberu direktora da napravi planove za čitavu zajednicu, i da kreira prvi zajednični projekat, na taj način gde svi članovi zajednice aktivno učestvuju u procesu. Planiranje scenarija je u istoj meri deo obuke kao i glumljenje uloga. Kao i sa većinom igara, važno je nakon igre pregledati i diskutovati šta se desilo. Pri tome pitajte šta ste naučili kroz igru što se može primeniti u mobilizaciji i organizovanju u polju. Korisno je doleliti ulogu "savetnika" svakom igraču. "Savetnici" će prekinuti igru i savetoviti svakog igrača, i iskoristiti bilo koje dodatno vreme da obuče igrača u njihovoj ulozi na zabavan, interesantan, i čak zanimljiv način. Vi postavite originalan scenario u kojem grupa može da deluje. U tome, vi utvrdite postojeće rukovodstvo, koje može biti tradicionalni šef i savetnici, ili gradonačelnik, ili grupa savetnika, šta god se može naći u području gde mobilizeri deluju. To se može aranžirati kao jedan glumac sa dva savetnika ili dva ili tri glumca, sa jednim ili dvoje savetnika, u zavisnosti od veličine grupe. Zatim, u zajednici, vi utvrdite nekoliko vrsta članova zajednice. Budite sigurni da uključite kategorije ljudi koje se lako mogu izostaviti iz procesa u zajednici. To mogu biti žene, invalidi, etničke manjine, verne grupe u vrlo konzervativnom području. To mogu biti stariji ljudi i kriminalci ili bivši kriminalci. Jedan princip – jedan koji bi trebali da objasnite grupi dok ga primenjujete, ili kada ga oni primenjuju uz vašu pomoć, je da koliko god je to moguće da stavite ljude u pozicije u kojima se oni nenalaze u stvarnom životu. Dajte muškarcu ulogu žene. Dajte zdravoj osobi ulogu invalida. Dajte stidljivoj osobi ulogu lokalnog ambicioznog politiičara koji će pokušati da iskoristi mobilizacioni proces za svoju korist. To nas dovodi do još jednog elementa scenarija. Stvorite uloge ljudi koji će zeznuti stvari.(1) Nadjite članove zajednice koji će manipulisati proces u svoju korist. Jedna osoba može biti upravnik lokalne škole, na primer, koji će pokušati da nagovori zajednicu da šta oni najviše žele je nova škola. Osigurajte da osoba koja igra ulogu mobilizera ima barem dva savetnika, ili pronadjite dva mobilizera koji moraju zajedno da deluju da bi organizovali zajednicu. To će biti osoba koja će sve probleme srediti i rešiti. To zahteva neku moć i iskustvo. Jedna dodatna opcija je da pronadjete podmitljivog postojećeg rukovodioca, savetnika ili stariju osobu (kao ulogu u igri), koji će pokušati da stvari tako postavi da nema otvorenosti niti providnosti, iza čega on ili ona može imati koristi od organizaconog procesa. Još jedan dodatna opcija je da ravnodušni ili lenji član zajednice, osim da u ovoj situaciji osoba treba da to iskaže a ne da se izgubi što se obično desi u stvarnosti. Diskutujte o ulozi blagajnika sa grupom. Stvorite dve uloge koje potencijalno mogu biti blagajnici. Jedan je učitelj sa računovodstvenim iskustvom, ali koji je iz drugog područja zemlje i koji nema nikakve veze sa zajednicom, i nad kojim zajednica nema načina da podvrgne ga društvenom pritisku da bi osigurala njegovo poštenje. (Ova osoba želi da uzme pare i pobegne sa time). Druga osoba je nepismena starija žena, koja može da broji ali ne da čita, i koju svi članovi zajednice smatraju poštenom i pouzdanom. Ona želi šta je u najboljem interesu zajednice i na nju se može osloniti da će uraditi šta je potrebno i od čega će zajednica imati koristi. Zadatak ove grupe, uz pomoć i savete, je da utvrdi kako da izaberu komitet, i osobe koje će biti na tom komitetu. Podsetite grupu izbori, uključujući izbore kroz tajno glasanje kojeg mnoga društva smatraju razdornim, i potraga kroz saglasnost i diskusiji obično prihvatljivija. Saglasnost takodje ima pedagošku ulogu, u tome da različite osobe mogu da formuliraju njihove pozicije, koje svi mogu da ocene. Dijalog koji je iz toga proziveden, sam od sebe, pomaže grupi da razumeju proces koji će podsticati u polju. Diskusija bi trebala biti namenjena izboru komiteta za sprovodjenje procesa unapredjenja kojeg zajednica izbira. Ista obuka se zatim može proširiti, nakon nekoliko pauza, da obuhvati razvijane zajedničnog plana akcije. Procena Uslova Ova obuka (Učesnička Procena) se može koristiti kao pauza izmedju obuka za stvaranje komiteta i stvaranje zajedničnog plana akcije. U zajedničnom radu, procena bi trebala da se izvrši pre planiranja. Kada se radi o razvoju sposobnosti, neka obuka i objašnjenje PRA ili PAR metoda, stvorena u Saseksu ili pri Kolumbia Univerzitetu, bi bila od koristi ovde. Ukoliko možete da nadjete PRA/PAR stručnjaka da prisustvuje vašoj radionici, to bi bilo najbolje. U medjuvremenu, ovo je dobra prilika za učesnike radionice da odu na izlet. Vi treba da prvo (nekoliko nedelja pre obuke) kontaktirate lokalne rukovodioce ili zajednične radnike. Zajednica može biti seoska ili urbana. U toku obuke, izvedite čitavu grupu na izlet kroz komšiluk. Izlet nebi trebao biti samo za razgledanje. Pripremite grupu pre izleta kroz tražeći od njih da zamisle sebe kao članove te zajednice. Oni bi trebali da privremeno odbace njihove uloge koje su im bile dodeljene u prethodnim obukama, i jednostavno treba da na sebe gledaju kao na stanovnike te zajednice. Objasnite im da, kroz izlet, oni bi trebali da vode beleške, i da bi posle izleta trebali da zajedno kreiraju mapu, procenu pozitivnih i negativnih stvari koje su zapazili. Pozitivni elementi obuhvataju potencijalna sredstva koja se mogu iskoristiti u zajedničnim projektima. Negativni su oronuli objekti i nepostojeće komunalne usluge. Ovde imate opciju da uključite iskusnog zajedničnog radnika iz zajednice u kojoj će se delovati nakon tog izleta. Ukoliko to uradite, bolje je da iskoristite iskusnog zajedničnog radnika u toku grupne pismene procene. Nemojte tražiti od nje ili njega da napravi prezentaciju u ovom momentu. Grupa treba da pripremi pismenu procenu, uključujući crtež ili mapu susedstva koje su posetili. U zavisnosti od broja učesnika, možda ćete želeti da ih razdvojite u manje grupe od oko četiri ili pet ljudi, svakoj grupi dodeljen da procene jedan aspekat susedstva. Upozorite ih, medjutim, da male grupe nisu grupe za diskusiju, nego su radne grupe, i da one moraju proizvesti element zajednične procene. Obezbedite da oni imaju olovke i papir, i flomastere i tablu ukoliko su potrebni. Zatim sve grupe treba da sastave njihove doprinose u jednu procenu. Samo nakon toga vi možete dovesti čitavu grupu zajedno da diskutuju sastavljenu procenu. Diskusija nakon toga je opcija u zavisnosti koliko vremena za to ima na raspolaganju. Sama pismena procena je najvredniji deo procesa za učesnike. Ukoliko obuka ima suviše veliki broj diskusija, ona može da postane previše dosadna. Spoljni PRA/PAR stručnja se može uključiti pre ili posle izleta. Zajednični Plan Akcije Medju mnogim stanovnicima mnogih (naročito seoskih) zajednica, i medju mobilizerima bez iskustva i obuke, često postoji zbunjenost izmedju plana akcije i zajedničnog projekta. To je zato što istorijiski u mnogih aktivnostima za razvoj zajednice, agencije su sve planirale, i članovi zajednice su samo bili pozvati da doprinesu besplatnu radnu snagu. Iz sličnih razloga, često puta otpor postoji prema zajedničnog radu u mnogim bivšim kolonijama, jer je razvoj zajednice ispao prinudjeni rad, čak ropstvo. Morate da obezbedite da učesnici obuke razumeju da članovi zajednice ukoliko žele bolnicu, ili školu ili vodovod, ili ukoliko žele efikasnu kontrolu nad kirijama, onda oni to moraju da izogranizuju i isplaniraju, a ne zajednični radnik. Pošto nije lako stanovnike zajednice ubediti da preuzmu odgovornost i sprovedu planiranje, postoji veliko iskušenje za mobilizera da jednostavno prezume stvari i to sam uradi. To je pogrešno! Kada započnete ovu radionicu, možete nastaviti od radionice u kojoj ste birali komitet. Neke uloge može izmeniti. Mi se nadamo da je zajednica izbirala staru nepismenu ženu a ne obrazovanu osobu koja nije član zajednice, tako da se učesnicima mogu dostaviti nove uloge. Osobe u čijem interesu je da manipuliraju procesom u njihovu korist mogu da nastave sa njihovim aktivnostima, tako da ih zadržite, i možda dodajte još neke sa takvim ulogama. Jedna nova uloga može biti neko ko, zbog bilog kakvog razloga, se protivi čitavom procesu zajedničnog unapredjenja, i ko insistira da oni treba da čekaju dok vlada (ili neka spoljna agencija) sve za njih neuradi. U stvarnosti, ti koji se protive su ti koji imaju koristi od toga da se stvari nepromenu. Oni mogu biti lokalni rukovodioci ili službenici čija promocija ili popularnost zavisi od toga da dostave ljudima usluge umesto na unapredjenje ljudi da sami sebe snabdu sa time što im je potrebno. Sada treba da stavite komitet za sto ispred čitave sobe, dok ostali učesnici obuke glume ulogu članova zajednice koji nisu deo komiteta. Oni mogu da posmatraju sastanak komiteta, i oni treba da znaju da, ukoliko im članovi komiteta nekažu šta se dešava oni neznaju kakve odluke komitet donosi. Komitet mora da odluči kad i da li će obavestiti javnost šta su odlučili. S vremena na vreme, član zajednice bi trebao da ode do stola i da zahteva da ga komitet sasluša, i da diskutuje u korist jedne ili neke druge odluke. To bi trebalo da uključuje ljudi koji imaju korist čitave zajednice na umu i one koji su samo zainteresovani za svoju ličnu korist. Prvobitno, komitet treba da pripremi zajednični plan. Proizvoljno napravite taj plan petogodišnjim. Plan bi trebao biti baziran na četiri pitanja u materijalu. Možete staviti veliki poster na zid sa tih četiri pitanja. Taj poster nemora biti profesionalno pripremljen. Plan mora obuhvatiti jedan ili više zajedničnih projekata. On mora obuhvatiti nematerijalne projekte kao što su program pismenosti. Možete dodati još jednu ulogu (sa savetnicima) regionalnog ili opštinskog projektanta. Oni će insistirati da se zajednica prilagodi planovima njihovog šireg područja, dok komitet insistira da šire područje mora biti senzitivno prema željama zajednica, ukoliko oni žele da se demokratski ponašaju. Dinamika takvog dijaloga može biti osnova igre sat vremena, i zatim ćete možda želeti da prekinete igru i diskutujete posledice ove situacije. Nakon što završite radionicu o pripremi zajedničnog plana, napravite pauzu. Sama akcija je obuka i ponovna diskusija nije još potrebna. To je dobro vreme da pokažete film ili video, zatim napravite pauzu za ručak ili do sutradan. Radionica o pripremi zajedničnog projekta je slična toj o pripremi plana. Dobra je ideja da rotirate osobe u različitim ulogama da svima date različito iskustvo, i povećate njihovo znanje o različitim situacijama u stvarnosti. Ukoliko želite da koristite više materijala nego što je na raspolaganju u ovoj lekciji, još jedna lekcija postoji koja je posvećena kreiranju projekta. Proverite: Kreiranje Projekta. Organizovanje za Akciju Ovaj zadnji dokumenat u lekciji je namenjen da stavi do znanja mobilizerima da organizacija mora imati jasno utvrdjenu svrhu, i da ta svrha mora da diktira njenu strukturu ili način organizovanja. Na nekoliko mesta na ovom sajtu, istaknuto je da stepen organizacije grupe je faktor koji doprinosi njenom unapredjenju. To je jedan od šesnaest faktora sposobnosti. Proverite Merenje Unapredjenja. Ako su mobilizeri mladi i u dobroj fizičkoj kondiciji, što bi trebalo da budu, onda možete koristi timske sportske igre da ovo ilustrujete. Diskutujte to sa mobilizerima u detalje. Postavite kratku igru fudbala ili odbojke. Izaberite dve strane sa jednakim brojem, i sa jednakim (ukoliko vam je to poznato) stepenom sposobnosti. Jedna grupa treba da je organizovana u različite pozizije, uključujući trenera, golmana, odbrane itd. Druga grupa treba samo da je obaveštena da oni nemogu biti ogranizovani, da svaki član tima treba da igra sve pozicije, i da osoba koja neigra (trener) im nesme dati nikakav savet. Zatim igrajte igru. Igra bi trebala biti vrlo jednostrana. Zatim nakon kratkog vremena završite igru i diskutujte o organizaciji oba tima sa čitavom grupom. Mnogi članovi zajednice će podrazumevati da oni samo treba da organizuju i izaberu komitet i rukovodioca. Oni obično previde činjenicu da oni takodje moraju da organizuju ostalo da bi osigurali da se projekat sprovede i izvrši. Sprovodna organizacija može biti podkomitet. Ona može da uključuje neke iste članove i neke druge. Njena svrha je da donesu odluke kao što su u kom pravcu zajednica ide, kako će stići gde želi da stigne. Svrha sprovodnog komiteta je da se projekat sprovede i izvrši. Dve organizacije imaju dve različite svrhe, i stoga dve različite uloge. To znači da članovi zajednice moraju da shvate da dve različite aktivnosti će doprineti uspešnom završetku projekta. Pri stvaranju pozicija ili uloga na sprovodnom komitetu, oni se ne organizuju za donošenje odluka, ali svaka uloga mora biti namenjena sprovodjenju projekta. Ona se organizuje za akciju. Mnogi detalji moraju da se ostvare pre nego što se projekat završi, oni moraju da ih utvrde i da odluče ko će svaku od tih detalju ostvariti. Projektni plan stoga mora obuhvatiti opis različitih uloga i rezlutata za koje su svaka od tih uloga odgovorni. Sprovodni komitet bi trebao da se sastaje češće od glavnog komiteta u toku sprovodjenja projekta (na primer: izgradnji), i svaki član sa utvrdjenom odgovornošću bi trebalo da raportira stepen do kojeg je njihova odgovornost ostvarena. Vi ćete možda želeti da nastavite sa ovim radionicama za stvaranje zajedničnog plana akcije, kreiranje projekta sa dodatnim radionicama za uspostavljanje komiteta organizovanog za akciju, čija je svrha sprovodjenje projkta, nasuprot glavnom komitetu, čija je svrha donošenje odluka. Nekoliko načina postoji da se te sve radionice organizuju, i na vama j da odlučite šta bi trebalo uraditi. Zaključak Sa ovih pet lekcija, i naročito ova (o organizovanju), trebalo bi da ste u mogućnosti da uzmete obične ljude koji nisu organizatori, i pretvorite ih u organizatore. Takodje bi to trebalo biti samobirajući proces, koji dozvoljava tim osobama koje uvide šta je potrebno i nežele ili nemogu da to postignu, da imaju mogućnost da se graciozno povuku. ––»«––© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
––»«–– |
Glavna Stranica |
Priprema za Organizaciju |