Prevodi:

Ostale Stranice:
Ključne reči
Moduli

Sociologija
Sociologija
Beleške Za Lekcije
Internet Diskusije

Korisni:
Mapa sajta
Kontakt
Korisni dokumenti
Korisne veze

Glavne reči koje počinju sa slovom D

Autor: Fil Bartl, Dr.

Prevodilac: Adriana Dulić

DECENTRALIZACIJA

Decentralizacija prenese moć iz centra u lokacije oko centra.

To nije ista stvar kao demokratizacija (tiranije može biti decentralizovana) ali ona može da pomogne demokratizaciji.

DEMOKRATIJA

Reč, "demokratija," potiče iz drevnog Grčkog i Latinskog jezika, gde "demo" znači ljudi (kao u demografiji) i "kratija" znači moć (kao u birokratiji ili aristokratiji).

Reč demokratija, stoga, znači da ljudi imaju moć. Ironično, drevna Grčka se danas nebi smatrala vrlo demokratskom jer je ekonomija bila bazirana na radnoj snazi robova.

Različite vrste demokratije postoje - na primer: reprezentativna demokratija gde ljudi izaberu predstavnike (na primer: članove skupštine) da donesu odluke za njih, i učesnička demokratija gde su ljudi uključeni u donošenju odluka.

Kao mobilizer, vi ste savetovani da podstičete razvoj demokratije, ali niste obavezni da imitirate sistem Britanske Skupštine.  Primenite šta je društveno prikladno i odgovarajuće.

DEMOKRATIZACIJA

Demokratizacija je proces društvene promene ka povećanju moći svih ljudi da donesu političke odluke.

DIJALOG

Dijalog je dvosmerna komunikacija. ("Di" znači "dva").

Ona je suprotna reči "monolog" ("mono" znači "jedan") koja je jednosmerna komunikacija.

Govor je monolog (jednosmeran); takodje i lekcija, popovanje ili prezentacija.

Suprotno tome, obuka bi trebala biti učesnička, gde su učesnici angažovani u dvosmernoj komunikaciji sa trenerom.

Komunikacija sa zajednicom bi trebala biti dvosmerna, ali je često u prošlosti bila jednosmerna (diktirana zajednici, bez ikakvog komentara od zajednice).

Mobilizer bi trebao da radi ka tome da se zajednica posluša, i da komunikacija (sa vlastima, pomoćnim organizacijama) bude dvosmerna.

DIMENZIJE KULTURE

Svaka dimenzija se sastoji od društveno-kulturnih sistema (na primer: ekonomski sistem) koji se pomešaju i zajedno stvaraju super-organični sistem.

Šest dimenzija su: tehnološka, ekonomska, politička, interaktivna, ideološka i pojmovska.

Zajednica je kulturna ili društvena ustanova, tako da dimenzije takodje pripadaju zajednicama. Proverite: Dimenzije.

DIREKTNI MATERIJALNI TROŠKOVI

To su troškovi koje vi platite za sirove materijale za prozivodnju proizvoda i usluga koje vi prodajete.

DODATA VREDNOST

Ukoliko uzmete bilo šta od vrednosti, recimo neko semenke sa vaše farme, i dodate neku vrednost tome, recimo kroz znječenje tih semenki za proizvodnju ulja ili kaše. Vi ste sa time dodali vrednost. Semenke imaju veću vrednost kada ste ih pretvorili u ulje.

Slično tome, kada uzmete neko drvo, koje ima neku vrednost, i pretvorite ga u stolicu, ono sa time postane vrednije. Koja vrednost koju ste dodali je bogatstvo koje ste vi stvorili. Bilo koja šema za stvarnje prihoda mora stvoriti bogatstvo a ne samo preneti pare ili druga sredstva.

DOPRINOS

Neki ljudi mešaju učestvovanje sa doprinosom. Mnogi ljudi, kada čuju ovu frazu, podrazumevaju da ona obuhvata samo zajednični doprinos. Oni misle samo na zajedničnu radnu snagu koju će članovi zajednice uložiti u projekat.

Nažalost, bilo je slučajeva u prošlosti gde su članovi zajednice bili tretirani kao robovi i gde su bili prisiljeni da doprinesu njihovu radnu snagu (ili neka druga sredstva, na primer: zemlju, hranu). Metodologija koja je objašnjena u ovom materijalu je suprotna tome. Učestvovanje znači učestvovanje u donošenju odluka, ne samo u doprinosu sredstava. Proverite zajednični doprinos.

DRUŠTVENA ANIMACIJA

Društvena animacija znači da se oživne ("anima") društvena ustanova kao što je zajednica.

Obično se zove "Animacija" (nemojte je pomešati sa crtaćima za bioskope). Proverite Animacija.

DRUŠTVENA ČINJENICA

Emile Durkhajm, jedan od osnivača sociologije, je opisao "društvene činjenice" kao zapažene karakteristike koje su društvene.

Neophodno je biti upoznat sa " sociološkim perspektivama" da bi prepoznali društvenu činjenicu.

Proverite: Durkhajm.

DRUŠTVENA INTERAKCIJA

Društvena interakcija je ponašanje i verovanja medju ljudima koje je zavisno od ponašanja i verovanja jedno drugog i drugih ljudi. Proverite društvena perspektiva.

Ljudska bića su društvena, što znači da oni nerazmišljalju i nedeluju u totalnoj izolaciji kao pojedinci. Oni to čine u reakciji prema drugim ljudskim bićima. Oni nedeluju samo; oni/mi reaguju. Proverite Interakcija.

DRUŠTVENI INŽENJERSTVO

Gde je čista nauka hemija, njena praktična primene su u hemijskom inženjerstvu. Gde je čista nauka fizika, njena praktična priemna je u gradjevinarstvu.

Na osnovu toga bi možda logično zaključili da gde je čista nauka sociologija, njena praktična primena je u Društvenom Inženjerstvu.

Ne.

Poljoprivrednik bi vam kazao da ukoliko želite da vam žito raste nagore, vi ga nepovučete mehanički nagore.

Vi ga snabdete sa suncem, vodom, nekim mineralima i sa dobrim zemljištem, i ono će porasti ── organski ── samo od sebe.

Povlačenje od vrha je mehaničko, grubo, sirovo, i ne efikasno. Društveno inženjerstvo je takvo.

Društvena ustanova kao što je zajednica raste sama od sebe i na organski način.

Vi je možete podstaknuti kroz mobilizaciju, ali ona samu sebe razvije.

Korišćenje sile, kao što je "naseljavanje" u toku Mengistu režima u Etiopiji (prisiljena koncentracija raspršanih grupa u naseljima) pripadaju kategoriji akcija koje se zovu društveni inženjerstvo.

Podsticanje zajednica da naprave samse sebe snažnijim, razviju svoje sposobnosti, je jedna od mnogih praktičnih primena sociologije, ali to nebi trebalo zvati Društvenim Inženjerstvom.

DRUŠTVENA KLASA

Društvena klasa je društvena ustanova.

To je način raspodelenja društva u nekoliko različitih slojeva moći, prestiža i bogatstva (tri elementa neravnopravnosti).

U jednostavnijim društvima, kao što su te koje su bazirane na lovu i sakupljanju hrane, klase obično nepostoje ili su minimalne.

U poljoprivrednom društvu, gde postoje vlasnici zemlje i kmetovi, na primer, klase su obično jednostavne, sa ograničenim brojem klasa.

U urbanim industrijskim društvima situacija je vrlo složena sa mnogim slojevima klasa.

Marks je smatrao važnim samo dve klase u industrijskim društvima, radnici i vlasnici.

Kasnije sociolozi su dodali više klasa, i danas sociolozi se neslažu po tome koliko klasa postoji u urbanom industrijskom ili post-industrijskom društvu.

Zajednice (za mobilizera) je lakše utvrditi u manjim društvima bez dobro formiranih razlika medju klasama, ili medju sličnijim slojevima klasa u složenijim društvima.

Društvena klasa je važnija, i više poštovana u društvenim vezama, u Britaniji nego u drugim zemljama sa Engleskim jezikom, kao što je Severna Amerika.

Proverite Klasa

DRUŠTVENA ORGANIZACIJA

Pojam "društvena organizacija" znači da je društvo mnogo više od samo grupe pojedinačnih ljudskih bića, nego se sastoji od sistema koji svi imaju "organe" koji su društveni ekvivalent bioloških organa. Mobilizer se brine o organizacijama i zajednicama, koje su deo šire društvene organizacije.

Da bi zajednični mobilizer bio efikasan, on ili ona mora da bude sposoban da prepozna elemente društvene organizacije u zajednici, i da zna kako oni deluju.

DRUŠTVENA PERSPEKTIVA

"Društvena Perspektiva" je način gledanja na društvo. Ona na društvo gleda kao nešto više od ljudi koji su u tom društvu. Ona ima svoj život ─ sociološki život. U antropologiji, to se zove "superorganično," gde kultura (društvo) prevazilazi pojedince koji je čine. Društvo se nesmatra samo grupom pojedinaca nego sistemom ponašanja, veza, ideja i vrednosti, koji se svi prenose i sačuvaju kroz simbole a ne preko gena ili hromozoma.

Ona je naučni pojam ─ društvena nauka. Kao pojam, ona je kao model atoma ili solarnog sistema. Nemožete videti čitavo društvo, nego samo neke njene delove. (Proverite Slonovsku Priču). Ona zahteva vašu analizu. Zajednica, koja je meta vaše mobilizacije (kao mobilizera) je društvena organizacija koja zahteva društvenu perspektivu da bi se videla i razumela. Ukoliko želite da efektivno unapredite zajednicu, ili podstaknete njen razvoj, moraćete da posedujete društvenu perspektivu.

DRUŠTVENI PROBLEM

Društveni problem je kvalitativno drugačiji od pojedinačnog problema. Šta ga čini društvenim je da je problem “sistematski” što znači da je problem u sistemu, ne samo neka anomalija.

“Sistem” je samo društvo. Moguće je ublažiti odredjene manifestacije problema, ali rešenje čitavog problema zahteva društvenu promenu, a to podrazumeva da je potrebna društvena intervencija.

DRUŠTVENA PROMENA

Društvo se stalno menja. Promene u bilo kojoj dimenziji utiču na sve ostale dimenzije.

Uloga mobilizera je da pokuša da utiče na društvenu promenu tako da je promena ka razvoju

U sociološkoj teoriji, Karl Marks je napisao da promene u ekonomskoj i tehnološkoj dimenziji prouzrokuju promene u verovanjima i vrednosnoj dimenziji.

Meks Veber, nasuprot tome, je rekao da promene u verovanjima i vrednostima prouzrokuju promene u tehnologiji i ekonomiji. Oboje Marks i Veber su stavili društvenu i političku dimenziju izmedju. Moderne teorije društvene promene kombinuju obe ove teorije i druge.

DRUŠTVENI RASKOL

Nijedna zajednica nije prirodna ujedinjena jedinica. U svakoj zajednici postoje raskoli. Sve akcije koje vi poduzmete moraju da pomognu da se ujedinjenost zajednice poveća. (Proverite Ujedinjenost). Kada vi ponudite neke predloge o tome kako pribaviti sredstva za zajednični projekat, morate da pazite da neinsistirate na odredjenoj strategiji koju zajednica mora da primeni; neke strategije mogu doprineti razjedinjenosti.

Mi moramo predložiti i savetovati, i slušati šta članovi zajednice kažu (naročito ti koji su tihi) i moramo otkriti skrivene nagoveštaje da će odredjena strategija provocirati razjedinjenost.

Nesloge u bilo kojoj zajednici mogu biti bazirane na nekoliko faktora: klanovima, religiji, klasi, prihodima, obrazovanju, vlasništvu zemlje, etničkom poreklu, godinama, polu, i tako dalje. Stepen tolerancije medju tim grupama se takodje može razlikovati iz različitih razloga.

Naš je posao da radimo na takav način da smanjimo razlike, popravimo zajedničnu ujedinjenost i privrženost, i prevazidjemo rasklone.

DRUŠTVENE USLUGE

"Društvene usluge" vlade ili agencije su usluge namenjene osobama u nepovoljnom položaju.  Paradoksalno, one su obično nude na pojedinačnoj bazi, i retko se praktikuje na bazi društvenih dimenzija ili društvenih organizacija.

Nudjenje na pojedinačnoj bazi nije efikasno, niti se može održati a i skupo je, i obično se tako nudi samo u bogatim zemljama ili od strane bogatih agencija. Komunalni ili društveni način je češće nadje u siromašnim zemljama i područjima. Najbolja metodologija je Zajednično Bazirani Socijalni Rad.

DRUŠTVENI SISTEM

Pojam "društveni sistem" je taj koji prepoznaje da društveni stepen, gde su društvene organizacije smatrane većim od same grupe pojedinaca, sistematski. Na fizičkom stepenu, solarni sistem ili automobilski motor je sistem. Na biološkom stepenu, drvo ili pas ili kolonija mrava je sistem.

Na kulturnom stepenu, zajednica ili agencija je sistem. Uzimajući u obzir da su sistematske karakteristike društva, da su stvari vezane jedna sa drugom, na kulturnom stepenu, je važno da bi razumeli kako zajednice funkcionišu i kako da na njih utičemo.

DRUŠTVENA USTANOVA

U svakodnevnom jeziku, reč "ustanova" obično znači birokratska organizacija sa ljudima koji nemaju punu pravnu kontrolu nad njihovim životima. Te se stoga obično koristi za stvari kao što su zatvori ili ustanova za lude osobe. U sociologiji, ta reč ima vrlo drugačije značenje. Ona znači priznate društvene veze.

"Porodica" je takva društvena veza. "Svekrva," uz to što je društvena uloga, je takodje i ustanova. Ustanova podrazumeva odredjenu grupu stavova, ponašanja, očekivanja i značenja. zajednica, koja je meta mobilizerske intervencije, je društvena organizacija i društvena ustanova.

DRUŠTVO (Sociokulturni Sistem)

Pojam društva se lako razume, u smislu da mnogi ljudi na društvo gledaju kao na grupu ljudskih bića. U sociologiji, nasuprot tome, društvo je nešto što se nastavi iako sva njeni pojedinci odlaze i dolaze, kroz rodjenje, smrt ili selidbu, stoga društvo prevazilazi te iste pojedince kroz koje se manifestuje.

Ukoliko društvo nisu njeni pojedinačni članovi, onda šta je ono? Ono je sistematsko ponašanje, akcije, reakcije i interakcije, verovanja i stavovi koji su vezane za te akcije. Ono se prenosi kroz simboličnu komunikaciju, ne kroz gene. Proverite Kultura.

DUG

Fraza "dug" znači da neki deo para ili ostalih sredstava koji se očekuje da će biti plaćen u budućnosti.

U šemi mikro-poduzeća, to se odnosi na pare koje se duguju banci.

Nemojte upotrebljavati ovu frazu, kada govorite o, ""zato što."."

DUŽNO

Fraza "dužno" znači neka suma para ili nekih drugih sredstava je očekivana da se plati u budućnosti.

U šemi mikro-poduzeća, obično se radi o parama koje se duguju banci.

DVA BIKA

Dva bika su prešli preko brda i naišli na stotinu krava u dolini. "O, Ujače." kazao je mladi bik. "Ajde da potrčimo i uhvatimo nekoliko."  "Ne." kazao je stari bik, "Ajde da se došetamo i sve ih uhvatimo."

Ova priča, iz Severne Gane,  je dobra da se podeli pri zajedničnim sastancima. To je način da se nauči lekcija da netreba da se žurimo, nego treba da polagano i ispravno stvari uradimo.

Proverite Priče i Poslovice.

DŽIHAD

Reč "džihad" (u Islamu) je često loše prevedena kao "sveti rat" na Srpskom; kao da ljudi mogu preokrenuti u njihovom verovanju o ratovanju. Tačniji prevod ove reči je "borba" koja je neophodna u duševnom razvoju. To je trud ili napor koji je neophodan u nastojanju da se postigne duševni razvoj.

"Unapredjenje" ili metodologija za unapredjenje koja je pokrivena na ovom sajtu je nešto tome slično. To je pojam da, kroz trud, organizam postaje snažniji. "Bez bola; nema napretka," poslovica kaže, što znači da je trud neophodan da bi napredovali.

Proverite priču, Muhamed i Konopac.

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn stranice Lurdes Sada

──»«──

Zadnja dopuna: 2015.09.11